Шумадинка

стубацљ- КралБ Ф илипћ пакљ , кои се итнимт. коракоиљ п о соби rope доле шетао, застаикивао e кадикадг>, „ случЈао е сђ вниманћмЂ на свако изћ даиБине шуштанћ и лупу. Часв е погледао иа сат-b , часЂ опетљ клекн уо e савладанЋ некомЋ таиномЂ силомћ и суевћрјемт., к ое е са нћговимЂ обичнимт> карактеромЋ учудноватомЂ противослов!го стапло. предг, икону маике BosKie, коа е стаала на едномг> порФирномЂ сту^у, донешеномг. изђ развалина Алхамбре (Алхамбра се звао еданг. предивнми д В орг> MaBpiScKifi или уираво apa6iišcmii калиФа у Гранади, последнћмт> НБтвомЂ престолномг. граду), и мол!о е богоматерБ за опроштаи збогЂкрвавогЂ дћла, кое ће се за неколико тренутака на нћгову заповћств извршити. Глува е тишина владала у цћлои соби, ept нико одћ присутству1оћи, ма 6wo каквогт, му драго вб 1 сокогђ достоинства. «ie се усудјо говорити безЂ нарочногЂ дозволенл кралћвогЂ. КадЂ е сатЂ почео и престао избјати рћшителнии тренутакЂ, кралв ускликне радостно. „ПоследнБШ часЂ издаице већЂ е ns6io !" ЗагушлБивии жуборЂ зачуе се одђ стране присутствугоћи племића. „ЧасЂ е куцнуо", продужи нралв далћ, „вашЂ непрЈнтелБ, граФе бискаискЈи, нрестао е н;ивити ; нћгова е глава пала као маслиново суво лишће одђ есенћгЂ вћтра. " „Мои непрјнтелБ , ваше величество ?" рекне Донђ РамирезЂ , граФЂ бискаиск!и , са притворнммЂ удивлћнћмЂ. „6 стб ' ; одговори кралБ Ф илипђ „ но загпто повторавате bbi мое рћчи ? ЗарЂ се вм нисте надметали са Донђ ГусманомЂ и отимали сђ нбимђ за наклоностБ красне Донне Естеле, па зарЂ могу такви саперници бмти пр1 *лтелБи ? Премда мм у нашемЂ државномЂ савћту ову стварБ напоменули нисмо , то ипакЂ остаемо при нашои кралћвскои рћчи : „Донна Естелла бнће ваша ! Оиа е ваша и сва нћна пространа добра 6^ihe ваша. И тако можете вм, кадЂ вамЂ когодђ буде причао о неблагодарности владателн, казати , да барЂ н нисамБ за6opaeio правогЂ и истинитогђ пр !нтела кралн и IIInaHie, кои е (прЈателБ сирћчБ) одкрјо сазаклет!е Дона Гусмана и нћговЂ писменми саобраћаи са ФранцускимЂ дворомЂ." У лицу и држанго Дона Рамиреза изражено бмнше веће неповолБСтво, него што се, судећи по пр!нтелБскимђ и повћрителнимЂ рћчима кралд Филипа, очекивати могло. и онђ одговори са оборенимЂ кђ землБИ погледомЂ, као да бн се стидјо овогђ двно указаногЂ му благоволенн и милости. „Ваше величество, л морамЂ признати, да самБ а сђ дубокомЂ тугомЂ и жалосћу ову тежку дужностБ испуHIO ..." О нђ мораде прекинути говорљ, ерЂ нћгова е забуна бшла све већа и већа. ТаразецЂ закашлћ се отимично, Осуна зграби сђ огорчен -ћмЂ и пламтећимЂ гнћвомЂ балчакЂ свога мача, и рекне загушлБивимЂ гласомЂ и caсвимђ полако: „Пре ћу ce и н сурвати у гробЂ и отићи моме племенитонЂ рођаку, него што ћу доживити, да оваК чо-

векЂ буде мужЂ Донне Естелле. Ако до сутра узжизимв, в ћу Дона Гусмана осветити!" „Ваша ревностБ и одзностб", продужи дал!. кралБ бнће иаграђена. ИзбавителБ нашегЂ престола и можда и цћлогЂ нашеп, кралћвсногЂ дома , заслужуе велику признателностБ и награду. Мн смо готросЂ заповћдилн нашемЂ великомЂ канцлеру, да спреми указе, коима се вн поставлнте на достоинство херцога , и коима васв мн наименуемо гувернеромЂ одђ Валенц!е. бсу ли ти у« кази готови за подписђ ?" Зашто се после овб ! рћч^и Донб РамирезЂ уздрктао? Да Hie то бно неумитнни глзсђ савћсти , одђ кога се онђ толико ужаснуо? Кра .1б изпви нестрплћнћ , и граФЂ извади ca збунћкомЂ хитости еданЂ зав1готакЂ изђ недара, клекне предЂ кралв, преда му завЈготакЂ, кои га привати слћдугоћимЂ рћчима : Подписати ове папире бнће данасЂ првни нашЂ посао. Издаиство е данасЂ губителБСКимЂ мачемЂ већв казнћно; садЂ е редЂ, да владателБ вћрне свое служителћ награди." Кадг е кралБ зав^готакЂ отворЈо, падне еданЂ мални папирЂ изђ истога на землго. Донћ РамиреЗЂ викне упчашено и скочи нагло, да га зграби; али на мигђ кралћвЂ дигне дворскји послужителБ папирЂ са землћ и преда га кралго у руке. Но чимђ е кралЂ npoy4io садржаи, чело му се одђ нрости набере , изђ 04iro му севне пламенЂ , и онђ викне у бћснилу и очаннго : „Света богородице, шта е ово?" ОпетЂ у тавници. Партјн шаха свршила се. Донђ ГусманЂ надиграо e Руи-Лопеза, нћгова побћда бнаше савршена; онђ садЂ устане и рекне џелату Калаварезу : „В самБ готовђ , да се повинуемЂ кралћвои заповћсти, као човекЂ, кои се н!е никадЂ npOTHBio поданичкимђ дужностима. Боже, нека ово дћло Banirohe кђ небу неправде падне на душу само оногђ , кои му е повода дао, и нека мон невино проливена крвБ неразпламти никога на освету противЋ мога крала ! fl бацамЋ кривицу мое преране смрти единствено на мога клеветника." ЦелатЂ намћсти губителБСК1'и панБ, а Руи-Лопезљ saeie лице апунџетомЂ и клекне у еданЂ ћошакЂ тавнице, да се моли Богу за cnaceHie душе осуђеногЂ. КалаварезЋ косне се рамена херцога одђ Калатраве, да му вратЂ оголи. Но Донђ ГусманЂ уступи мало натрагЂ и рекне: „Немои дирнути Дона Гусмана ничимђ другимЂ , но само оштрицомЂ твое губителБСке сикире", одкопча ику 9 и положи главу на панБ : „Удри садЂ, н самБ готовђ." ЏелатЂ замане сикиромЂ, и за еданЂ тренутакЂ све 6ti бнло свршено, да Hie тога истога часа нагло корачанћ сполн it асанЂ разговорЂ млоги лица, џелатову руку одђ ударца одврапо. Врата се одђ тавнице отворе, и Осуна скочи , стане између џелата и осуђене жертве, и викне: „Мм смо Ј оштђ дошли за времена !"