Шумадинка

нам^ свечаности тогћ араздннка. Tv е наиире водица освећена и здаше окропл>.но чрез^ поиенутогћ Свештеника нашегЋ , кои е сходно торгкеству ираздника и поч етку дћиствја ове топ^онице слово изговорт, за коимћ е одма одђ cTapin званичника прободена бмла рече,ia тоП10Ница , изљ ко« е ггожђе у прекраеном!. течаго на нашу превелику радоетв потекло. По овомн Богоугодном!. и заведенјн овогљ ирепо^езномЂ д!.лу ишло се Г. Управителго заведенј .ч овогг. на честитаићЦео данг. таи прерадостнми за насћ орили еу се весели гласови народа овдашнћгт. до саме вечери, кон> е освегленћ cBiio домова снинимљ учинило, и кон> су свирке овдашнћи раденика праћене одг. CHiio окиара са своима кандилама наипре кодћ Управителн n ^дравиле : „Да :киви liauii. Свћтлши Кннзг> Аиександерг.". потлмт. на ninци гди су окнари у паради А. и К. са своимг. светлимг. кандилама светлећи представили. Ту се до полноћа са дружевномг. игромг. забавинло , и прерадостнимг. ускииKOMb: „Да н«иви Нашг. Свћтлми Кнлзг. Александерi " провело. Т 9' г с в; д. „Вечка Преса" одг. 5. Окробра доноси намг. еданг> разписг. отоианскоп, прав ителћства односително на саединен!. подунавски кннжества . управи1.;п. на све посланике портине кодч. странм дворова. Оваи е разписг> по ссдржаш своме врло заним.шивг> и зато непропуштамо саобштити ra читателвима нашимг.. Онг. гиаси овако: Господине! Часг> се ирибиижава, у кои ћемо већг. вданпутг. предузети посао преустроена подунавски кннжества. Привреглени дивани бмће на кратко време саставиКни, а европски ће комисари заедно са одсианицима Вмсоке Порте наскоро на лицу м1,ста послове свое одпочети. Mt>i држимо, да ће за саме ннтересе овогг> ннтанн одг. важности 6 б>ти. ако се према савезнкцима нашимг изиснимо сг> ономђ искреносћу, кол е свакадт. руковоДила наша међусобна сношвна, и кон ће свакадг> бмти единственми правацг. нашегг> ноступана, каио бм се одржало срдачно и новћрително споразумићнћ, кое између насг. и савезника. наши постои. Савг, св1тг. познае намћре BbicoKe Псрте у смотреhio иодунавски кнажества. — Ове су намћре сад-b освећене и оправдане еднммг. ввнммг. н свечанммг. актомг. (дКломг>). Hbr. Веиич. Суитанг. биаговоит е не само, да одржи у сиии и невредима сва права и повластиЦе дароване одг. предака НКговм овммт. кнажествама? него е изнвјо желч> ; да се обштимч> претресан 1>мг> и ripe•леданћмг. HbioBbi основнм државнм закона и установиКнн, сходно напредку саданћгг. вћка и нћгове усавршене образованости. развјн) средства HbioBori. биагостан « и напредованн. Преустроенћ нодунавсни кнвжества. кое е ставићно подт. rapaHTiro ceiK) онм евр^пски сииа, кое суподписаие

уговорг> мира одг> 18. Марта , ступа у нвко европско мећународно право. Да бм ово преустроенћ бмио достоино дћио и производг> оне мудре и разборите ммсии, кон се у уговору парискогг. мира понвигое , мора око одговарати самоме извору ове ммсии , т. е оно мора одговарати двама веиикимг. начеиама, одг> uoifi е едно одржанћ цћиокупности и незавмсимости отоманскогг> царства, а по томе и одржанћ величественм (с_> ..еренскиј права султанови на подунавска кннжества, а друго: развјитакг> нравственогг> и матер!плногг> биагостанн житеигЈСтва моидавско-влашкогг>. Царско-отоманско правитеиБСтво ; кое исто гако паз.11>иво мотри на права Султанова, као што е испунћно жеиљомг., да сва побоишанн удћиствуе, коа ce за нуждна сматраго у унутрашнБОи управи кнлжества, изавигое повторитеино , да е ono готово , подаритн овммг. провинц1нма такво државно устроиство (opraHii3aniio) кое ће одговарати HbioB&nrb собственммг. инересима , а и правама портинмм!.. Оно — отоманско правитеи1зСтво — наииосие нетаи казати и то, да оно сматра не само за право него и за дужност^ према житеи!.ству реченм кнлжества. да буде бранител^ права ceiro редова жителвства. Свакои одг. овм провинц!*н даће се независима и народна унутрашни управа . али начинг. и Форма (видг>) ове уираве несме станти у противности са уставомг> цћиога царства , коега су оке подчинћне саставне части (т. е. према коме оне стое у Феуда .шомг> одношенго). Иначе ће обе ове провинфе, као нека краста. бмти досада и изворг> неприиика ономг. тћиу, за кое е привезана, и нећедуонепо томе бмти стаинога и дугоггЕ вћка. Ваиа изнаћи средства , да се свакои одг> овм провин1цв даде снажно а уедно и праведно правитеивство. Ово ће морати црпити i вого снагу изг> два извора сние, изг> повћренл виадатеил, кои е овимг> провинцјнма сизеренг, (врховими господарљ), и изг. народа, коме ће речено правитеићство бмти гиава. Управа землћ мора бмти подчинћна народномћ надзору (контроли); интереси cfiiro класа житеивства мораго се тешнћ свезати посредствомг> скупштина, кое ће цћиомг. народу давати емство за поредакг. и одржанћ. Но далћ несмеду ићи ове реФорме, кое ће се у начину правлешн предузимати. Нзван-в круга овогг. начела нема ништа друго. до опасностји и заплета. Мм нетаимо, да у овииђ кннжествама нма една партал. коа е истина у ман^ини, и кол жеии , да c«: оба кнажества спое уедно , и да буду управилна е д н и м г> кннзомг>. Mw знамо, да е ова ммсао нашиа одзива кодг. кабинета неки одг> наши савезника , кои у овои комбина ц1 - и сматраго и виде еданг> еиементг> снаге за новми доказг, онм пр|'нтеи1.ск и и некористоигобивм намћра. коима су исти кабннетн свакадг. бмии одушевићни према отоманскои порга; и зато сматрамо мм за нашу дужноств, да обратимо HbioB^. озбилвнми позорљ на посићдице ове комбинац1е, и да имг. искрено изавимо наше ммшлћнћ и сматранћ у томе погиеду.