Шумадинка

5 Б и о r р а д j 28. Септембра. 1 8 5 6.

ШУМДДИНКА, Л И С Т 'Jb 3 А жшмажвва©«!* 9 шжшшмж ш s©b©otsl УмредникЂ и издавателт, Лгобоиир!. 11. НенадопиК-ћ.

TF4 V ^ ва " лист. излази у ВторникЂ и ЧетвртакЂ на rio табака , а у Суботу на табану. Цћна му е ■« Гш за три мкс. 5, а sa no.ia године to. цванц. За огласе плаћа се одт. врсте 5 краиц. за трипутг. •/* = • ЦрЗТ С ђ данашнБимљ листомв свршуе се rpeha четвртЂ пренумерацТе на Eil.vn &Д1661К.Т. Ко одђ почитаемн ГГ. Читатеиа и унапредакт. оваи листљ држати љели , а или сђ почетка за целу годину, или о Петровудне за ово друго полгод1е платш hih : тога учтиво умолнвамо , да изволи сђ првим -б делижансомЂ послатк н о в ц е за идуће ново тримесеч!е, како му се небн броеви прекидали. Равнимљ начиномв умолнвамо свакогљ, кои што Учредничеству давати има, да му то ci> првимЂ делижансомтз послати изволи. у.

Нл ДАНЂ РОђЕНН Hlsroiti; Csiii'aocTii Милостив1 .ишегЂ Господара и Кннза СрбскогЋ АЛЕКСАНДРА КАРАђОРђЕВИ&А. % ВећЂ сунце слази са вмсине лета ПетнаестБ пут1и — надеждна Ти есенв Богатства нуна данг> рођенн срета : Срећно на владу како си вознесенЂ Волбомћ Бож!омћ , да владашљ Cp6ioMi>. Србскш да ! народг> молк> е Бога, Косовске клетве да утиша нде, Анђела мира да му пошлк. свога. Напредка, среће, символћ да имаде: Тебе за Кназа — и Богг> му приказа. На благо рода да управлашт, очи, Одмора желннЋ у дћланн храму, Развитна срећна сунце намт. сведочи, Са неба СрбскогЂ што разгони таму ; Пра†неузднше, Србљ слободомљ дише. Безбедноств чести и гкивота блага, Муза у храму запалћна свећа, Развита силно Твогг. народа снага, Дворова саиностћ и колеба срећа, Зкаци наиасн!и, да C' Отацт. Србш.

Косовска злоба и нечисте страсти, Између себе, нек' се боре саме, Вћ чнои у смутнви нгЛове су сласти, Напредка роду Тм подижешЋ храме ; Слога се нви, Тебе лшбовБ слави. АЛЕКСА ДЕСИМИРОВИћЂ. РЗКОННСН ПРОТЕ MATI6 НБНДДОВИћА. (Продужено) КадЂ контроманцирамо кажу намт> да насЂ зове КонстантинЂ, братЂ Александра цара рускогЂ. Изађемо изђ конгроманца, и текЂ што пођемо у Каменец-Подолскш Константину царевићу, а кола намЂ се поломе. Чиновници нађу намЂ маисторе, разнопаго кола и поправе што е Фалило. Натоваримо опетЂ нагиу богажш и дођемо у Каменец-подолскш. Велик!и кнлзђ Константинђ евзерцира солдате на плацу. Мм сиђемо сђ кола, чекамо и гледамо како екзерцира, а све жестоко виче. КадЂ сврши, оде у собу; позваше и насЂ сву троицу, уђемо и поклонимо се. Книзђ пита: Тко вм? и одкуда? — Мм кагкемо да смо Срби изђ Cp6ie и да оћемо у ПетробургЂ до цара. — „Естб у васЂ бумаги?" 6 стб — одговоримо мм. „Шчастлива дорога, прашчаите!" па оде у собу а мм низђ басамаке те у еданЋ бирцаузЂ, мало поедемо, — — — пакЂ онда предузмемо путЂ на Kieeo. Путуемо и дођемо у Kieeo у еданЂ трактерЂ, кои држи еданЂ зовомбхи Отђ БенковићЂ, србинЂ изђ Баната. Сиђемо сђ кола и видимо , да су намЂ каруце разпале се, и далћ немогу ићи докђ се неоправе. Колико се таи СрбинЂ отђ БенковићЂ обрадовао, и кадЂ е чуо да србски го-