Шумадинка

ШШ 540 <§

ваце, ноа е безх. иомоћи таине полицје уреданљ дневникг. о варошккиг. догађаима непреиидно водила. Госпое варошке поитага кђ овои одма после вечернн. Господари Мирковићт обећао се доћи, чим 1ј се смркне; онђ е имао свршнти ioniii неке послове са своимђ Л10дма ; кое е обично неделБОмљ после подие кђ ссби дознвао. И башЋ кадљ е хтео последнћгБ грспшћара одправнти и на село поћи , наедагшутг. чуе икђ женекш врисакљ. Господарг. Мирковићт. и грошићартг. ако се уплаше. Настане дубока тишнна. „Нди Павле, види часкомљ, шта се догодило." рекне ГосиодарЋ М и р к о ви ћ т, грогпићару. Оваи изиђе, али се за неколико тренутака врати сасвимЂ забезекнутт., и едва полу нсно са дркћућииЋ гласомв рекне: „НХели васЋ неко видити'. „Е ; па некЋ уђе," рекне лготито Господарг. М и рк о в и ћ ђ . II а в л е отвори врата и сасвимЋ полако уђе еданЂ странацЂ. То е đbio Henifi сувоннвЂ, дугачакЂ човеКЂ, лица истнна пр1 - нтнотЂ али бледогЂ. Црна, дебело сав1ена марама око врата чинила е нћгово бледило ioiuTe већимЂ и управо смртнммЋ. Разкошно одело, особито Фииа кошула, кон се нао снегЂ изподђ црногђ свиленогЂ прслука белила, богаго прстенћ, кое е на прстима трептнио; и сва остала споллшносто изд авала е странца за човека одћ вмшегЂ стрна. ГосподарЋ Мнрковић -ћ сматрао е непознатоп. са укоченммЋ погледомЂ. Онћ е внд!о пред -b собомЂ рviiitpгћ мптвогђ госта, али се прибере.што егодЂболК могао , и пошто се са некомљ плашлћИвомЂ учтивосћЈ улазећемЋ поклонјо , рекне грошићару. „Павле, остани овде ! имамЂ ти после шшћ иешто казати ." , : РадуемЂ се, што самћ срећанЋ сћ вама се познати, господарЋ Мирковићу!" рекне странацв тихо и лагано: ,,ft 6oi мое подвсфенћ Јоште готросЂ учинјо, да се ннсамБ одћ пута одморити морао, и да се нисамЕ. боно, да ћу ранммЋ долазкомЂ ВасЂ и вашу породицу узнемирити." „Млого чести, млого чести!" одговори ГосподарЂ МирковићЂ са некомЂ забуномЂ. „Ала . . Htra нанадне нека неотична гроза. бдва е своимђ очима веровао. Понуди странца са столицомђ , а iue.iio е да е сто caTiK далеко одђ нћга. СтранацЂ полако се поклони. посади се и рекне: „Вм јмене непознаете; али беЗЂ сумнћ погађате ко самв?" Господару Мирковићу учинило се, да му се коса нзподђ пароке диже. Мане учтиво и страшлвиво сђ главомЂ и одговори ca усилћнммЂ прјателћскимт. изгледомћ : „М немамЂ честв васЂ познавати." ,,Н самЂ 31 е тл о в и ћ ђ. сбјнђ ваиЈегЂ старогг npiвтела!" рекне мргвми гостђ са потмулммЂ гласомЂ, и осмене се на старца, коче се тим-!: осмиикомђ срце смрзнуло. „И.мате ли какво писмо одђ могђ старогЋ прјатела?" упнта Господарт, МирковићЋ. ОнаЈВ отБори неку

прекрасну записну кнћигу, извади изђ нћ и преда едно писмо. Писмо е садржавало само неколико редака препоруке и кратку молбу, да се доносителго у свему на руку иде, да срце невестино освои. РукописЋ бмо е у нечемт. подобанЂ руки старогЂ банкера:али му се ипакЂ нешто изопаченЂ чишо. Господар-Б МирковићЂ дуго е читао, и опетљ читао, само да времена добме и да се промБЈсли. У нћму е, сасзимЂ природно , само противословје и борба владала. Очћ као изображеиЂ човекЂ упркосг. неотичномђ грок:<Јнго. Hie хтео веровати. да гледа правогЋ мртвзгђ гостз , али Hie се башЂ ни хтео, нити е могао увћрити, да синћ нћговогЂ прјвтелн и лицемЂ и стасомЂ к ношивомђ , сасвимЂ савршено наличи на познатогЋ изђ сказке ужасногЋ мртвогЋ госта Ту се Hie дала изтолковати обмана силе уображавана, нити обмана случаа. Оиђ нагло устане, нзвини се, да мора свое наочаре потрагкити, да су му очи нешто мутне, и оде, да бм се у тои забуни колико толико прибрао. Чимђ е ГосподарЂ Мирков ићЂ у оближнго собу отишао, дочепа се и Павле врата. Мргвми гостћ окрене се полако за овимђ, а П а в л е, са†дркћући, сђ еднммЂ ckokomtj утече напол!., па се текЋ онда врати, кадЂ е чуо , да се господарЂ МирковићЂ изђ облигкнћ собе повратш. (продужиће се) 11<1и?л€ к Д111Јкд НацикЂ на ©строиу \»IITIS. (СвршетакЂ) „Године 1516. владала су Кацики јоштћ само у провинцјнма Ксарагуи и Хигего, и то на супротнмиЂ краинбимђ точкама острова , премда су и овз две провииц1е шпанскои круни већЋ давале данакЂ. Но и ова привидна и мнима независимостБ побудила е ненавистБ и гнћвЂ тадашнћгЂ. шпанскогЂ губернатора, Дона Николе Ованда. 11 онђ е наскоро нашао повода, да свого ненавистг, утиша и гнћвЋ засиги. Овандо дви кралБици провинцје Ксарагуа, лепои и даровитои Анакаони, да ће онђ нго као новонаименованми губернаторЂ посћтити. Анакаона чинила е наисииHie припреме, да га што е могуће лепше дочека. Овандо се крене у провинцјго Ксарагуу са 300 нешака и 70 добронаоружанћ] коннника, снабдћвени сћ оклопнма, копллма и штитовима. Анакаона е по обмчаго сазвала великаше изђ цћле землћ у престолно мћсто, али лгобопмтнни народЋ стекао се са свко страна, да присутствуе у разнимЋ играма и увеселешдма. НикадЂ се { оштђ Hie толити народЂ у Лгуани (главнои вароши) cnynio бмо. Мћсто ово изгледало е npiflTHo и питомо; све палмове колебе бнну накићене и цвећемЂ и шумаркомЂ украшене; наивеће пакЋ и наилепше одб овб 1 колиба 6fai.ie су наменћне шпанскимђ гостима. Како су поставлћни стражари дали знакЂ, да се зкелБно очекивани странци приблизкаваго , одма се даде Анакаона изнети на наилепшои својои носилђкм стран-