Шумадинка

УБ иограду 18 О к т о б р а 18 5 6

ШУМАДИШШк, .1 И С Г П> 3 А жжљшжавммт» адимшг м©»©шаш<

Учредиикг> и издавателг. Лгобпиир« 31. НенадовићЂ.

TF4 V ^> ва и -'истћ излази у Вгорникт. н Четвртакт. на по табака , а у Суботу на табаиу. Цћна му e 1 ' ' за трн м-bc. 5, а за no.ia годнне io. цванц. За огласе n.iaha се одт, врсте 5 краиц. за трипутљ. »/»= •

Нрстен% гоеиодина Жаркоиића, (Продужено) Премда госнодинг. Жарковићг. Hie ован разговор!. свогђ сусћда безЂ задоволБства слушао, опетљ зато Hie се усудјо на то ни речи одговорити му — ерт. они нису бмии даиеко одђ замка, а предт. вратима замка подђ чардаклјомт. седила е Христина. Г осподинђ ЖарковићЂ погледа на небо. и левомђ рукомЂ поиазугоћи залазакг. сунца, десномг. скине шеширт. сг. главе, да се одг. свогђ сусћда опрости и кући нође. Ту Hie бмло више за задржаванћ. Господина Жарковића чекали су кодђ куће наиитнш послови. О нћ се мораде засадг. разстати. Г осподинђ Лгобибратићт. науми да га прати. Онт. се окрене и викне Христину. Христина пакг., као да га ни чула ни видила Hie, уместо да на позивг. дође, отрчи у кућу натрагт>. Г осподинђ Лгобибрат и ћ ђ звао е изђ свегт. грла и звиждао е колико e игда могао; она недође више. „ Н молимтј , извините ме кодт. нк, ilito се нисамв ст> нбомт. onpocTio". промуца господинђ Жарковићг, коме е тако тешко бмло, да бм се горко заплакао. „Будала дериште!" рече на то господинђ Л го б и б р ат и ћ ђ , али чините ce и невешти. fl ћу нбои очитати буквицу. Она ће текЂ нрексутра кући ићи." МеђутимЂ сиђоше се онн обое са замачке висине у раванБ. Г осподинђ ЖарковићЂ бмо е сасвимЂ безЂ волћ. О нђ се самЂ на себе срдт и жестоко е себи пребацивао, uito се према X р и с т и н и онако дрвенЂ, неокретанЂ и ћабластЂ показао, и тиме заслуж !о оно презренћ, кое му е она очевидно показала у томе, што му Hie ктела ни „сђ Б огомђ!" рећи. „Ваша нећака" рече онђ „срди се на мене. Има и право. fl самв данасЂ правми блесанЂ 6 bio." „Идите, небулазните, Бога вамљ!" одговори господинђ ЛгобибратићЂ: „зашто бм се срдила? И самБ

опетБ напротивЂ примћтт, да вамљ е она наклонћна. Но кђ томе се изискуе искуство. И а вамЂ шштђ едаипутЂ велимЂ, сусћде, и то добро упамтите: ко е радЂ светЂ оваи да позна, треба више да гледа крозЂ клгочаницу, него на дурбинЂ и увеличателно стакло." ГосподарЂ замка овогђ имао е заиста право. Христина како е спазила, да се господинђ Жарк о в и ћ ђ спрема да кући полази, а она се сасвимЂ смути. ТаманЂ она устала 6fciarne да то 6 ожћ кђ уаку своме иде, само да бм тако блише госту била; али уакЂ све то поквари зовнувши е. На позивђ Hie му се ктела показати. Нешто ioS се у томђ поиижавагоће чинило, илг е држала, даће Жарковића внимаше већма на себе обратити, ако га избегне, него ако му се на наиобичши начинЂ покаже. — Доста, она е тада одђ уака умакла; па да би се одђ нћга сакрила, успела се преко двои трои степена, докт. Hie дошла на таванск!н прозорЂ. сђ кога се сва описана долина, путЂ, рћка, а и ова два друга видити могла. Срце iofi е ако лупало. Она е видила господина Жарковића, а упр?ВЂ нћга е самогЂ и гледала. Шта ће онђ о мени рећи?" мислнше она; ,,0 како си се тн непристоино сђ НБиме обходила! Онђ ти то никадЂ oпростити неће. што си на нћга пала. Ниси га ни за оироштенћ за то молила. А сада при растанку опетљ побегла си одђ нћга! Заиста има те зашто презирати; нити ће кадгодЂ внше овамо доћи. Тм то и заслужуешЂ. — господине Жарковићу, сђ Б огомђ пошли, и срећанЂ вамЂ путЂ! — васЂ нисамБ мислила кинбити; али вм опетЂ имате право, на меие лготити се." МеђутимЂ докђ е она у мислима нћму ово говорила. напуниле су ioK се очи пуне суза. 11. Сутра данЂ бмо е господинђ ЖарковићЂ врло замишлћнЂ. Догађаи ro^epauiH^ifi у замку Hie обичант. бмо. ХристининЂ стасЂ, поглеДЂ, одело, све му се rio памети врзло. РадЂ е бмо да се мало разведри. CnpeMio се đwo да пише, па е нацртао на папиру двадесетЂ пута лепу главу Христинину; онђ седне за