Шумадинка

626

Привржениди ове партас о саединенш оба ова кнажества надаш се постићи таме слћдугоће: 1. Да оснук) државу, нон бк доволбно снаа:на бииа , да слуши царству за обрану. 2. Да етвори Молдаво-Виашкои празителћ^тво. кое бм еасредоточенммг. своимћ дћигтјованћмљ развити могло напредакљ и бпагостанћ жителљства, Да пређемо садг> ii'h претресанго наипре прветочке. Mbi неодричемо, да оба ова кнпжества могу служити границама царства за обраву, коега е царства траанћ изворт. Hf.ioBori) собственогЋ 6biha и живота; но она зац/ћло небм могла собственомљ сзо 1 омђ снагомт. одбранит^ царство одг. туђегт. нападаа; тако мало жителвгтво небиЈ могло доволвно велику воиску држати и саставсти, коа (ш препречити могла пут-Б силнои каквои воисци, да преко Влашке и МолдавЈе на Турску ненасрне. У нвном-ћ европскомЂ праву, кое обе ове провинфе признае као саставне части отоманскогЂ царства, вала тражити силу, кон ова кнажества прави правомт. моралномћ одбранителномт, линшмђ за Турску. Догађаи последвви времена доказаће асно ово наше потврђиванћ. Да су при почетку размирице наше сђ Русн )мђ оба ова книжества с.матрана као саставна частг, Турске, као што е данасЂ то изречено, онда Pycia небм иикадЂ оно учинила, кое е бмла покушала. Да е Европа онда казала, да граница турска на Пруту ii04HHl =.,Pycifl небм никадЂ преко Прута прешла. Саединен!. оба ова кнпжества , кое бм безЂ cyMvk произвело та»»ово станћ CTeapifi, кое 6bi више манћ нарушавати морало гуверенска права портина , разслабиће свезе, кое iK лривезуе за царство , и произвешће како за царство. тако и за книжества гибитакЂ моралне и праве снаге, кого имђ дааасЂ нмово саданћ положенК дае. У место двего провинцјл, ко^ се свака за себе у своме самосвоиственомЂ кругу ризв!аго, и кое само за матерЈалнимЂ и домовним'1> благостанћмЂ теже, благостанћмЂ , кое 6w оне постигле подђ обраномЂ и закрилћмЂ царства и закона гарантиранш јимђ одђ царства, постала бм у случаго томђ, ако бм се оне саединиле , и по томе готово независиму државу сачкннвале. з 6 огћ нгЛовогђ положаа и вида, предметомЂ саревкована и "еетолгобјн. Ова саединћна држава небм бмла тада о/.бра^и ;елнми зидђ за царство, него бм му падала на теретЂ, v порађала бм по томе непрекндне опасносги како за нћга тако и за сусћдне државе. Да пређемо садЂ кђ другомЂ имтакго. ОдкадЂ су оба кннжества саединћна са османскимЂ царствомЂ, гарантирала имђ е Иорта народну и независиму управу , кое е начело и у последнћ време припознато паризкимЂ уговоромЂ мира. Да ли е дакле ова независима управа призната единствено изђ призренл на царство, или шта више изђ лризрена на свако поедино одђ оба ова кннжества '• Мм сђ наше стране мислимо, да е ова независима управа призната како изђ поизрена на свако одђ оба ова кнажества, тако и изђ призренн на саму Турску; влашкји и молдавскГи народЂ, премда едногЂ истогђ порекла, сачиннвао е већЂ одђ десетЂ вћкова одвоене народности, ови су иароди одвоена тћла, навикнута на одвоену управу подђ особенимЂ погла-

варима и законима. Небм ли дакле бмло саединенћ овм провинц!п нарушаванћ овогђ начела, небм ли оно уништило братинско тако рећи саревнованћ и надметанћ, на кое се оба кннжества узаимиде изазиваго? ЕСадЂ бм се едно одђ овм кнлжества ономђ другомЂ присаединнло, онда бм оно прво зацћло изгубило све користи, кое е оноуживало по сили свои особенБ! и народлм усчроенја. Незгоде, ков притискуго жителћ оба ова кнпжества, имаго свои основђ у причинама, кое нестое ни у как!-омЂ савезу са п^Ловомђ одвоевоиЂ управомђ . Ова причина лежи у нееднакос-ги поеди!1Б1 редова жнте .'БСтва , у оскудици пракичногЂ и безприсграстногЂ правлен1Л и у млогимђ другилЂ политичкимђ одношаима, кои су и нравственми и иатерјалнми разв|'ЗтакЂ овм земалн препречили и закагнили. Но при свемуовоме <танк> стварш, кое се морв изближе претрести и поправити, оба ова кнажества досадЂ су знаменитми разв1игакЂ показала у друштЕеномЂ свомђ положаго Грчка, кои е независима држава, и кои е односително силшн одђ свакогЂ поединогЂ одђ оба ова кннжества. nie могла доспети до оногђ степена благостанл, до когђ се поединце узвнсила ова кнажества подђ CBoi ovi: одвоеномЂ управомЂ. Cp6ia само може служита као врло згодзнђ нримћрЂ. Она има жителћгтво кое е у пола толико велико, колико жителБСгво Влашке, а за трећину манћ. него жигелБСтво Молдавје , па зато опетЂ проводи она срећанЂ и споконнћ животђ подђ своимђ законима и акимЂ и народимЂ правленЈекЂ. Молдав.-н и Блашка. имагоћи законе, кои одговараго интересима разнм поединм класа жителн»ства, имагоћи тако рећи n^Tpiapj!.a.mo npt вител^ство , могу свака за себе ону исту срећу уживати, као и народи, кои су по величини CBoioff истина незнатни, но кои су положенћмЂ своимђ , кое имђ дае авно европско право, снажни , а притомт, стое подђ бранктелћнимЂ заклономЂ едне велике државе. Мм по томе недржимо саединенћ оба ова кннжества за вештествено услоп1е нђјовогђ благостанн, нити пакЂ за ирану ншову потребу. ИзворЂ незгода, ков притискуго ова KHfiaiecTsa, треба, као што е напредЂ речепо, тражити у другоглЂ чечемЂ, и уклонити iK другимЂ средствама, него што су она , коима се постоеће већЂ одђ млоги вћкова станћ cTBapii'i сасвимЂ преиначава, и коимђ 6bi се ослабиле свезе, кое iK иревезуи« за Турску, и кое гачиннваго снагу државе и срећу обадвего овм нровинц1н. Ако ирјителћске и савезне силе нромотре и претресу ово пмтанћ са онкмђ истимђ бистримЂ и благоволителнимЂ погледомЂ , коимђ су оне руковођене у источномђ пмтанго, онда ће и оне као мш увиднти, да споенћ обадвего ови провинц|'н не само недае никакве нористи ни за царетсо, ннти за интересе Молдаво Влашке , него да ће моратк за собомЂ повући неприлике за обе стране, а по томе уобште и заплете европске. КадЋ бм се у подунавскимЂ книжествама морала створити таква сила , коа бм сили царства служкла као предна страша (аван-гарда) , зарЂ се ne6bi нашла сред-