Шумадинка

н0! иђ ЈкелБОМЋ. да у свакои по вол1.и Свевишнћга неизбКЈ^имои нужди никад1> безг. погкелане помоћи неостану. Овакови у тешкои неволви пока?утћи се пр1ателви човеК у и последнг,ш трекутакг, »Јивота кадри су олакшати. уу1,шени, што e и нашг честитБж покоГшнктз за кратко в реие свога у нашемЂ отечеству бавлћнн нашао такове дрјнтелћ, желимо му блаженми покои и вечну паметг.! Т У Р С I! 4. Изх. fiapa (Антнвара) пишу „Загребачкимв новинаца" подђ 28. Октобромг. слћдутће : „Скадарски Турци. кои су већ в бмли спремни , да се побуне противг, лравилне иизамске воиске, зактевали су одг. скадарскогг, паше, да ову воиску повуче у саму тврдинн), кое е притесиКнми иаша и учин10. После три дана учине скадарски Турци сазаклетЈе, да нападну на утврђенн тамошнн, и да примораш пашу да имг, преда у руке град-fc, пебану и opvjuie Но еданг. одг, главнм сазаклетника подказао e све паши; оваи пакг, да бм предупред|'о буну, позове на ручакч, 16 поглавара наммшлћне буне, међу коима бмише и разглашенми Хамз'-ага, и кадг. су они еданг. ио еданг. дошли у градг., баци ifi паша у тавницу. и оправи iK преконоћг, на лађу, коа е одма у Цариградг. пошла. Ilama е бмо увћренг, , да бм се безг. овога рћшителногг. поступка родила у Скадру крвава буна, коа бм rio свои прилици испала на нагубу турскогг. правителБства ; садљ пакг. сва е прииика, да иеће буна ни букнути. и да се намишлћнимг> реФормама неће пико противити." 4 у с т р i и. Прошле нсделћ примила е царица аустр!искана аудјвнцпо супругу рускога посланика при бечкоме двору, барона Будберга. Госпои Будберговица бмла е на аудјенцји обучена у рускомћ народномв одћлу, и носилаезлатоиг. и сребромг. богато искићену халвину. Н Е 4 П О л Б С i; 4. „Монитеру де ла флотт ," нишу изг. Неанолн, да е на заповћств крала Фердинанда неаполвска линеина лађа „Санг, Карло", коа е наоругкана са 84 топа преобраћена у линеинми паробродг, одг, 550 конвски снла. .V неаполвскои бродници Г рад» се садг. нова една линеина лађа на завртанв „Фердинандо." Осимг. овм реченм има иравителвство неанолвско јоштв еднулинеину лађу „Везу Bh", но ова се неможе преобратити у парну лађу. II К Р С 1 31. При садашнвимг. замћшателвствама у среднвои А31и, нарочито при саданвои размирици између Hepcie и Енглеске збогг. обсаде авганске тврдинћ Херата, неће бмти пзлишно, саобштити едну вћств, кон ће врло вко подћиствовати на развитакг. ове размирице, Изг. Техерана (главне вароши Tlepcie) сирћчв авл«ш слћдумће : „У Херату, кои nepciiicua воиска већг, одт, дужегт. времена обсађуе, догодило се недавно етраов :1то позоP'e, пое ће по свои прилици имати млоговажне и озбилвне послћдице. Иса-Канг,, приврженикв Дост-Мохамеда

(противника nepciiicKor i,) у Херату pacna^io е давнашпш MpaiHto између Сунита и Шиита (две главне секте мухамеданске вћре) до наивишег-Б степена тиме, што е Шиите у Херату на свакш могућји начинг, злоставлно и ronio, и кадг, су ови у краинвои нуа!ди покушали умаћи у станг. Персманаца, свои единовћрника, распалЈо е ИсаКанг, сунитско жителвство противг, нви; Шиити буду разбоинички нападнути и грозно noy6iaHn. Неколико стотина мртвм Шиита лежало е по улицама, па и самимг, женама парали су утробу крвожедни Сунити, Они , кои су у животу остали, бачени су у тавницупа ће по свои прилици и они мученичку смртг, нретрпити. Само неко.iiiiiHiin испало е за рукомг. прибећи у nepciilcitiH станг.. Оваи грознми поступакг. orop^io е и раздражјо цћлу nepciio. Свештенство позива по цћлои землБи народг, на освету и ратг., и правителвство nepciHcKO тешко ће моћи противстати овомг. силномг. покрету. Е Г II П Fi Т Ђ. Изг. Александрје стиЖу намг. преко Марселн вћсти кое допиру д ) 18. Октобра и лвллго слћдугоће : „У Египту су установлћне нове две паробродне лиnie: една ће постолти за возидбу на црвеноиг. мору између Суеца и арабшскогг, прибрежЈа, а друга за возидбу између Суеца н Аустрал!е. — Саид-паша, кои се садт, осећа доволвно снажнимг>, намћрава са воискомг. одг. 12 000 момака отићи у ropiir.ifi Египет!,. Бице-кралв предузкма оваи военми поход-h. да утврди свое господарство у овои провинцји и да е заклони одг. нападани кралн абисинскогљ. За разасненћ овога неће бнти сувишно нридодати ове крагке примћтбе: „Подт. горнвимг. Египтомг, овде се no свои прилици разумева Hy6ia Као што е познато , простире се господарство турско , премда по већои части текг, само по имену, заедно са Сенааромг. и Фасогломг, чакг. до rpaница Абисише. гди садг, кралв некји Теодорг., владате.и, велике даровнтости и вмсоко летећегг, духа, тежи дрЈкаву утврдити помоћу воиске, пречишћена вћрозакона и посредствомг. подизана землћдћл1а и Фабрика по начину европскомг,, и кои већг, грози нрекрилити и саму Hy6iio, гди е мржнл противт, Турака врло велика iouiTi, одг> оногг. времена , кадг. су тамо бћснили самоBO.ibiin намћстници Мехмед -Ал1е. Т Е Ј Е Г Р А Ф С К Е Д Е П Е Ш Е. У Цариграду 28. Октобра. Енглеска «»лота , код се садг, налази на црноме мору. састои се изг. слћдугоћи лађа: изг. лииеиим лађа „Маестнка" и „Роил-Алберта"; изг, парнм Фрегата „Кирасао" одг, 50 топова, „Дјимоне" и „Даинтлеса" одг, 28 топова; дал1. изг. парнм кориета „Малака" са 17 топова , „Ма!KH« iena" cb 16 н „Apie.ia" ca 14 топова ; изг, лаки пароброда и napiibi TonoBCKin шаикји „Конфликта", „Карлева", „Д^сперата" и „Свалова", свака no 8 топова; далћ 8 тоновскш inafiKifi са 6, 5, и 4 топа. и наипосле изг, ioihtt , неколико оманви лађа.