Шумадинка

615

ђ е врађаш се у Црно море, будући Pycia Hie испунииа jcjioei« парискогљ уговора мира. II, Р Н 4 Г « Р 4. Са Цетинн пишу. да е кндзћ Данило бунтопне Куче н а н£>!ову собствену молбу помиловао и дозволт ииђ слободанг. повратакБ у отечество. Свуда иа граници влада мирт,. Велика скупштина црногорски и брђански поглавица држапа е 8. Септембра. IIа овои скупштини присутствовао е и Францускш конзулт>. Гласа се. да ће се велике части Босне , Арнаутске и Ерцеговине уступити Црнои Гори. Ci. црногорске границе пишу „ЗагребачкимЋ новинама" подћ 22. СептембромЂ слћдугоће : „Рускји конзулЋ у Дубровнику бави се већ -Ћ одћ четири дана на Цетинго. Онћ е одђ кннза Данила и нћгове супруге врло одлично и пр!нтелвски примлћнЂ. Онт. е донео све неисплаћене суме новаца , кое Pycia Црнои Гори годишнћ дае, и кои е исплаћиванћ застало збогЂ последнћгЂ рата. Ове суме износе 40.000 e-op. у злату. Два дана пре нћговогЂ долазка отишао е Францускји конзулЂ у Скадру са Цетинд у МостарЂ. О дђ некогЂ времена надаго се уобште, да ћесецрногорско пмтанћ разправити мирнимЂ, то еств дипломатскимт. путемЂ. Говори се сирКчЂ, да ће се одг> Црне Горе иачинити книжестио, подобно Cp6in , и да ће се Црнои Гори нека частг, област!и турски повратити. Услов!л пакЋ овогђ измирена Ј оштђ иису саставлћна. ВД4ШН1 И ИОЛДАНН!. У Лшу 25. Септембра. Н)че предЂ вече приспЈ.ла е овде молдавско-бесарабска KOMncia за расправлпн l'. бесарабске границеОвде Hie никомђ нвлћно , да ће комисари овамо доћи, и зато се у првБти ма породила сметнн и забуна, гди ће се толика страна лица сместити. О цћли овогђ изненадногЂ долазка овм комисара у Лшт, као и о томе, за кое ће се време они овде бавити, не чуе се шштђ ништа опредћлително , но чимћ о томе што обширнје дознамо , mbi ћемо читателЂима нашимђ саобштити. — Францускш листђ „Патри" претреса у своме брого одт. 28 Септембра станованћ аустршске воиске у подунавскимЂ кннжествама, и то у подужемЋ и оштромЂ чланку. Онђ се одсудно изражава протн†далћгЂ травнн те окупафе, кон му се види сумнителна и опасна. .,Патри" одриче Аустрш право, да држи воиску у реченимћ кнлжествама, па башЂ и да Порта одђ свое стране то трпи, будући е у паризкомЂ уговору изречено, да то станованћ стране воиске у подзнавскимЂ кннжествама има што пре престати. ИзговорЂ AycTpie , да она збогЂ нерћшеногЂ пмтанн о змјиномђ острову и Болграду свон? воиску изђ Влашке и Молдав|'е неповлачи, неважи нити има каквогЋ годђ основа, ерЋ бечкш кабинетЂ, вели „Патри", неможе предохранити нарушенћ паР искогђ уговора мира, кадт га онђ самЂ повређуе. ( изћ Ост-даиче пост"-а.)

Г Р ч К А. У Атини 22. Септембра. Посланици западнм сила протестирали су свечано проти†продаванн државнвт добара , будући иста добра имаго служити као емство за 60,000.000 Франака, кои Грчка дугуе покровителБСтвугоћимЋ силама. На ову протестацЈго шштђ Hie одговор1о грчкји кабинетЋ. и то збогЂ несогласности чланова правителЂства. — 20. Септембра догодн> се еданЂ жалостнми случаи у Пирего. Ноћу при наилепшои месечини прошао е еданЂ човекЋ, увЈенЂ у широко џубе, поредЂ вдногђ ФранцускогЂ стражара. СтражарЋ викне трипутЂ : ко иде ? и кадЂ му онаи ништа неодговори, стражарЂ ra изђ пушке y6ie. На тресакЂ избачене пушке долети еданЂ Францускји конаничкЈи ОФицирЂ, кои е недалеко оданде стадо на прозору; онђ приђе мртвацу, и позна са ужасомЂ Maiopa свогђ баталЂона, коме е стражарЂ пркнадлежао. К)че е Maiop^ саранћнЋ. а воиникђ преданЂ е военомЂ суду. 111 II 4 II I ЗВ, Сви се готово политички листови занимаго данаст са последнБомЂ важномт, вћсти изђ LUriaHie. О ДонелЂ , оваи прославлћнни воиникђ и побћдителЂ побунћне землћ изиграо е свого ролу, и маршалЂ НарваецЂ, оваи повћреникЂ обадвего кралБица, посгао е министерскимћ президентомЂ, а О ДонелЂ и осталм министри нису садЂ ништа друго, него лгоди, кои подђ привиднимђ именомЂ министра изгледаго милостђ изђ руке надмоћногђ Нарваеца, коме ће они служити као гола средства. Доиста. само у разстроенои Ulnanin могу се догађати оваке превелике промћне. ОДонелЂ досадЋ бнлше готово рећи диктаторЂ, а НарваецЂ еданЂ блудећш по нностранству изгнаникЂ ; садЂ е НарваецЂ на челу читавогЂ правител1.ства, а 0'ДонелЂ у тами. Но кадЂ се мм већЂ ндномђ навикнемо на овакове промћне, онда намЂ неће више никако бмти чудновато, ако сутра прекосутра чуемо да е и НарваецЂ пао. Овакве су промћне само у Шпанж могуће, кое е аснми доказЂ, како е ова земла бћдна, и како су тамо интриге поединн лгодш кадре , тиграти се сђ интересима и уставомљ едногЋ народа одђ 13,000.000 душа. II К 4 II О .1 I* С К 4. Изћ Неаполн пишу „Опин!ону" слћдугоће: ,КралЂ ће неаполћскш ФердинандЋ, у случаго ако енглеска Флота у неаполг>скш морскји зали†уђе, апелирати на Европу 6днб 1 мђ мани-i сстомђ ; затимЂће се повући у Гаету, гди ће, окруженЂ одђ 40.000 наиодабранји cBoifi воиника изчеливати развштакЂ и течаи догађаи. Престолна варош& бнће повћрена поли1ци и шваицерскимћ полковима, кои ће заузети неаполБСка утврђенн; убоине лађе повућиће се у унутрашнћ пристаниште, а ово ће се учинити сваколкимЋ запрекама да буде неприступно II .4 II II II 4 ДРЖ4В4. Изђ Рима лвлнго, да е тамо приспћо опетЂ Францускји посланикЂ 16. Септембра. Говори се , да оваи по-