Шумадинка

542 Ш

Тако су они наипре живили одћлћни одб европски наеелћника , но мало по мало измћшали су се они ct Европллпима и загубили су се у нвима сасвимљ. Htioва повћстница престае ст> нбшбммћ животомђ . Ханри, последн1.!и КацикЂ на острову Хаити , умр'о « у тишини и мраку. На кратко време после нћгове смрти нестао е и последнБш трагљ чудноватогљ овогђ прастарогт, народа: — вћчна ноћв заборавности за навћк -b iii е застрла.'* О вммиј се свршава кн1»ига даровитогљ Емила Но-а, урођеника са острова Хаити , кнвига, коа силно побуђуе човека на суморно разммшлвванћ и сматранћ. Како бм cacBHMb другче изгледале ове благословене землћ, и каква бм морала бмти судбина шЛова и Hbi овм прааштелн, да е Енглеска примила предложенћ Колумбово, и да е средна Америг.а населћна племеномг. енглескимЂ; да се са првммт> Европланима, у мћсто инквизицЈе, грознога мученл и стеге, настанила тамо слобода и образованоет£>. и да е снаагнји и дћлателн!и народЋ пренео бмо у првобмтне шуме индшски гора свћтило цивнлизацје и радиности? Судбина Индјннаца бм истина бмла наипосле исто тако т^жна и мрачна, али не бм они бмли мачемЂ и огнћмг> (фваво изтреблћни. У дружтвеномЋ животу влада исто начело, као и у природи: слаб1и ичемЂ уступа. Но пмтанћ е какавг> бм дивнми иолете учиниле ове прекрасне землћ, гди вћчито пролеће влада, и кое имаш у себи сва условја за

ис полинско развЈинћ, да су оне у дћо пале снажномт, и душевно надмоћшемг. племену? Колумб ч> не бм зацћло за знакт> благодарности, што е новт. светт> одкрјо, одведенЂ бмо у Европу окованЂ као какавЂ разбоиникЂ, землћ ове не бм подђ угроа«авс ;нћмЂ с мртне казни ириступне бмле само поданицмма шпанс ке круне , грозно страшило робства небм ннкадЂ тако велико пораело. Па какавЂ е плодђ донело Шпанћолцмма нечовечно беененћ противЂ овм вднм и безазленм народа? Сва е ирилика, да ће африкански црнцм, кои бм безЂ трговине Шпанволаца сђ роблћмЂ тешко икадЂ видили америку, преотети сасвимЂ ма у западно-индЈискомђ архипелагу, и да ће за казнг> за толику невину крвг> и неправду, црнцм Европлнне оданде саевимЂ иетие снути, те да се тако на свмма оетровима антилскогЂ мора повторн ужасно нозорћ, кое се догодило на острову Хаити, гди е у наиновје доба еданЂ црнацЂ, по имену ФаустинЂ СулукЂ, основао државу на штету и срамоту Европ.*ана. Д о m а f. i и ткаторЂ. О т а ц ђ . Хул !>о, — садЂ самБ у послу, али докђ добмемЂ времена, угрјнћу ти уши. Д ћ т е. Нежурите се, тато ; н могу почекати и беЗЂ угранм vuiiro.

ДОШћЕ ii СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б i II. По гласу „Званичнм Новина' 1 поставлћнЂ е Казначеи Окр. ЧачанекогЂ Г. Панта ПоповићЂ . на свого молбу, у станћ покоа сђ припадашћомЂ му по годинама службе пенз !омђ. У Београду 31. Августа. ОпределћнБш за Срб|'н> Императорско-РускЈи ГенералнБги КонзулЂ , Полковникђ Г. МихаилЂ Ра <з>аиловићЂ Милотевић-b приспћо е нзче после подне у БеоградЂ. У Београду 31. Августа. С б почеткомЂ идућегЂ месеца Септембра починћ се и ново школско течеше по свима вишимђ заведен1ама отечества нашегЂ. У Неделго (Z. Септ.) бмће торжествено призиваше Светоra Духа. а сутраданљ ће се почети предавати. Т У Р с К .4. „ЗагребачкимЂ новинама'- пишу са босанске границе подђ 9. АвгуетомЂ слћдугоће: „У БихаћкомЂ и ТравничкомЂ санџаку пала е авна безбћдностБ гкивота и имана тако лко, да путницм само у већимЂ гомилама и наоружани путовати смеду. Му-

сломанцБ! одђ дана на давЂ све већа насии!и и зулумЂ христианима чине. Са ceiro страна стижу вћсти о y6inctbv христјана, а у последнБи 10—15 дана нађено е у самои рћцм Сани између Новога и Придора 6 лешева беЗЂ главе, и судећи по халБинама , ти су несрећницн морали 6 б 1 ти христЈвни. Лешеви су ови просто затрнани, и то наравноодЂ христ^ннске рае, нити се ико живми заузмма за то злочинство. Но што у землви нема никакве безбћдности, томе се нетреба ни чудити; будућн е одђ прописаногЂ броа заптја, кои као полицаи имаго надЂ безбћдности бдити, само половина у служби. — „Ост-даиче постђ " доноси намЂ слћдугоћји чланакЂ.* r „Пре едне године и по дана млого се писало по новинама. да се одћ Чернаводе до Кистенце направи еданЂ великш водоводђ , како бм се ДунавЂ краћимЂ путемЂ сагозЈо сђ црнбјмђ моремЂ, и како бм се лако могло бмти безЂ дунавски ушћа, кон e Pvcia бмла ,тако ако запустила. Турска е то одобрила сднммђ своимђ ФерманомЂ, ј управ .гћнммЂ на нравителвства Француско, енглеско ! и аустршско. Одма су се почели планови градити, и томђ