Шумадинка

цииа на сусрћтг, . праћена великомг> мложинпмћ свок поданика. Ови су носили у рукаиа палмово лишће и цвеће. Анакаона се сусрКтне са Шианцима неколико милл далеко одљ Лгуане. Чимћ Индјанци опазе Ованда. узкликну они одђ радости и усхићенн: они се слегну око Шианћолаца и обасипали су iK мириснћШЂ цвћћемт, и вћицима. Ц1.о пут!:. оданде до Нгуана 6wo е посутљ цвећемт«. Почемг. су измћниии обичне поздраве. срене се саГжши спроводљ далћ. Кра.и.ица Анакаона ишла е кран Ованда. Она е изгледала весела и разположена као н обмчно. Овандо е напротивх. ћутао , и изгледао равнодушанг. и оуморант, : а нћгова риђа брада тштт, е већма узвишава.ш страовитостт. нћговогт. лика. Тако стигну они у Нгуану. Странци буду разполонЈени по разнимг. квартирима. како бм се опоравили одт. труднога пута и умора Сутрадант. се разбуде сви рано одђ веселе тутнлве добоша и индјннски пћсама. Неколико дана узастопце траиле су части, игре и веселћ. ШпанБОлци нису били само прости гледаоци, него су и они у свему весе-io участвозали. Шпанскомт. губернатору Ованду nie ни!пта mn .iie бмло, него то, што су се Инд!ннци одали необузданомт, веселт, н iiito су се нћгови вопници тако повћригелно мћшали са Индјннцима. Но наскоро затимЋ сазове онг. кг> себи наиодабраHie свое ОФицире. и саобшти имг>, како е онг. дознао, да е цћло то веселћ оамо замка и превара и да нралг>ица провинцје Kcaparva, Анакаона. кон одавно ГИнашаОлцима o глави ради . само згодну прилику чека, да све свое шпанске госте потуче. Онг. имг, на то саобштн свои ллат. . како да re намћ.ра Индјанаца осуети, и они се ту споразуму о средствама, времену и таинимг. знацима , на кое Tie се одма кг. крвавомг. послу приступити. Но све ово đbiaine Овандо измислло. Инд1днци нису ни на краи памети имали, да ШпанБОлце потуку, оли угнћтени пражнтелБи радовали су се шта више, што су са своимг. надмоћнимг. сусћдима у пр|'ателБСке сношае ступили. Зато и Hie ни еданг, Индјлнацг, дошао наоружанБ, напротивг. дошлнци шпанг .олсни нису никадг. омли тако снино, но уедно и тако страшно наоружани. Усредг> веселе игре ИндЈннаца заповћди Овандо воиницима, да започну и свон воиничка упражненЈн , кол су безазлене ИндЈанце збогг. свое необичноети у узхићенћ доводила Поглаварг. постави cboio малу воисну у боинми редљ, и заповћди пћшацима, да започну. Затимг. су слћдовали и коннници. Гомила Индјанаца све е већма растла. И кралБица е присутствовала овоми чудноватомг. и невиђеномЂ позорго. и бмла е очевидно усхићена. Садг. каступи на кратко време глува гишина, после кое опетг. започне воиока свон иретанн. Садг. метне Овандо наеданпут!. руку на крстг., кои е на прсима нћговима блистао ; — то е 6wo уговорении знакг.. Трубе затрубе, пћшаци оборе ватру изћ пушака, а конлници се устреме- Мћсто. гди су се веселе игре проводиле, претвори се наеданпутг. у грозно и крваво боино полћ. Цћла маса невинм и ненаоружани Инд!ннаца буде немилостиво потучена. Hie се штедило ни старо ни младо, ни

мужко ни женско Кралљица Анакаона бмла е едина зароблћница, koio су крвожедни Шпанђолци заонда у животу оставили. Све остале присутствутће дао e свирћиi.iи Овандо неиилостиво поуб1лти. Млогк Индјннци, кои су се у оближш.имЂ колебама ирикрили, изгорели cv жнви, кадг. су нечовсчни Шпанволци ко/ебе запалили. 12 Индјлнаца буду наб!ени на едант, колацг, и тако бачени у ватру, а христјански мучителви говорау са ђаволскомг. злости и подсмешлљиво : „Ово су 12 апостола ! . . . " Овандова е намћра бмла, да кралћвство Кеарагуу за нав1,кг. упропасти и присаедини осталммг. областима, кое су већг. стопле подг. владомг. шпанскогг. намћстничества. Кадг> е дакле Овандо на овакавг. грозанг, начинг. свон) цћлЕ. постигао , онт. се врати катрагг, у СанДоминго, водећи са собоиг. Анакаону, ову прослазлћну кралвицу и песмотворку, везану и оковану, кок> f затнмт, дао срамно погубнти. то естљ, обћсити. Оваи и овоме подобни догађаи. лако ће разасннти неодолиму мрн;нн> Индјннаца према шпанскнмт, разбоиничкимт, дошлнцима, а исто е тако врло понитио, да ова адна и гонћна створенн нису се могла никаквои срећи ниги благостанго надати у заедини са овимт, зверскимт, и дивлвимт, р аз бо и ни цима. Зато е пБггао Кацикг, Хатнеи, кадг, су ra за едно злочннетво, кое онт, Hie учин^о, водили на спалвиште, едногт, присутствушћегг. Францисканскогг, калуђера , кои се трудјо, да ra пре смрти у христ. : анство обрати „да ли у томг. paio блаЈиенства, кои онг. нћму са тако диви:»1 М (, боама /1!ILT,' V/L?M ■ 1 u IEI....... .■ ....... •> u t ,, говори калуђерт., „али само таковш, кои еу добри и достоини, да у раи дођу." — „Наибол1.и између не, и ", одговори Кацикљ, ,,нису добри . нити су достоини. Л иисамг. радт,, да мои духт, отиде у она мћста, гди сеиедант, единБш одт, тогг. свирћпогт, и зверскогг, рода налази!" —- Пламент, се разбукти, и сажеже тћло лзмческогг. мученика. Око год. 1528. ćbi.ia е ча острову Хаити остала само Јоштт, една незнатна гомила непокоренм Инд!инаца, коа се подт, предводител1,ствомг. свога последнћгт, Кацика потуцала uo планинскимт, предћлима острова, и кон се заклела, да ће неирестано гонити свое угнћтателћ неизгладимомг. мржнћомг. и осветомг,. Они су знали, да ћеду наипосле пропасти, но они су хтели барг. слободпо и шначки умрети, и умирући осветити крвг, свое браће, код су безг. одпора и борбе потучена. Ханри, помакг. Кацика одг, Боарука, кои е при крвавомт, кланго у Ксарагуи одт, шпански калуђера избавлћнт,, крштенБ и у домк,никанскомг. монастиру у СанДомингу воопБ1танг, и образованћ , бмо имг. е вођа. 14 година одржали су се остатци Инд!ннаца у планинама своимт, побћдоносно, и бмли су ужасг, и страшило шпаноки iso.ionia. После дуги преговора са мирскимт, и духовнимћ властима , а нарочито са Патер-РемЈем-Б и ЛасКазасомБ зак.ноче наипосле Индјннцн са кралћвскимг. намћстничествомг, мирг>, naoe ie се у Бонсу, 30 мили далеко одт, Сгн Доминга , и почну землго обдћлавати.