Шумадинка

Е н г л »; ( к 4. У Лондону 20. Новембра. Mhiiu .il.Hh енглески листова о цћли и цћлисходности разглашене по свету енглеске експедицЈе, ioiuTii е врло различно и супротно прн свем-ћ томт>, што е полуананичнии листљ „Морнингљ -постЋ" о тои ствари обнародовао обширна разлагани. И самЋ „Екзаминер-в", кои е правителвству наклонћнЂ, сматра ово предузеће Енглеза сђ онммћ неповћренћмт> . ст> коимт. га и „Стандар-Б" и млоги други листови сматраш. Главнми лнстђ бомбаискки (у Индји) позмва се на обште ммшлћнћ у цћлои Индји, кадг> прориче. да оваи вобнии походђ нити ће по Енглезе користанЋ бмти. нити ће ПерсЈннцима што наудити. него ће единствено снажно нодпомоћи намћру Pycie, да се на шжночђ при6peH »iio KacnificKoiT. мора утврди н тамо господарство свое разшири. Исто тако вели и „Таимсљ". „Таимсг." е текч. онда почео свон) зебнк) и негодованћ изнвлвивати, кадЋ е воена експедифа. koio е президенп, индјиске контроле (ми" нистерг. населбина) већљ и у парламенту поиздалека наговТ.штавао, тврдо заклк>чена бмла. А и у чланцима, ci. коима онг. управо рећи осућуе ову експедицјн). „Таимст." неће никако сг. Фарбомг. нанолћ, него се чини. као да Hie у станш увидити и поннти праву цћлв овога рата ci. Иерсчомх.. Овоме рату дало е повода нападанћ Иерс1анаца на Хератљ. Но сад1. е управо питанћ. да ли Хератљ принадлежи Иерс1и или Авганнстану. „Таимсг." о томе умствуе далћ овако: „Mw беЗЋ сумнћ можемо ратомг. млого чудеса учинити, премда нико у Енглескои незна дсно и опредћлително, шта се управо намћрава одђ Hepcie закинути. Нека владаш у Херату ити Перс1ннци или Авгапци, то е нами све едно; или зарг> obi по насг. болћ бмло, да тамо владаш Авганци , умћсто Персјанаца ? Ко то зна? Mu готово треба да молимо Бога, да намЂ недаде доживити краи ове заплетене размирице! Сама опомена на боланске и ниберске кланце (гди су Авганци у рату сг> Енглези.ма млогу енглеску воиску потрли; мора насг> испунити ужасомг> и стравомг>. Л1ожда ћемо мш бмти нагонћни. да шштг. кои путг. шилћмо паше сшнове у оне пусте гробнице и мртвачке долине, гди се и садг> киитг. беле косги наши потученм воиника. Сачуваи насв Богке тога !" — „Лахоре Крониклу" нвлат нзг> Кабула, главне ва роши Авганистаиа, /, а е градг. Хератг. зацћло пао. По вћстима изђ Херата одђ 16. Септембра наиизнованЂ е НЈахзаде Махомед-К )суФЂ за nepciKcisor-i, намћстника у освоеномт) Херату. У Хератскои барутани западили су се Фишеци сђ барутомЂ, но на срећу Hie нико одт> лк>дји томг> приликомЂ погинуо. НапротивЂ тога вели „Делхи -газетЂ"' да ХератЂ јоштђ Hie пао, него да ce шштђ еднако држи. Исто о> вако Mbic .ie и у Бомбаш и Калкути (главнммЂ варошима у источнои Индји), но зато опетг> нризнат готово сви енглеско -индшски листови, да су они о течаго обсаде града Херата у наивећои неизвћстности.

Иолнтичкш Нреглед1». И зђ Париза пишу подђ 19. НовембромЂ слћдушће : „БашЂ у овомђ тренутку. кадЂ предстои коначно разправланћ европски пмтанд, и кадЂ се Рус:а већЂ склонила на то, да за едну на вторичномг. конгресу паризкомЂ опредћлити се иматћу суму БолградЂ Турскои уступи, догодило се нешто, што грози наново заилести Европу у озбилг>ие непралике. Ова вћстг. долази башЂ изђ оне землћ. за koio се мислило, да се неће имати више боати буне, т. е. изђ кралћвства обе Сицилјв (НеаполБСке), гди io штђ никадЂ nie виадао такавЂ мирЂ, као одђ времена нрекидана дипломатски сношаи са западнимђ силама. — ДанасЂ се распрострЂО по Парпзу гласЂ да е у Сици.ни букнула буна, o isoiofi се слћдумће поединости дознат; буна се поавила у месту ЦеФали, варошп на сћверномЂ Kpaio острова Сици.ие . 12 сатш одђ Палерма удалћне. Ова варопи. брои 9000 жителд. А и у Гиргаиту (старомЂ Агригенту) влада велпка расдражеhocti . духова. ПротивЂ оба ова мћста изаслана е воиска. Премда намЂ ближа изв1>стјн засадЂ ioniTt оскудћвак), то се овде већЂ нико више несумнн о истини тостн овм догађаа, и Француско е правителвство з 6 огђ тога у не малои бриги. У главномЂ пакЂ граду Неаполк) владао е по наинов^имЂ извћстјама наивећш мирЂ. Но све ове вћсти ипакг. нису никако пагубно дћиствовале на берзу, будући се уобште ммсли, да ће се све ово валБда лако и набрзо свршити. »s- тмшшттт позшљ. Подписаими превео е и сада намерава печатати „ПИСМА 0 ИСТОРШ СРБА И БУГДРА." кон e мапнсао н npouj.ie 1853-те год. у Моекви илдао чувенми зналац-b HCTopie олавенске Г. Д. Хн.1Ферднпгт>. Старима е Исторјн бмла животописђ (бшграфји) велики и малм личностЈи, а данашвБЈи светг> захтева, да она буде животописђ народа- Стога се данасЂ одђ ис.торика очекуе не само да исприча, како ce оваи или онаи кралв или народЂ тукао сђ другимЂ коимђ кралћмЂ или народомЂ, како е на томђ и томђ месту изгубјо битку и толико и толико воиске и т. д, већЂ да означи и окарактерише духовне Физшномје, кое е имао народт>.у разнимЂ вековима свога живота, и да изнађе и точво опредћли причину свакомг, историчкомЂ догађаго По томе е HcTopia постала у млого простран {емг> смислу кодђ насЂ, него кодђ старм, учителБка чигавм народа и поедивм лица, н сматра се не као одцеплћна одђ насЂ прошлостБ, него као едноставанЂ организамЂ живота, у коме се прошлостБ, садашнБОСгБ и будућностљ налазе у непрекиднои међу co 6 omi > позаимици. После овакогЂ, обште примлћногЂ сматранн Истоpie, подписанми мисли, да е полза нћна очевидна и да нћму нје нуждно о томе ништа говорити. О важности пакт> овога дћла исклгочно за насЂ Србе, онђ држи да му такође nie одпотребе млого наводити ; ерг> кадЂ прошлостЂ наша интересира, тако да рекнемо, не-Србина. те е изучава и о нбои пише; кадЂ