Шумадинка

воримо, насЂ све и по два пута nonrođio, н CBoiofi жени (полнкуши) казуе:Ово су мои сладки, прави и лгобезни землнци; и она наст> лгобезно поздравлн пришествјемЂ, и каже да се и она врло радуе што е нћнт. мјјкђ свое землаке видт и т. д. Садт. да намЋ дозвати маисторе, да намт> кола оправлиго, кол за 4 дана едва бмше готова. Сутра дагпЈ позове наст. Киевск1и губернаторт., пмта наст. тко смо и куда ћемо? кажемо ми одкуда смо и куда хоћемо. Онђ ка<ке: а зашто ћете ви на Харковт. кадг. е вама npenifi путљ 61.10 одг. Каменец-подолх,ска. Кажемо мн да у Харкову имамо еднога друга, кога 6bi ради са собомЂ узети. ГубернаторЂ насЂ е нространо пмтао за Србн и Турке како се 6ieMo, и ин му сва ондашнн обстонтелства и србска и турска разкагкемо. Онђ кагке: Ваше дКло неодлоагно, нуждно што скорше ехатЂ и прашчаите. — Дођемо у квартирЂ, ручамо и прођемо по пјдци. У КЈнву дува еднако ветарЂ и носи песакЂ у очи. Сутра одемо у велику uieBCKy лавру, гди се незна у што ће се нанпре гледати; или ћу слушати анђелско ni.Hie. или ћу гледати двери и иконе и велико темпло, кое се сво у суву злату блиста — и самЂ човекЂ незна гди ее нашао. Поетоимо мало. и оданде одемЂ у пештере; у еднои иештерици малои нађемЂ гди се служи литург1а, само еданЂ одговара а еданЂ старацЂ седи, велнка му брада као снегЂ, предЂ наиме кнвига колико великји тршдЂ, и све миче устнама и таино говори, а у онои кнђизи све сама имена, зачално пнсме црвепо: тако премеће и шапће она имена , незнамЂ каква су, и 6 зшђ нехтеде на ме да погледи. Н се вратимЂ и тамо амо по пештири хода па опетЂ у квартирЂ. Н К!ево, пештерску лавру и нћве лепоте изнутра и сђ полн немогу опиеати. Требало 6i,i да онде врло задуго будемЂ и опетЂ небм могао изразити какво е. А што ми е у очи наимилје падало то е, што су око све цркве све посадћвата топовска ђулета одђ сваке мћре, и чини ми се толико iii е, да ifi сва србска кола неби у еданпутЂ могла потератд, ерЂ ifi е врло млого у редЂ а у висину има «>атЂ саденуте суре. КелимЂ а моме друштву, да ми е двадесета частп само одђ ове едне врсте да ifi на ВрачарЂ отерамЂ, и ови неколико топова сада 6i>i већма волео него сва звона свете лавре даусрбјго преселимЂ. Вели ПротиЈп.: Ако Богђ да бмће наиа талЂ одђ тага кадЂ су она оиако близу границе Дођемо кодђ Фон - Бенковића опетЂ у трактерЂ 5 кои насЂ е врло лепо и лгобезно частјо. Кола су већЂ готова бмла, зовнемо нашегЂ лгобезногЂ домаћина да намЂ трошакЂ покагке, но Фон-БенковићЂ каже: свакомђ другомЂ наплаћуемЂ на персову но рублго, а вама као MoioS браћи Србима по пола рублћ. Наплатимо се и пођемо, а онђ шштђ спреми намт, леба и едну шунку. Опростимо се и како смо умели захвалимо му на лгобезномЂ дочеку, седнемо у кола и рекнемо сђ Богомђ ! а онђ нама по сто пута срећанв путЂ, одђ Бога запроси.Управо сиђемо на ДнћпрЂ где е hynpin све одђ пола ела некако увезана и на води плива: како сђ каруцала мм на нго наступнмо, а она подђ нама лоче тонути и сви у кола наллатци у воду опливаше. Каруце иду а она се за пама опетт. дише, и тако све подђ нама тоне а за нама се диже докђ пређосмо: и ту смо се поплашили кадЂ наипре поче да тоне докђ већЂ видисмо днта е. (продужиће се)

1 р т в (.i № Г о е т i». (СвршетакЂ) IVI и л а н ђ одговори: „Одприлике тако е нешто зацело и MMC.iio. Обхођеић свно лгодји у Н—Б . . . морало му е нио у очи пасти, ерт. ми е приповедао смешне понве о свеобштемЂ страу. А кадЂ е шштђ одђ управитела сказку о мртвомЂ госту чуо, и уедно дознао, да свегЂ нћму ту незаслужену честљ одае, те нћга за кава. лера пре двеста година блаженоупоеногЂ Епископа Т еi; i н држи, онда му се то iomre смешше учини, и ако се увеселнвао забуномЂ и страомЂ, кои е онђ са CEoioMi. личности сасвимБ невмно произвео. — И у чему сте вм , са вашомЂ безбожиомЂ приповедкомЂ — викне Лепосава — едипми кривацћ, господинђ команданте; Вм само то незаборавите! ерЂ ко е знао пре оногђ вечернћгЂ веселл, како е мртвми гостђ изг.-.едао? А сутра данЂ знала су то већЂ сва деца на сокаку. „Но н самЂ бмо толико поштенЂ, да самЂ господару Петловићу Moii грехЂ исповедш , одма чииђ смо после смеа одђ читавогЂ четврта сага толико оданули, да смо проговорита могли. Да ми е нри приповеданк) по несрећи нћго†о 6 ликђ предЂ очима лебдш, то се могло опросгити. Али н бм у таи ма пре држао, да ће наново доћи вселенскш потопђ , него да ће мон приповедка To.iHuiiS покорЂ починити. ГосподарЂ Петловићг> и д сменли смо се одђ свегЂ срца. СадЂ ми опетг. онђ приповеди како е свакоаке лакрдје чинјо, да бм наше xeaihне варо хиане Ј оштђ вмше non.iamio и у нбинои скромнои вери утврдЈо. Да бм едногЂ полицаниоп* служитела проKnnijio, посћтш е нћгову невесту кодг, накиткинћ; да бм свогђ угоститела кодђ црногЂ крста ioniTe већма заплашш и зачудЈо, заказао е да ће рано лећи, ерЂ ће сутра одпутовати, али у вечернвои помрчини наредш е да му служителБи путничкш сандукЂ иза Kanie изнесу, пакЂ е. пешачјо при месечини до наиближегЂ села,гди e мало одспавао , па после наим1о кола до нрве поштанске штацје. Еле валБда нема подђ небомЂ два човека, кои су се тако сладко насмеали као што смо се насмеалн насг> двоица бриги и шелртлБи наши варошана збогЂ мртвогЂ госта. При етаклету шампанГ.ра заклгочисмо насЂ два помирена супарника пр!нтелБСтво, и млогосе доцнјв разстадосмо, него ihto смо у ночечку ммслили, кадЂ смо за ручакЂ сели бмли." ОтацЂ Миркови ћ ђ изгледао е као човекЂ. кои се самЂ са со 6 омђ бори, премда се смешш збогЂ далћ Миланове приноведке. СрдитостЂ и веселостБ бмла е у нћговомЂ погледу чудновато измешана. Лепосава улагиваше му се наинћжше, ерЂ е добро виднла, шта у нћму бмва, и кадЂ су се боре на челу нћговомЂ поавити хтеле, она iS е одма полгобцемЂ разтерала. „Децо", рекие господарг. М и р с о в и ћ г.: „ето видите садЂ колику поворку будалаштнна и лудор|'н с у еBbpie за собомЂ вуче. Шта више и а, старми филозофб , морадо пролудовати. Н бм се радо стндш, али опетЂ налазимг., да е то смешно стидити се свое сироте лгодске природе. Потоме света е истина: Нека се нико у себе толико неузда, да каже, да неможе по-