Шумадинка

УБбогрдду 20. С е п т е м б р а. 18 5 6

шутАдпнкл

ЈИСТЂ 3 А

&в&шшшвдмж& 9 и&здвдгш ш©в®етш<

УчредникЂ и издавате.и. ЛгобоинрЂ II. НонадовиКт..

ТЕЧ V листђ излази у Вторник -Б и Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е _ /% за три »l'be. 5, а за пола године io. цванц. ,3a огласе плаћа се одт> врсте 5 краиц. за трипутљ. «^3»

1 р т в м н Г о е т љ. (Продужено) Господарљ Петловићт, поћути ма.шо; напоследакг. рекне: „Господинћ Управителћ! Л се већљ починћмт> више плашити одт> васљ, него што се цело хвалћно грађанство вагие одђ иогђ црногг. ношива плашнти може. Мора да вамт. и дуварови могу коешта доказивати. ерг. л самв готросЂ са лгобведостоином!. кћери господара Мирковића за кратко време насамо бмо, ако Bbi св речи поверително оваи мои разговорт. оћете да означиге. Али ми допустите, да вамљ то прећутимт.- bpi> или су вам-в нћни дуварови садршаи мога разговора ст> нбоме издали, те га у томђ случаш знате, или нису: и у овомђ случаго мени се непристои, да завћсу сђ нћга скинемг. ако то сама госпођица Мирковићг небм хтела учинити." НачалникЂ тихо се поклони, и тиме као покаже да неће Bbime на нћга навалвивати. него промене разговорт>, те запмта: Оћете ли шштт> ду г го кодт> наст> остати, господарт. П е т л о в и hi>V ,,fl већт> сутра одлазимЂ. Мои су нослови овде свршени, а и онако заиста ше ми нимало прЈитно да морамт> вампира представлнти. Заиста никаквогч, смртногЂ Hie тако случаи злоставш, као мене што самг. башЂ л избран* 6 б1ти морао, да мртвомЂ госту ваше стогодишнћ сказке или варошке нронике у длаку подобанЂ будемЂ." Ово изнсненћ, да ће брзо одлазити, врло е добро дошло управителго. Онђ дакле о томе непроговори више ни едне речи, него продужи разговорЂ са своимђ посћтителћмЂ о другимЂ предметима. НапоследакЂ оваи се опрости, и отиде. Унравители) се учини ова стварв врло чудновата. 6рЂ да се тако све околности стеку. да господара П етловића као мртвогЂ госта представе, то е бнло сувБнпе за обичанЂ toki> стварји. Сђ друге пакЂ стране Hie 6 б 1 ло ни наиманћгЂ узрока, кои 6bi у сумнго доводш честна изасненл овога странца. O томе е управителБ

и овако и онако размБ1шлнвао. а међутимЂ е крозЂ отворенЂ прозорЂ на сокакЂ гледао. Онђ се кђ прозору одма прикучјо, чимђ се посћта сврпшла, да свое забаве ради нази, како ће лгоди на сокаку предусрести мртвогЂ госта. Но на нћгово велико удивленћ оваи Hie излаз10 изђ куће. УправителБ е чекао позадуго; прошло e чига†четвртЂ часа, али е чекао забадава. НапоследакЂ зазвони. Служителв уђе и на пБ1танћ управителћво куннше се човекЂ, да е чита†часЂ на сокаку подт, балкономЂ стаао, и да Hie никаквогЂ господара у ју црномЂ оделу видш. Служителв буде одпуштенЂ. „То ипакЂ изгледа нешто аветинвски!" прогунђа управителБ у себи зачуђено смешећи се, и седне опетЂ до прозора. После некогЂ времена уђе служителв непозванЂ и лви како собна служавка седи у куини бледа као крпа, плаче и приповеда, да е мртвБШ гостт. кодђ госпођице кћери господина управителл. Госпођица се вели , показуе, да e сђ овимђ ужаснБ1МЂ лицемЂ врло позната, непознатб 1 и дао е госпођици еданЂ парЂ врло драгоцћнм гривн)и , а притомЂ е сђ нбомђ нешто лагано разговарао. Собна служавка и ако е све ово видила, опетЂ Hie ништа разумела; а и госпођица to е одма изђ собе наполћ оправила. Управителг. се изђ почетка смено. али га прође сва вола кђ смего, кадЂ чу за гривне, лаганми разговорЂ и за одправлћнћ служавие. Лготито заповеди служителго да одлази. „Гри вне ? Шапће са мошмђ Милицом ђ ? ОдкудЂ е познае, Исусе мои! Како да се девоика сђ човекомЂ тако брзо v поверенћ упусти? По свои прилици то одтудЂ долази, што онђ представла мртвогЂ госта." Тако е roeopio онђ у себи. Садв приђе кђ вратима, отвори iS и хтедне наполћ, да свого кћерв и странца изненада у разговору затече; садЂ се опетЂ застиди з 6 огђ свогђ ничућегЂ суевћрја, те свои стра заузда. Утоме прође чита†четвртЂ часа. НапоследакЂ учини му се време дугачко. Оде до свое кћери, 4ia соба ние далеко бБ1ла одђ нћгове. Она е сама седила кодђ прозора и сматрала драгоцћне гривне.