Шумадинка

УБ иограду 23. О к т о б р а 1856

ШУМДДИНЕД, ЛИСТЂ 3 А швишаавм«, ммвж ш st§i®sn« Учредним, н издавателБ Лшбомир« II. Ноиадовпћљ.

TF4 V О ва " -'истт. илиазн у Вторникт. н Четвртакт. на по табака , а у Суботу ка табаку. Ц-ћна му е за трн мћс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or .iace плаћа се одт. врсте 5 кранц. за трнпутљ. ®/ *vfe.

ИрстенЋ госиодина Жарковнћа. (Продужено) 13. Кои е кадгодт. залк)блћн1збБ10; моћићелако себи представити, у каквомг. се расположенго душе господинг. ЖарковићЋ сада налаз1о. О нђ се колебао у страу и надежди. туги и усхићенго. И л бш се обклад1о ; да е већа частБ мои читателн кадт. 6 бјло нграла оваи танацљ господина Ж аркоивћа, само ШТО е conuiK котда срећнЈи 6 б 10 одћ нашегЂ ФилозоФа. кои е у радостномт. изумленго певао и играо, п неимагоћи на уму, да га когодх. видити може, а нарочито она, за лгобавв кое е онтз у таиности играо и певао. Господинљ Ж а р к о в и ћ ћ . кои ни мислјо Hie као играмЂ Фигурирати, бшо е долазкомт. Христи нини мљ упрепашћенЂ и збунћнЂ тако, да е као прутЂ дрктао. А да га е шште Христина на брду видила, како е онђ и тамо и амо као помаманг. ћипао и викао, онда нмачно никадЂ ништа одђ htra небБ! 6 бјло. Шта 6 б 1 една девоика и могла помисли ги, кадт. 6 бј видила, гди човекЂ лепо обучент., у шуми самт. самцитт. игра, човекЂ? иначе стидлвивт., благообразан-b, добронараванљ, кога цео светг. као наметна уважава? — А кадЋ 6 б 1 1оште таи истБ1и човекЋ почео ioK лгобавв свого изивлБИвати! За име Бож1е, господинг. Жарковићу, кудт. вамт. е паметБ? ДобрБЈи оваи човекЂ у овомђ магновенго горко се кано, што се мало пре онако радовао и веселш. Морао се обема рукама за дрвеће добро држати.будући е брегЂ подђ нбимђ према рћки доста високђ и врло стрменитЂ 6 б 10, а шлгонакт. му е и песакЂ подђ ногама тако се круHio, да се едва одржати могао да неполети у реку. На свак!и начинЂ онђ се морао у овомђ страшномЂ положенго свомђ барЂтолико задржати, докле Христи* н а не прође, али свакогЂ тренутка бБ1ла е све већа опасноств. Землн се подђ нбимђ мало по мало подронавала. Можда 6 б 1 се на деснои или на левои страни

болћ одржати могао, али тамо ке 6 бј 6 wo тако заклонћнЂ одђ Христине, као што е овде. К ђ томе свакш покушаи, да 6 б 1 свое незгодно положенћ промен ^о, неминуемо изданЂ 6 б 1 6 бкј шуштанћмЂ и лупанћмЂ котрлнгоћи се иизбрдо камичака и песка. Као годђ што е човеку тешко , кадЂ кака†страшанЂ санЂ снива, на примерЂ, да га неко Bia. а нћму се ноге за землго приковале и неможе да утекне; кадЂ оће да виче за помоћв, а гласа не издае; или кадЂ намЂсеу сну паклена страшила представе: тако ти е нашемЂ гоСПиДВ-Му « ћ j. "Одч. rrrtmr« ({f, 1Ј1Г.

МећутимЂ се еднако земла гго природнои тежини CBoiofi подћ Р нћговимЂ когама одронавала и боати се бмловрда се онђ онако клизагоћи, преко дрвла и камена уЧ^'боку стрменг, ову не одкотрлн, а у таи ма X р и с т и н а е до брда већЂ дошла бБ1ла и стонла два корака далеко одт. господина Жарковића, коме се одђ стра стегоше прси. Она стаде и зачуђено гледаше у лепо оно цвеће, кое е по землБи разбацано лежало. И свакш другш гледао 6 б 1 са пунимЂ задоволвствомђ ову младу путницу чисто, просто. по земалБСкомт. обичаго али опетЂ тако обучену, како ioii се лепЂ стасљ нћнЂ видити може, гди она преДЂ ЖарковићевимЂ цвећемЂ стои замишлћна, лепа као анђелакЂ у руменои зори. — Г осподинђ Жарковићв гледагоћи e CTpenio e са†одђ лгобави и страа. Она се сагне, покупи сво цвеће, и оде мало на страну, па се на едну стену посади. О дђ разастртогљ ioft по крилу цвећа, начини она полако едну лепу китицу, гледагоћи све на онаи предћлЂ, у коме се добро господина Ж а р к о в и ћ а и обиталиште сђ баштомЂ налазило- „О нђ има и цвећа у своши башти," говорила е она у себи, „и као што веле, нћгова башта мора 6 б 1 ти да e врло лепа." Она спусти руке свое у крило на ладно цвеће, а груди iofi издадоше лаганми дрктавмн уздисаи.