Шумадинка

УБ фограду 27. 0 к т о б р а 1 856.

ШЖШ1ААШШ&А, ЛИСТЋ ЗА шшжшшФшв!« iiui? ш ш©вшаж

Учредникљ и издавателћ Лгобомирљ is. HeHaAOBnhi..

TF4 V Оваи листђ излазн у Вторник^ и ЧетвртакЂ на по табака , а у Суботу на табаку. Цћна му е - ј *, ш за три мћс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врете 5 краиц. за трипутг. e/* = *

€noneif% о свештеможЂ кр.тннеашо. (Рускн написао позпвтбш pycsiS списателћ А. Д. Муратевт,.) fl се опетЂ налазимт. у мирномЋ селу свом-б Останк и н у, усамлћнг> у MoioS башти , обколћнљ са CBiro страна шумама. ништа невидећи осимг. зелешл ливада, шума и неба, ништа нечугоћи осимђ селнчки разговора, сКдимђ савЋ иреобраћенг. у сматранћ мирне природе, кол е обасута златномг. слиносћу есенћга сунца, и, у овои дубокои тишиии, ionrii немогу смћстити у cBoioft души осЈ,ћанл гочеран!. свенаподи!-, pnoui«A/.n.n .............. лтп мирноћомг.! Зарг, се доиста гоче свршило свештено крунисанћ нашега Цара. и весел!о се Кремлв (градЂ МоCKOBCKifi) у звуковима звона, у гласу свогђ народа? 3apt е гоче. пред-в моимђ очима, у саборнои цркви, државнми Царљ npiBMio вћнацг> и скиптарЂ свои предака, изђ руку престарћлогтв благосиллгоћег-b светителн?— И све е ово бмло! И ово Hie играчка мога усхићеногљ уображена? Каква е тишина! Ево и гласЂ познате пастмрске Фруле, кои се разлеже у густои шумици, дозивагоћи стадо са вечернћ паше. . . Но одкуда е изненадна хука? То е гласљ Ивана великогг. ! (наивеће звоно у Москви, кое е на торнго, кои се зове Иванг. Великш) То е одзивђ све нћгове бакарно-тучне дћце, (чвона) кон су изђ триста грла говорила землћи: „бмло е бмло, свршило се е!" Кодт> оволики сведока залудна е рћчг,; опетг> се понавлн предљ моимђ погледом-*,, но већЂ мислено, гочеранћ позорје, коега самБ 6wo сведокомЂ. — Сабраћу упечатлћнн, казаћу оно што самв видћо, и ако узмогу, казаћу то што самв осећао; кратке су бесћде када гори на срцу; то е жуборЂ кипећегЂ котла. С ђ чимђ да почнемЂ? Мм , кои смо назначени бмли Да носимо порфиру, станли смо на узвишености престола, чечагоћи на Цара ; соборну су цркву већЂ напунили страни посланици ; представителви св\го класа HMnepie Руске , може се речи цвћтЂ цћле Pycie заузео е мћста иза престола, дванаестЂ владика. у златнимЂ одеждама, са безброинимЂ клиромЂ , изчекивали су на гожнимђ врати-

ма, идућегЂ у име Господа ; велика е тишина бћма. Ступила е Царица-Мати, а за иђомђ са†царскЈи скупЂ велики кнажева и кннгинн, цветагоће гране нћногЂ благословеногЂ корена , сђ поноситосћу се е она попела на ирестолЂ, ш.ои већЂ иознатни, кого су придржавала два наимлаћа сина нћна сђ едне и друге стране, и сћла е подђ небомЂ. У свима покретима видило се,да е правацарица; тридесетогодишнљш венацЂ блистао се на нћнои глави , кои се е освћћавао споменима прошлости. Одма за овима авили еу се знацн царске власти, као: државна застава, мачЂипечатЂ, две порфире, скиптарЂ, ш?|;» (л«р«.о»и) и лип utijna: Императорскш великји, и малми за Царицу. И кздђ е све ово разређено 6бјло на левои страни царскогЂ престола, и кадЂ су сви већљ стали на свон места, тишина е бБЈла велика у цркви, коа е представлнла небо, тишина апокалиптичка, ерЂ е овде 6б 1 ло све таинствено и многозначеће, подобно ономе што е речеио уодкривенго 1оановомЂ: „И 6б 1 стб безмолв!'е на небеси, нко полчаса (Апок. VIII. 1.). iu И поеле овога чуло се полнћ стихова, кои су заиста ангелски пћвани, и узносили мисли и срце са землћ на небо. Пћвци су пћвали псаломЂ Цара Давида: „ М илостб и судЂ воспого тебћ господи" кои и представла, са каквимђ осећанћмт. треба да буде проникнута душа , коа сгои у Бож1емЂ Храму. То е 6 бк > поздра†улазећемЂ цару , Нћга е пратила Pycia и предусретала Црква , са молитвомђ надежде и лгобави. СветителБ московскш срћо га е на црквенимЂ вратима, у мћсто Првосветителн и Чудотворца Петра, коиепре петЂ столћћа на томђ истомђ мћсту предсказао славу наши царева: „ако взидутЂ руки ихђ на плеци враго†ихђ," и кои до данасЂ пребБ1ва нетлћно, сведочећи истину свогђ изреченн. Докђ су пћвачи пћвали. ЦарЂ и царица цћливали су икону Спаса Емануила и Богоматере Владимирске, кого е светБш ЕвангелистЂ Лука моловао. Ово е 6б10 данЂ нћне свечаности, кад -б Руска црква празднуе бћгство страшногЂ нћкада Тамерлана. то е 6б 1 ло и време славвогЂ БородинскогЂ бол, у коме е спасло Pyciro Провидћте Bo^ie одђ другогЂ непрјлтела; Hie се могао изабрати 6олбш данЂ. него оваи и за крунисанћ Царско!