Шумадинка

734

душе непоуздане, али засад^ поне интересима HtioBMMij сиужеће савезнике. Пре или после судариће се оба а31*атска исполина. и при превеликои вашности Источне Инд1в за Енглесну врло е понатно и природно , да Енглеска на руску политику у obmmis изванг> домашаа оч1к> европски политичара лежећимљ предћлима , онаквомг. истомљ ненависћу и саревнивосћу мотри , каогодЂ што се труди нредупредити разпространенћ Pycie на Дунаву и на Црноме мору. Догађаи у среднвои Aein после заклгоченог-ћ паризкогг. мира доиста нису такови, да могу Енглеску задоволбити и успавати е у безбрижно спокоиство. 1оштљ за време последнћгљ рата пошао е те\еранск1и (nepcifiCKifi) дворљ правцемљ, изг> кога се асно дало видити, да е енглескш упливт> у Eepcin одђ рускогг. сасвимг. пре" кораченљ и погаж^нг>, Енглескји посланикЋ. Г. Мурраи наскоро нађе удесну прилику, да дипломатске одношае са riepcioMi) прекике, а ка ово непрЈнтелБство PvciH е желБно изгледала, да ITepciio наговори и склони на ратг. противг. Авганистана, и да обседне многоважанЋ градг> Хератг>, лежећш близу сћверо-источне границе nepcificKe. Персшска се воиска нрене да освои Хератг>. Ова е утврђена варошв како за руске намћре. а тасо исто и за енглеске интересе одг> неизказане важности; ерЋ туда пролази старми такозванми „КралТ^вг. друмг>" изг? Ирана у Индјго. Одавде е путг! у благословене предћле рћке Индуса. По последнБимЂ вћстима изг> Перcie Хератг> е са ceiio страна одг> nepcificise воигке лко притеснћнг>. (одг> тогг> времена па до данасг> долазила су нам-b о Херату врло млога, и често сасвимг> противословпа извћст|'н, на коа се никако поуздатп неможемо Примћч. У ч р ед.) а изг> Бомбад (у источнои Индји) креће се енглеска ратна експедицјн у nepcifScuifi MopcKi 'ft залив-b да тамо заузме какву згодну точку, сг> кое бш могла енглеска воиска предузети военмК походг> у гојкне нровинцЈе персјиске државе, каво бм Шахг. бмо принуђенг>, тргнути воиску свого одг> Херата поради обране собствене землћ. Засадг> намг> валн ioniTi> причекати. како ће се догађаи ови развити. Да они пакг> неће безг> уплива остати на владанћ Енглеске у Цариграду и на Црноме мору, о томе никакве сумнћ нема. Но експедицЈа у nepcificKi'fi MopcKifi заливг> игла ioiuTT> и сасвимг> другу цћ/љ. Она стои у свези са проектомг. гвозденогг> пута, кои ће ИндЈго крозг> долину рћке Еуфрата скопчати са Цариградомг>, а оданде довести Цариградг> у додирг> са мре:комг> европски гвозденм путова. И по томе удалћнја е цћлв ове експедифе та: да се на наисћверн !Ои точк- nepcifiCKori> залива утврди , и да тамо свезу између Бомбаа и преко Багдада и Басоре повлачечегљ ое еуФратскогг> гвозденогг. пута обезбћди одг> руски лнтрига и nepcificKifi сплеткш. Енглескои стое дакле, као што се изг> свега овогг> предреченогг> види. велики и млоговажни интереси на коцки. У оваквимг> околностима врло е понатно владанћ и вика енглески листова , и всно се дае разтолковати политика нћна, коа го нагонава, да позицпо , кого е она Енглеска — у Црноме мору задобмла , гледа колико 6 могуће дуже одрнјати.

Француска . кои е одвећг> поздно увидила , да е у последнћмг> рату толико хилада лгодји и толико стотина мнл|'она у новцу жертвовала за унливг>, кои она никада на истоку задобмги неће; Француска, ков е, велимо, сасвимг> поздно увидила. да се она на тавршскомг, полуострову (Криму) единствено за енглеске интересе борира, навалвивала е одма после освоени Севастополн , да се заклгочи мирг>, на кои е Енглеска врло нерадо пристала. Царг> Наполеонг>, кои Hie више хтео да буде оштарг> мачг> у руци Енглеза. повукао е зато одма свом воиску и Флоту са истока, но изг> тогг> истогг> основа Hie повукла Енглеска свого Флоту са Црнога мора, премда е рокг> повлаченго давно већг. истекао. И на оваи начинг> морала су одношена Енглеске у Азји нуждно и силно подћКствовати на Француско -енглескји савезг>, и будући Француска предиоставла просецанћ суецке землћуикине (коа везуе Asiro сг> Африкомг>, а непосредно Cnpiro са Египтомг>) еуфратскомг> гвозденомг> путу, при томе уПерои упражнлва упливг>, подобанг> рускоме, и своимг> страдателнимг> владанћмг> при нападанго шаха персшскогг> на Авганистанг> руске планове у Азш подпомагати види се. то се онда дае нсно увидити , зашто се гнћвг> и огорченћ енглески листова после Pycie наижешће излива на Француску. Кадг> бм временомг. испало Pycin за рукомг>, да са дивлБимг> народима са сћвера Авганистана поплави обале рћке Индуса. и да са едномг. руско-персшскомг> воискомг> иродре у енглеску источну Индпо, онда бм Енглеска самртнми ударг> добмла. CeaKifi нека е дакле добро о томе \вћренг>. да ће се Енглеска изг. csiro сила упети, да ће свано призренћ на страну бацити, и csaiiifi савезг. жертвовати, кадг> се буде о томе радило, да се вогое противг> рускогљ и средн1>ои АзЈи ма' преотимагоћегг> уплива, и да iofi — сирћчв Рус|'и — неда утврдити се у сусћднимг> источнои Индји землпма, кое Pycia силнимг> рукама своимг> обуватити намерава. ФРАНЦЈСК А. У Паризу 20. Новембра. Изг> Шербурга авллго, да ће ОФицнри станугоће у шербургскомг> пристанишгу руске Флоте у течешго идуће неделћ повратнти са свое стране онаи балг>, кои су оФицири тамошнћ Француске посадке нБима за честв давали. Прошле среде дао е рускш контр-адмиралг. Берендсг> карошкимг> властима саину частв на убоинои лађи „Виборп>". Лађа бмвше богато украшена и осветлћна. и за време цћле части свирала е наизменце музика и спал1>ивача художествена ватра. — „Монитерт> де л' арме" доноси намг. слћдугоће : „Почемг. нема сумнћ. да су млоги Француски воиници, за кое се мислило, да су одг> Pycie зароблћни, безг. икаквогг> трага нестали, то е ратш >ш министерг, наредш, да до 1. Ннуара (20. Декем. по нашемг>) дотични корпуси начине ново брижлвиво израђене спискове, у коима ће се наиточше имати назначити сва извћстш и гласови, кое е могуће добмти о тимт> несталммг> воиницима .