Шумадинка

}Карковић1Ј ce повуче награп> — <a срца му с е наменЂ сваии — —. ,,fl самБ се ci) мојомг. сестромљ," настави улкћ да«ДУ Г ° и пространо разговарао, и она е ci> вама подп уно задово .1Бва Н бм радт. 6jt>io, да се неоклева. Прексутра е недеин; па Христина нека дође кђ мени; зовнућемо свештеника сг. неколико сведока, те да ва оЋ по обшчаго испмта и прстенуе, па ћемо онда и ручати, а у другу неделш да се еданг. путг. за свагда навестите." „О молимђ васт>" пресече му реча господинт, Hi а рк о в и ћ г> дко узбунћнћ, „мо.чииг. васв, само полако, неитаите; вм говорите млого коешта ! Bbi сте ради млого, и оћете нешто брзо. Неделн . прстенљ , свештеникг. ручакг. и навештен^ то тако брзо бмти неможе. " „Станте!" повика господиш. Лгобибратић г.: „ту сте вн зашли на страну. —• Такве ствари мораш се брзо свршивати; н велимг> брзо, али опетг. све уредно. Има дкла у свету, кон се Mopaio брзо узети. ако смо ради да буде добро. На прнмерг. лекг., батер^н и супру ra. Исто тано крштенћ, женитба и погребг.. То cv три главе течен'|а нашегг. живота, или наслови глава, кои су све то лепши , што су оцечгпи. Крштенћмг. одричемо се ђавола, венчанћмг. старога Адама, а смрћу ослооођавамо се брига и суза. Аминг>. Садт> до васг. стои. Ако оћете. прстенг> може бмти и до године," „Нећу!" привати реч!> госиодинг> Ш а р i; о в и ћ г.: „душе ми нећу. Чините, како знаге; н то на васљ оставлнмг.. Н самг. наисрећнји на свету. — И ништа на свету немамг. противу прстенована, само ми е до остале болументе, пароха, жена и лшдји. Н немаримг., шта више презиремг> сдиностл, а енмаримг> ни за комплиментиранћ и церемон!« коекакве. Зарг> се н немогу оженити безг> све те галаме?" Ш. Овде се показа нова разлика у начину мишленн ова два 4-илосОФа. Господинг> Лшбибратићг> лмбт е торжества и Be.i4KO.il.nie. Онг> е 6faio аристократг> и радо 6 i>i 6faio благороднпкомг.. НКгова е кућа бмла напунћна Mo.iepaioMi. »онаке и битке представлзшћимг>, кое е онг> све покуповао на авнимг. .1ицитац!ама. Одг> oiibi триста и шесдесетЋ и петг. дана годишн^и, бмли су по нћговом!> Miil.niio радни дани. прости лшди дани. рођенн и имендани. бћЈли су грађани. а неде.н.ни и празнични. благор одвици . коисе дипломе хране у старомг> и новомг. зав^ту. Изг> овога се сада исно види, како е стидлг.ивоме и доброме Жарковићу морало бмти, кадг. е внд!о, гди е господинг. Лшбибратићг> навалЈо, да на прстенг> осимг. свештеника и неколико наиближи сродника млаДожен1>ндћ1 и младинш позове, да и они као сведоци присутствуш. До мркла мрака кошка.ш су се око тога. и наипосле то се одложи до сутрашнКгљ дана. Брои rocriio, кои ће на нрстенЋ сазвани бмти. износјо е заедно сг> млаДоженј>омг> и младомг., двадесетг. и два лица. О гостби и осталомг, торжеству. водиће бригу » амг, госпо-

динг. Лмбибратићг будући ће у нћговои кући ирстенг. бнти. Господинљ Hv а р ц о в н ћ г. nie могао целу ноћБ заспати. - • „Дакле нема руже безг^ трнл !" уздану онг. и почв с0 по кр0В0ту узнемирентЈ комешзти. Месечинз освет.1лваш0 крозт^ прозорг, нћгову собу. ,,Н0ма Н1едн0 руже, коа трна He6bi имала! — Безг> галаме неможе се ни просто признанћ лшбави свршити, неможемо се заклети, да ћемо едно другомг. верни бмти , кон 6bi заклетва важнјн и истинит!а бћ1ла, кадг> бм се са сузомг. у очима и у самоћи полагала ! — О ндна децо лшдска, зашто сами себе тако мучите? Што недозволаваге . да вамг. радостБ срце обасине, а да за то не чините ннкакве будалаштине и нетрпате никакве неволћ ?" Наравно, све то ништа непоможе. Господкнг. Л шбибратићг> nie ктео оставити се свое системе. Онг> са зоромг. отиде CBoiofi кући. Онг. е позвао свештеника и све госте; и садг> спремаше само чаетг, — укратко у неделш е бмло све наређено , што се за прстенг> и за мало породице едне торжество тако изнеиада приуготовити могло. Око десетг. сатш пре подне дође тетка уаковои кући са ХристиноиЂ, коа Hie знала, да е то данг> нћногг> прстенованн. Ункг> и тетка договорили су се, да iofi то изиенада кажу. У десетг> и по caTifi дође свештеникгз . за нбимт> стричеви, стрине и осталм сродници, сви свечано обучени. сг. викомг> и праскомг.. Само ioiuri. Hie бмло младожен k>. (продужиће се) HapTin IIIa\a. (Продужено ) „Н већљ видимг. , да вм саизволдвате," одговори младми племићг. ; „но гди ћемо наћи Фигуре?" Серг. су при игранш шаха такове потребне). „Н носимг> оруж1е мое свакадг. са собомг.," одговоРи Руи-Лопезг>. кои е садг. и самг> страсћ}' савладанг. 6faio, примакне обадве столице ближе асталу, и нзвади изђ пепа едну кут1ицу и малу дашчицу. „Маика БожЈа нека ми опрости," рекне владика дубоко узбуђенгз, и намештагоћи Фигуре, „но п вамг> се искрено исповћдамљ, да ме е више пута тежакг. и одсуданг, какавг. мицаи задржао од>. литургје." Смешно и чудновато бмнше гледати , како и свештеникг. и осуђенмн у овомг> одсудномг. часу безбрижно играш. Слабг> зракг> светлости , кои е y.ia3io крозг> з'зак7> прозорг., осветлнвао е племенито и бледо лице Дона Гусмана и човеколшбиве черте лика Руи-Лопезовогг>, кои е каднадг> по едну неотично излетившу сузу обрисати морао. Hie дакле ни чудо, што е Руи-Лопезг> врло разстроенг. бмо и што nie играо са обичномг> свошмг> вештиномћ. Донг. Гусманг> напротивг> играо е сг> необичhomi> пазлБивосћу и вештиномг>, и чииаше се, као да му е мучително узбућенћ душе удвоило остроту и бистроћу проницана. Онг> се сасвимг, удуб )'о у «rpv к