Шумадинка

Ш пз š

„Млоги овдаи !н1 »и листови саобштаваго садг> беседу. ком) е царг. Наполеонљ изговорјо рускомт. посланину при ФранцускомЂ двору, графу Киселћву, приликомг> предаванл иосланички исправа (кредитива). Овде т. е. у Петробургу, толкуго ову беседу наравно у наиповол1>нieмi» сммслу. и доиста 6bi нуждна била изванредна вештина у толкованго, кадт> 6 бј се тео другш сммсао подметнути. Убеђенћ о приснимЂ и пр1ател1.скимт. одношаима обе државе (Француске и Pycie) тако t-: у Pycin силно и тако е дуботи коренЂ уватило . н наилази на тако неограничену симиатјш , да се онимт. ситнимђ вћстима, кое засадт. iomrb помало замућук) ово пр1'ателвство,. никаква готово ва5кностг> непрпдае. И но томе све вћсти, кое оглашуш да ће Pvcin попустити у вагинимт. размирицама, кое су произишле изт> разнотолкованог-b извршена паризкогљ уговора мира, треба ст> наивећомт> сумнбомт. примати, и то у толико више. што се овде тврдо придржаваш начела, да се треба саставити новг> конгресљ у Паризу, у чему ће PyciH по свои прилици наипосле и успКти. — Царт> е заповћдјо, да се за умрлогт> кннза Иоронцова носи три дина црно, и ратнми е мичистерт> обзнанјо ово воисци дневнимто еднимЂ указомЋ. — Чуе се, да руско правителБство утврђуе ст> необичном-b снагомћ и ревносћу градове : АкКрманљ, Очаковђ и К,инбурнг>. Послови утврђивана већг. су далеко успћли, тако, да ове тврдинћ садћ већт> иман) доста страОВИТЂ ИЗГЛеДЂ. Исто тако пише „Монитерт. де л' арме", да ће се главпми градх> руск!м утврдити . премда се то пре порицало, и да ће тимт> посломт. унравллти прославлћнми ђенера.п. Тотлебенч.. У Петробургу 17. Новембра. OoiuTift позорћ обраћа се садт. на истокђ и на гогђ, и зато свакЈи сђ наивећимЂ лшбопмтствомЂ изчекуе оданде вћсти. Докђ се изђ КишенЈјва лвлн о еднои свечапости, т. е. о прочитанш едногЂ царскогЂ приказа , управл!.ногђ на жителћ Becapa6ie, (на uoioH су свечаности присутствовали и иомисари странм сила . и кошмђ е приликомђ Дервиш-паша викао: „нјивјо") о благосташоБесарабЈе и одржанго благотворноп. мира; — доноси намЂ „КавказЂ" едну прокламацјго новогђ намћстника царсклЂ и врховногћ воисковође на Кавказу, кназа Бар ктинскогђ, уиравлћну па воиску, коа гласи овако : „Воиници Кавкаски ! Гледагоћи на васЂ, и дивећи вамЂ се, а самљ одрастао и сазрео. ПосредствомЂ васЂ, а и поради васЂ пала е у део срећа . да будемЂ вашЂ воисковођа. fl ћу се потрудити , да ово благоволенћ, срећу и превелику указану ми честг, оправдамЂ. Нека намЂ Богђ помогне у свакомЂ нашемт. предузећу, у славу нашега цара ! Ово доста ратоборно звони: и по томе готово нема никакве суинћ, да ће кавкаска руска воиска скоримт. предузети какавЂ ратнии походђ противЂ СеФер -паше и Шамила, кои су као што се по иовинама гласа . заклгочили савезЂ противЂ Руса.

®«ланови Pjeie у Подђ овммђ насловомЂ доноси намђ „Преса" е.сћдуrohifi доста занимлБивни чланакт.. „Огорченћ, сђ коимђ наиодличнји еиглески листови садЂ после заклгоченогЂ мнра и нас. тавлћнн дипломатски еношаа између лондонскогђ и иетробуржкогЂ кабинета, противЂ руске политике, коа никако нје малакоала, него кон поновлћномЂ снагомЂ свое намћре постоано npoдужава, ово, велимо, огорченћ доиста е гако силно иу очи падагоће, да безн сумнћ мора имати дуб.пЛи основђ него што е пштанћ болградеко и пштапћ о змпшомђ острову. „ТаимсЂ"-у е недавно измакло неколико ре-пи, кое имаго врло озбилипо значенћ. У кдномђ снино написаномЂ чланку, у коме „ТаимсЂ" преузноси исполинску снагу, сђ кошмђ е енглеско племе (Енглези) сву землго закрилило, казуе „ТаимсЂ" противницима енглескогђ упливЂ у Цариграду: Наивећа маса мухамедански и бирмански народа есу ноданици крал£.ице ВикTopie. 1Нта се треба томе чудити. што мм у Цариграду сђ уснћхомн совћта даемо, кадЂ смо мм, то е очевидно, нрва мусломанска сила на свету." „Ове рћчи можда чудновато звонеу ушима Европлана; но у самои ствари опе су сушта истина. Она сила, коа на рћкама Ипдусу и Гангесу влада надЂ грдишмЂ царствомЂ, кое брои преко 100,000,000 жителн, има наравно мало знатн!е интересе на истоку заступати, и има наравно сасвимг. друге цћли, него н. пр. Француска, коа е тамо хтела одржати свои сенки подобанЂ (?) упливЂ, кон е да бм едно гоначко дћло извршила, мислила. да е иредузела едаш. друriS крстоноснми походђ , кадЂ е у распри о клгочевима на СветомЂ гробу у врусалиму тражила првми повод1. кримскоме pai-j'. Енглеска nie само европска , него и азјнтска велика сила. Али у Азји неМа енглеск|'и упливђ већегч. саперника. одђ Pycie : тамо се судараго нвтве тежнћ; и тамо се мћре они изванЂ домашаа европски кабинета са огорченммЂ и сиртно непрјнтелЕскпм r. погледнма. мi.i не велимо, да зато лежи опасностх. у одлагаhio . Између руске и индшско-енглеске светске државе у Азји леже iouiTi. прострапе землћ; али у последвћ зреме Pvcia чудновато и исполински преогима ма, и као годђ што нћна политика у Европи непримћтно, али стално према долн К мђ Дунаву напредуе, исто тако полако но ст> гвозденвшг» иостоанствомЂ пру;ка онд свое моћне руке чакЂ до Индуса рКке. Одђ сћвера нритиску.е Pvcia унливомЂ свимђ орде подђ нћномЂ владомт. или покровителвствомЂ сто^ћи киргиски, татарски и монголски племена , и потискуе ове дивлћ, безброине коннничке чете, кое управо рећи у својои руци има, према гогу све ближе и ближе. Са западие стране упрашнлва она са својомђ флотомб на каспискомЂ мору, и својомђ закавкаскомЂ воискомђ неодолимми притисакЂ на Персмго, па по томе поередствено и на АвганистанЂ. ПерПп и АвганистанЂ есу садЂ едине неутралне землћ, кое обе ове дргкаве у Аз1и ioniTe разделгого. Pvcnifi уплипЂ већЂ неограничено влада нодђ техеранскоп. (персЈискогЂ) двора: докђ е напротивЂ Енглеска у авганскимЂ племенима нашла до