Шумадинка

бмнше сасвимљ одвоенЂ одђ цћлогг, света, као да е џелатЋ свои погао већ-b свршЈо бмо. И побћда бм се заиста наскоро на нћгову страну приклонила, да н!е наеданпутЂ предвиђанћ предстоећегт> губитка игре побудило у Руи-Лопезу стару нКгову страст!.. кон га е подбадала, да сву свок> вКштину употреби, — и тако e за кратко време и Руи-Лопезв у игру исто тако удублћнљ 6bio , као и нКговћ прГителвДашчица одђ шаха бмаше за нљи светЋ и сво блаженство. Да срећногЋ уобрагкенн и самообманвиванд, кадт> бм само за навћкЂ могло потранти! Минутт> е за минутомЂ протицао, черекљ сата за чеpeKOMt. наипосле и пуни часови, и у томе ш затече и одсуднми тренутакљ. Сад-h се наеданпутЂ зачуе изт> далг.ине нагло корачанћ, кое се све ближе и ближе примицало, врата се од11 тавнице отворише, и унутра уђе џелатг. са свонмђ помагачима и са цћлимЂ ужаснимв своимђ оруђама и припремомЂ, те тако поврати занешене пр1нтелћ изђ заноса у суморну д1,иствителностБ. Помоћници Калаварезови (џелатови), наоружани мачевима и носећи у рукама машале, намћсте на средЂ тавнице еданЂ црномЂ чојомђ застртБ1и панв, коега се опредћленћ лако увидити дало изђ губителБСке сикире, коа е на нћму лежала. ЗатимЂ обесе они машале о мрачне и влажне зидине и почеше просипати по патосу дрвене струготине. СавЂ оваи посао 6biame за ти.ши часакЂ свршенЂ, и кадЂ су сђ наимђ готови бмли , они стадоше мирно, очекивашћи у тишини куцанћ носледнћхЂ часа свое жертве, Руи-ЛопезЂ, угледавши џелата, тргне се и ђипи са столице , uao да га е змјн уела, херцогЂ пакЂ Hie се ни померјо; онђ е свои погледЂ упр о на дашчицу, остао е мирно седећи, и нити е мотр1о на ушавшегЂ у тавницу џелата, нити пакЂна страовита нћга тичућа се спреманл. Онђ башт, бшаше тада на реду, да миче Фигуру. КадЂ е КалаварезЂ видт , да херцогЂ и не мшсли, кренути се сђ места, онђ метне полако руку на нћгово плеће, и рекне му едну рћчв, едну едину рћчЂ, кон е у себи садржавала потиранћ млађаногЂ живота са свимђ своимђ опомеиама и земнимЂ цвћтнимЂ надеждама, рћчв: ^Одите ! '* Осуђении ce стресе и ужасне, као да га е громЂ поразЈо; но онђ дође одма кђ себи и рекне џелату запов КдателнимЂ r.iacoMi,: ,,fl морамЂ наипре мого партјго шаха довршитн " „То e немогуће !" одговори КалаварезЂ. „Могуће или немогуће, л морамЂ мого napTiro довршити. Онђ ће 6б1ти скоро „матЂ." Оставите ме дакле на миру ! Одите Руи-Лопезе, продужите !" „То несме бмти!" одговори на то џелатч КалаварезЂ. „всу ли три сата већЂ протекла ?" „До последнћгЂ минута. Кралћва е заповћстБ света. и мора се испунити." Помагачн џелатови. кои су станли са стране, наслонћни на свое иачеве, приступе на ове рћчи мало ближе-

ХерцогЂ седјо е сђ леђима окренутЂ зиду , башђ исподђ узанопз прозора АсталЂ га е раздвано одђ Калавареза. Онђ устане и рекне заповћдателнимЂ гласоит,; „Чнмђ будемЂ довриио ову партјго , и се предаемЂ у ваше руке; но пре нећу се помћрити сђ мћста. Посата морате шштђ чекати." „Воиводо'-, одговори КалавареЗЂ. „н осећамЂ дубоко почитанћ према вама, и указао бм вамЂ радо сваку могућу помоћЂ, но то не стои у Moiofi власти. КадЂбм вамЂ а зактеванми рокЂ дао , а бм чиме мои собственми животђ на коцку мећао." Донђ ГусманЂ устане , поскида прстенћ сђ npcTiro разкине дјнмантске копче ca свое халвине, и баци џелату ове драгоцћности. ЗатимЂ се окрене са безбрижнимђ спокоиствомђ своме прЈателго и рекне му : „Руи-Лопезе. продужимо садЂ нашу игру !" Злато и драго каменћ лежало е побацано по патосу, но нико се Hie сагао , да га побере. ЏелатЂ и нћгови помоћници згледаше се сасвимЂ упрепашћени и сђ наивећомЂ нерћшителносћу. „Заповести, ков сам£> одђ кралн добмо, есу кратке и опредћлителне," рекне наииосле КалавареЗЂ смћлимЂ и рћшителнимЂ гласомЂ : „Опростите илеменитни херцоже, штоћемо морати силу употребити; но а немамЂ кудЂ. кралго и законима земал^скимЂ морамЂ се повиновати. Зато устаните и нетрошите време у безплоднои и суетнои борби. Ваше Нреосвештенство! продужи КалаварезЂ, окренувши се владики, „говорите херцогу . опомените га, да се преда судбини CBoiofi." ОдговорЂ Руи-Лопеза бмаше кратакЂ и рћшителанЂ; онђ сирћчБ зграби сикиру сђ губителвскогЂ пана, дигне е висђ, и рекне: „НатрагЂ! племенитни херц<1ГЂ радЂ е ову партјго шаха да сврши!" П Р и овомђ изненадномЂ поступку владике, тргне се КалаварезЂ натрагЂ као пораженЂ , и мал' нјв у страу пао у наручн свои помагача, кои свое мачеве тргну и навале на осуђеногЂ. Руи-ЛопезЂ пакЂ. кои е одђ силнога гнћва претворенЂ бно у исполина, баци са наивећомЂ снагомЂ низку дрвену столицу на землго, и рекне страшнимЂ и громовнимЂ гласомЂ : „Првми, кои ову црквомЂ повучену границу прекорачи, погинуће. Охрабрите се, племенитми херцоже, само су нби троица! ВашегЂ СЈателства последнн желн треба да се испуни, па макарЂ и самога мене живота стало. А вм разбоиници, тешко ономђ одђ васЂ , ко се усуди. метнути руку на освећеногЂ владику свое цркве! Нека е проклетЂ за сва будућа времена, и изклгоченЂ изђ стада вћрнм на овоме свћту , а на ономе свћту нека се прегвори у урлагоће паклено страшило. Доле сђ мачевима! почитуите номазаника 6o«ier^!" Руи-ЛопезЂ просипао е јоштђ неко време клетве, проклинннн и претнћ на упреиашћене џелате. Дћиство владикиногЂ овогђ поступка одма се иоказало; ерЂ џелати осташе као укочени, и КалаварезЂ већЂ е почво размишлати, да бм га убшство едногЂ владике беЗЂ из-