Шумадинка

Година е дана протек.ча посие овогх> догађаа. и н саиБ га већг. давно 6bi.ia заборавила! бдно вече догоди ми се ири повратку изт> театра несрећа, да е по поледици едант, конб поклизнуо и пао. Осовина се cnosiie, и н се томђ приликомт. доста ако повредимг.; мое е положонћ бмло врло незгодно: ерг> то е бмло око поноћи. воздухт. бБ1нше веома ладанг. и магла тако густа, да се прстт> предт> очима нјемогаовидити. ГГроклингоћи оваи незгоднми случаи, уватимљ се за руку, кон ми е у кола пружена, да ми помотне при силазешо. Но наскоро затимљ увидимљ а, да самг> се преварила. „Овамо! На ову страну, Господична!" рекне ми едант> странљ човекБ, коега гласч> пакт> чинише ми се познатБ. „Куда ме водите Вм?" запитамЋ н. узтежући се да пођем-в. „Само неколико корака одавде. Аидете са мномљ, и немоите се плашити. Bbi ћете се одма избавити изг> овогг> досадногг> пологкенн." Н се до душе нисамБ имала чега боати; мои су служителБи 6б1ли oko мене, и могли су сваку мого рћчБ чути. fl самБ дакле слћдовала моме непознатомБ и услужлб иво мг> пратјоцу, у надежди, да ће ме онг> одвести до каквогБ ФЈакера, и да ће се тиме нашг> поноћнБш састанакЂ окончати. И доиста дођосмо мб 1 до едмБ1 кола, коа самБ л дргкала за ФЈнкер-ћ. Мои пратјоцљ отвори врата, и а сћднемг> у кола , радостна што самБ се ослободила непрЈлтног -б леденоп> ноћногг> воздуха. „Госнодине", рекнемг> а непознатомг>, „н самБ вамг> за указану ми услугу врло обвезана, и зато вамг. срдачно благодаримг>." У истбш парг> хтела самг, н врата одг> интова затворити, но непознатБш недаде, већљ се попне и онг> у кола, и седне краи мене. /I морамг, признати, да ме е онда нека потаина зебнн обузела. Прозори одђ интова 6б 1ну затворени, стакла су се бБ1ла нко замрзла, а ноћв е бмла тако мрачна, да ништа унаоколо нисамБ могла разпознати, — све е ово на мене непрјатно подћиствовало , и грознична ме страва спопадне. самБ хтела мои немирг>, у колико е могуће, прикрити, саберемг> сву мого еHepriro и одвагквостБ и рекнемљ са изнуђеномг! опоросћу: „Господине, и самБ у моимљ колима !" (кое е значило, да онђ треба да сиђе.) „И н самБ у моимћ колима," — одговори непознаТБ1И са наивећомг> ладнокрвносћу. „Али а нисамБ научила, да се возимг> буди сг> кимг> са сокака," одговоримг. н опоро и по неволБи ладнокрвно. „Господична , та вб 1 сте валБда и са Јоштг, већимБ дружтвомг> у нолнма бшли. Сећаите се господична ! П б 1таите ваше памтенћ." Гласгт, коимг> е мои непознатми и незванБш пратшцт, ове рћчи на мене управјо, потресао ме е и дирнуо ме е чудноватимЂ начиномБ. Мало по мало н се }'ми-

римг>. Мои незнанБ1и сапутникг> спусти еданг> прозорг> одг> кола, и викне коч1ншу : 'Гераи управо кг> пребивалишту господичне Марсх.!" Бичг> зазвижди, и бћсни ко> нби одездише у трку. „Садг> господине", рекнем -б а сасвимЋ утншана » сасвимг расположенимЂ гласомг>, „ имаћете валБда до. броту, да ми разасните ову ноћну отмичарску возидбу; ерг> Bbi сте ме доиста на силу одвели." „Мени се чини. господична , као да сте се вм мало утишали," рекне мои сапутникБ учгиво шалећимБ се гласомг>. ,,fl вамг> искрено кажемг>, господине , да се никадг> нисамБ већма забринула, но садљ !" самБ вамг> дакле To.inKifi стра y.iio, да сте валвда држали за умћстно, внкати за помоћБ и дозвати полиц1го, да ме уапси!" „Шта вм велите ! Bbi се шалите ! „Не, не ! п говоримБ сасвимг> оз 6 илбно. " ,,fl васг> ипакг> пБ1тамг> , господине, разасните ми, шта значи ово ноћно на силу воженћ !" прекинемг> му а рКчБ. да бм само избегла нужду, увћрити га, да самБ га н доиста за каквогг> лопова држала. „н н^знамБ", одговори он7>, „шта бм вамБ н tv m.ioго имао разлснити, него то, да самБ узео себи слободу , одпратити васг^ до ваше куће." „Па гди се и еадт> налазимг«?" „У моимб колима." „А ч|'н су ово кола?" „Ова су кола собственостБ onori, — излизаногг> капута у омнибусу !" „ЗарБ сте вб 1. господине?" Зарљ се мб 1 опетљ нађосмо! Даите ми времена , да вамг, благодаримг. —• „На чему? валБда зато, што самБ имао срећу, допратити васБ до куће? Тиме , што сте имали доброту, послужити се моимг, колима , тиме сте вб ! м е н е обвезали, господична моа. И л имамБ захвалити слепомг> случаго, што самБ се сг> вами сусрћо. и hito ми е дао прилику, да вамБ укажемБ едну услугу." „Па зарг> сте ме вм одма познали?" запБ1тамг> ra а. „Та ззрг, e могуће. непознати господичну Марсг,?" У овоме разговору стигли смо већт, до мое куће. „Зарг, већт, тако брзо ," рекне мои пратјоцг, сажалителнимб гласомљ. „Ко е томе кривБ, господине, што су ваши конби тако f рзи?" Онг> сиђе наипре сћ кола, пружи ми руку, и хтео се опростити. „Сад 'б ci, богомБ господине, и примите по другш путт, мон> благодарностБ", рекнемг, му и. увативши већг, кваку одт> »anie рукомБ. „Ст> Богомб ", рекне онб. „Н 6 bi вамт, врло радо испричао повћстницу мога излизаноп, капута." „Ако се ioniT'h кои путт, нађемо у омнибусу?" одговоримт, му а шалећимт, се гласомт, „О немоите ми говорити о омнибусу!"