Шумадинка

634

клавир7 3 , ал жице издавашр непознате му гласове (звукове); дшке се и одатие, и г.ође да се мало проода. при чему поведе правми разговорЋ ст> Христиномт>, као да бм и она ст> нвиме завдно шетала се. Нечудећи се томе ништа, ocehao е онђ , да се одт> часа оногђ чудноватогт> догађав онг> унутрашнћ сасвимтј преобразш. Сва основоположена. миле идее, стоичество нћгово, сви стари и нови списател£>и, све мудрости нижи и внши училишта, — све што му е досадтв мило и драгоцено 6 бјло , и чиме се онт> до ако ДИ410 — све е то сада бшло забачено и презрено, као изанђало покућство, као детинљске играчке. .,0 ти краснши и светми заносе!" уздану онт>, кадљ се у вече изт> шетнћ свов повратЈо и предт. кућомт. на дрвену клупу у пресенку нестеновш дрвета посад1о. „На што намт. садт> наше величЈе и господство, наша ученостт> и знанћ? — Та ми нећемо никадт> 6б1ти Богови; огрес'мосе свега тога и будимо прости, добри лшди. — А зарт> е велика гомила наше браће зато срећна, шго е силна, што млого има и млого зна? Заиста ние; срећни су они само зато, што су у крилу свои обмана улголини. Одт> какве намт> е опетт> то ползе, кадт> сво наше задоволг>ство разчленимо и разнснимо? — Да ли е едант> чктавни дант> ладнокрвногт> разсуђиванв достоант> едногт> единогљ тренутка топлогт> чувствовапа.? „О Христино, Христино, кадт> 6w tti чувствовала као а, и твое бм се срце занело у оваи чароб- ј нши сант>, кои си ти причинила! — Сг. тобомт> 6faio бм ј онт> навеки. Ово Hie више онаи светт>, у комт> самћ hi гоче живјо . Трава се по ливади Hi>ifl, да бм тво1ои, Хри с т и н о, стопи, мекми ћилимт> откала. У tom - i> се са- 1

стои сила лепоте, што е она гди се годт> налази, свуда царица, што све у свету нш за владателвву припознае. bio очекуе , нбо »5 своиски принадлежи; и што су поредт, н1> све ствари болћ, знаменитје и милје " Изт> свега овога асно се внди, да господинт, Jit а рк о в и ћ т> Hie садт> себи онакавт> изгледао, као што е досадт> бмо. него да се изменш. О овои промени и чуднимт> санврјнма, кое досадт> ни осећао нипознавао nie, размишлввао е онт, дуго време; па иако се изт> петнм жила упео бмо , опетт> nie могао пронаћи, да л' е онт> садт> паметнш, или луђји'? Зато онт> науми, да свое мисли и домишлле бележи, судећи , да мора опетт> кадгодт> трезвент> постати, као и остала нћгова браћа. „Девоика ће тект> прексутра кући ићи! рекао е шче господинт> Л ш б и б р а т к ћ т> доста разумително. Потоме ће дакле Христи на сутра предузети путт> крозт> ову долину од'1> свога речитога уика кт> тетки, кодт> кое живи. — Могао бм самт, Христину путемт> одт> по муке видити, ст> нт>оме се ioime безт> стра' разговорити, и разговоромт> своимт> учинитв да се све прошио заборави. и нћно срце иснусити . и може бмти — надати се — —. Господииу Жарковићу заврти се мозакљ како се хтеде упустити у дал!> разв!анК мислји У средт> овогт> блаженства, имало е ioniTT> нешто, што му е и душу и срце тиштало. —- Онт> се при свемт> предпоставлннго nie могао надати, да ће Христин а нћгове скромне жел1> саслушати; ерт> е живо осећао и знао, да бм му лакше бмло за по сата научити хинесии, него за четири неделћ добро смишлКно изивлен1К лгобави. (продужнће се)

ДОТ! Uii: и СТРАНЕ новос ти.

С р Б i а. По „Званичиимт. новинама" поставлћнт> е досад. Економђ Заведе1па Економичко - Топчидерскогљ Радоица 1овановићт> за Столоначалника Економичкогљ Оддћленјн при Попечителвству Внутренћи Дћла; а на нћгово место досад. Правителвственми питомацт> Владимирт> 1овановићв; на упразнћно пакт> место Управитела и ПроФесора Землћдћлске Школе у Топчидеру, досад. Правит. Питомацт> 1 осифт > Пецићт>. Р Ј С I Н. Изт> Петробурга пишу подт> 3. Октобромт> едвомг ићмачкомв листу слћдушће : „ГОче су царт> и царица заедно са цћломт> царckom'b породицом-b са наивећомт> свечаности дошли у Петробургт>. У вече е бмо престолнми градт> пресиино осветлћнт>. Царт> е н аново нека лица помиловао. — Основател£и „Рускогг. паробродногт> и трговачкогт> друштва" сазиваш ак^онаре друштва до 1. Но-

вембра на едну обшту скупштину , у Koiofi ће се опредћлити и поставити привремена управа истога друштва. — Изт> Кила (у Данскои) пишу „Наи-праизише-цаитунгу" подћ 9. Октобромв слћдушће : „ГОтросЋ су ириспћле овде убоине руске лађе : линеина лађа на завртанћ „ВиборгЋ", Фрегата на завртанБ „ПолканЋ" , Фрегата на едра „ Ка сторЋ" и бригЋ на едра „ФилоктетЂ", и бациле су ленгере сасвимЂ близу вароши. Парна Фрегата „ОлаФЂ", кол такође принадлежи овои флотшји , прошла е већЂ кроЗЂ СундЂ (мореуЗЂ данск1и) и отишла е у Ницу на разположенћ удове царице руске. Одђ прв &1 пакт> наведенм лађа одлази „ПолканЋ" у ^тину, а „ФилоктетЂ" у Цари градЂ ; у неаполћскж пакЂ заливЂ тешко ће кои лађа отићи. НапротивЂ тога сва е прилика, да ће ове ,убоине лађе отићи у Француска пристаништа БрестЂ или ШербурЂ. ФпНЦЈ CKl. У Паризу 8. Октобра. „Пеи" наново обраћа позорЂ свои на станованћ ауi стршске воиеке у подунавсиимт> вннжествама. Повода