Шумадинка

Ш 646 ш Неотице, ept ко таково што сђ намеромг. предузима? |мадт> вјдо, is .чмачно досадт. већљ и заборав1о е на она представи себи супругу Жарковића, и помнсли: она ј тебе. ће онда тамо тако исто и зеленв за кућу као и цвеће за , Прек q OBfai снова н . ћнн навучесе С ад Ћ ноћв егиоко подизати и неговоти. — По вратима. прозорима и петска димннцима судила е она,како мораго бмти спаваће собе,' , t _ „ i Она склопи сад-b руке, па погледа тужнимђ повелике собе, ћилери и куине расположене. Но, ту се , ГЈ 7 . „ „ гледомБ на обиталиште господина тарковипа и реима и млого чистити и китити: лепо ти е, Боже мои, и . r - че (ерг> и немислаше , да е ко слуша) дрктепимтЈ глазими и лети беле завесе на прозорима имати. epi> оне и . , т . . t „ r сомћ: „Ахћ господине m а р к о в и ћ у " ст> полн купу красе. Лети се нодђ венлкомт. мора ве- ј черати; а зими валн ону собу угренти, кон е окренута Господинђ Жарковићг. изђ свогђ блаженогт. склопрема друму; у нг.ои 6bi 6wo и клавирт.. Господинт. нкшта. иако е збогљ свогг. опасногт. пологкенн велику Жарковићг могао бм красно свирати; а оупруга бм бригу имао , сматрао е cbohj лгобезну предт. сооомт. са му међутимЂ могла што шити или плести. особитимЂ задоволЂСтвомЂ. Бмо e пунЂ усхићени. Али кадЂ она лепе руке свое « ђ нћговомЂ обиталишту про„На кого ли онђ , Боже мои, мисли. продужи далћ: СТ р е _ и ка д1, ићне мале пурпурне устнице са издаинич„о а добро знамЂ, да млога на нћга мисли. Онђ е бо- кимг> узд И саемЂ нћгово име изрекоше, . . . чисто се негатЂ, младЂ и учтнвљ. Мене сироту несрећа гони. Са- g Q oi;o H j ira окрену; па ктеде кђ ногама Христине мо да Hie чаршава бмло. О, како сам*. а несмотрема П р ИП асти: никадЂ се милокрвше срећа на нl.ra осменула бмла! Докђ самЂ годђ жива, стидићу се тога, и нећу нје . 0|ЈЋ пружи руке свое КЂ НБоГ ,. и . . . му смети у очи погледати. —• Али, то е истина, онђ ме е тада прјателЂСКи погледао; погледЂ е то бмо чуде- С ђ потмулимЂ шумомЂ роиила се мекана песковита санЂ, светао и скрозЂ продирућш тако, да самг. га н ед- землл низђ брдо; и господинђ Жарковићт. незадржва поднети могла. fl бм млого дала, кадЂ бм само до- но клизјо е ођ нђомђ заедно доле у наивећемт. очаанјго. знати могла, шта е онђ унку момђ говорјо. — О, удка Бадапа е онђ успутЂ вккао и псовао Но небм му у таи л добро познаемЂ. Неверуи му ништа, кукавна X р и- ма ништа номогло , да е призивао и у помоћЂ кога. Остино, онђ се сђ тобомЂ подсмевао. 3apj> онђ, чо- пасностБ е бмла све већа и већа. Дрвлћ и каменћ левекђ богатЂ, и срећанЂ, когђ свако лгоби и уважаза, тило е за ннимђ, и грозило му е, да га затрпа. Бадава пакЂ на тебе сироту, просту девоику, коа ништа на све- е гледао и горе и доле , cnaceHia другогЂ nie бмло, ту незна, да мисли? Онђ е човекЂ ученЂ, па ће себи и морао се иредати судбини св1ои, и путЂ ceoin наниже супругу учену и изображену тражити, може бмтидезои- брзо клизећи сасвимЂ довришти. ку какву изђ велике вароши. 6рђ тм виси нћга достпм.. јј , . i продужнће ce| на. И онђ тебе ioiiiti , и непознае, — текЂ те одт> оно- 4 r Ј

СЦР АНЕ Н О В О 0 Т И.

Т у Р С К А. Одђ дужегЂ већЂ времена гласало се по новинама, да у Цариграду предстои промћна министерства. СадЂ наеданпутЂ нвлнго некк европски листови, да е ц1,ло миннстерство дало оставку. Но о правоме станго политички догађан у Цариграду доносе две телеграФске депеше вћродостоина извћст1н. Оне нвллнз, да е турско министерство истина поднело оставку. но да io СултанЂ nie уваж!о- „ДрезданскомЂ Журналу" дошле су у еданЂ ма депеше како о подна,шанк>, так,® и о неувааденго оставке. „Ендепандансђ" СЗдржава само ону депешу, коа нвлн, да е, оставка поднешена. Отудч? е ,.„КндепандансЂ" погрешно зазаклгочавао , да, е промћна министер« тва у Цариграду стварв свршена. У исту су погрешку падали и Француски листови. Но доцнје ће ifl депеше накнадно извћстити, да е у Цариграду упливЂ великогЂ везира Алипаше и министра иностранБ! дћла Фуад -паше јоштђ еДчако надмоћанЂ. Р У С 1 н. Из ћ Петробурга подђ 8. ов. м. пишу слћду вдће : Дћдателност^ министра просвете, о коме смо већЂ више

лепм примћра авили, неуморима е. Онђ е пре две године све источне провинцје и Велике Pycie училишта посћтш, и садЂ се по томђ истомђ послу у Полбскои налази. Онђ непромагра училишта површно, као iuto се може мислити, него што може бмти точше и уреднје. Тако изђ Харцова авлнго, да е онђ за време свогђ деветодневногЂ бавлен.ч свакји данЂ уредно училнште одђ 8 до 3 и — 4, сата после подне посћћавао , да бм се добро о начину предаванн проФесора увћр1о, и разлагао имђ е начинЂ како ће одсада предавати, и свагда оногђ дана оне, кодђ кои е на предаванго бмо, звао е кодђ себе на ручакЂ, и ту се сђ ш.има о t ачину предавана разговарао. Штуденти су за нћга врло одушевлћни, и при полазку испратили су га врло торжествено. Да се овакимЂ начиноиЂ и кодђ проФесора и кодт> ђака млого учинити може, то е лако понати. — Царица-мати при полазку свомђ изђ 1Москве поклонила е Сергјевскои лаври еданЂ путирЂ , уиме благодарности ради повраћан мира, као што писмо одђ стране царице на митрополита Филарета сђ путиромЂ от правлћно гласи. ПутирЂ, кои е са многимђ драгоценимЂ каменћмЂ. кое е царица носила. украшенЂ, и кои има e-