Шумадинка

595

лизнути, него нека се добро чува да непадне. Мати ! нареди да се сготови коа 'iatna доброп, пунча, да aiw весели будемо ст> нашимг. командантомћ. fl какемЂ ми, а т0 ће рећи саио мон худоств; epi. тм си, мати, одржала савршену побћду здравомЂ разуму, па ои весела: а по теби Лепосаво види се врло добро да у смотренио Милала никакве бриге немашЂ, epi. ts>i си за твон) л н) б а в а савршену побћду одргнала.'' Мати пружи командонту руку са срдачнммг., згиста материБимЋ смешенкмт. и рекне: „есте ли "последнћ речи огчиве добро разумели." „НисамБ", рекне командант-h збунћно и поруменивши: „али н бм сноро и продрзививв 6wo. да iR разумемљ." » — Мати, пунчБ нека се спреми, остави насграну свако тороканћ! Вала намЋ проклету ncTopiio пунчомг. изћ памети изгладити. И наидчемљ и наихрабрје»;Ђ , кои е већљ толико пута спокоино слушао, како му по тесте куглш око yiuiH) звин^де, дође понекадЋ тако да загребе. и наидрзновегпи бродарг., кои е еветг. обплов1о, кои н!) наинепознат1имБ предћлима и морама Hie залутао, могке понекадг. у шетнЈ.и изгубити правми путг.: к иаиразумшемг. човеку подћ небомг> наЈ)е се кои часакљ, кад-b е и П а р ц а одг. нћга паметн1и.

„Та почните, отаф.", рекне Лепосава улагушћи се , „почните о чему другомг> разговарати се! На примерг. — та почниге о чему другомт.." Зоилн! командантићу, настави господарт> М и рк о в и ћ i>. знате ли, да сам!> а васг. продао? Да бм себи ci> врата сииијо мртвогг> госта, продао сзмб sacb Л еп о с а в и. Немопте ми за зло примити, што caMi> тако продрзлг >иво у вашеиЂ одсутствјго сг> вама разполагао Као негдашнБ|'и туторв ммслш сам&, да ми е слободно тако штогодљ учинити. Ето Лепос а в о. узми га Будите едно сг> другимг. срећни. Обое скоче и падну му око врата. —Стои! повиче онћ: Мплане, али доле сг. уни4>ормомг>. „Она мора доле" рекне командантг> са сузама радости у очима. —- И одма оставку на зваше! врг. Лепосава остае кодб свон родители. и и сам^ васг> нбои, а не нговама поклоnio, Дакле . „Сутра ћу одма дати оставку, тато!" — Децо! повиче господарљ М и р к о в и ћ г>, иочемг. се одљ гкивостногљ грл]>на младм, лшдји мало ослободт; у вашои радости вм мене и нродависте ; мамо, донеси таи пунчљ! посрблћно по Чоке-у.

С Т Р А Н Б 11 О В О С, Т

Р 9 С I И. Мм смо у 91. брон) нашегЂ листа наооменули , да ћемо саобшткти циркуларну ноту кннза Горчакова , рускогг. министра иностранм дћла, кого е онг. разаслао свима дипломатскимг. агентима рускимх. по странимг> државама. Та нота гласи овако : У Москви 2. Септембра. УговорЂ подписанг. 18. Марта у Паризу, кои учини краи бого , претећемг. да ће се све већма и већма разширити, и кога краи никои човекг. Hie у станго бмо предвидити, имао е опредћленћ. да се поврати нормално станћ дмеђународнм одношенн у Европи. Силе, кое су се противг. насг. са[0зиле, ренле су да Boioro за поштованћ права и за независноств правителБСтва. Мм нећемо овдћ улазити шштг. еданпутг. у исторично испмтиванћ пмтанл. до кога бм степена владанћ Pycie 6б1ло опасно едномг. или другомт. одг> тш основа. Hie наша намћра, покретати безплодно мретресанћ. Hero намг> е шта више стало до тога. да извршнмо та начела, кон изрекоше велике европске силе, кадг> 6tiay непосредствено или посредствено наши npoтивници, и у толико ш се рад1е сћ амо, што она никадљ непрестадоше и нашима начелама бмти. Мм нећемо бмти тако неправедни, да предпоставимо, као да се тада тицало само пароле, кого су ондашнћ околности требале, и као да сада после свршенога бод свакји ммсли , да има право,

онако пост-упати , као што му ишту нћгови посебни интереси и рачуни. Мм никога необту»куемо, да се служи онимб p] чима као оружћмБ, кое намг. треба за онаи парљ, да се ратио поприште већма разшири, и кое се послћ баца у прашину заборавности. Напротивљ мм предпоставлнмо држати се увћрена, да су све силе, кое су исповћдале она начела , сб НБИма поштено и искрено мнслиле, и да су заиста намћравале та начела употребити у свакои прилици. Ово узевши морамо предпоставити, да су све силе, кое су 5 Г последнћмг. рату участвовале, исто нао и царг>, нашг. пресвћтлми господарг>, имале намћру учинити обruTiB мирг. за сигурну точку , изб кое ће се воспоставлати одношена, коа се осниваго на поштованго права и на независности правителБСтва. в ли се та надежда испунила? fi ли воспоставлћно нормално станћ међународнм одношенл ? Немарећи улаз!'ти у подробно разчленаванћ неки пБ1танн одб манћ вагкности, принуђени <-мо на нашу жалостБ изавити, да има два члана у европскои државнои породици , одг> кои се едант> ioniTi. ненаоди у свомђ нормалномг. станго, а у другомБ е то станћ у опасности. Мм говоримо о Грчкои и о кралћвству не^полБскомг.. Сада нема више ни иаиманћга основа за окупацјго грчке землћ. кон постои противБ волћ владаоца и рас-