Шумадинка

У Бђоградј 20. Децембра 1856.

ШУМДДВВКА, ЛИСТЂ ЗА шшжзшмп, шшжт* аетмта. УчредникЂ и издавателт, ЛтбомирЂ n. НонадовиК-в.

ТЕЧ.

Оваи лист -б излази у Вторник-b и Четвртакт, ва no табака , а у Суботу на табаку. Ц* на !!! ж 131. за три и-ћс. 5, а за no.ia године io. цванц. За or.iace n.iaha се одт. врсте 5 краиц. за трипутг. шЈ»-

ШЗГ За 1857. годину цена Шуладинке сман-ћна e на 16 цванц. &sa целу годину; 8 цв. за пол» годнне а eaino 4 цванц. за 3 леееца.

В р а ч а р (Продужено)

а.

бдна даднла поави се сг> малимЂ дететомг. на руци. А о Moiofi малои девоикиЈоштљ ти ништа неспомену! рекне ц е ц и л i л, показун>ћи наидраа«естн!е детенце. Жилћта н!е се могиа уздржати, да малу врло нћjkho непомилуе. Знашљ ли како ioS е име ? запмта срећна мати. Као да самв iofi п кума бћма, те да знамљ ? На HeKift начинЂ ти си iofi доиста кума. Она се по теби зове Ж и л ћ т а. По мени ? Л самБ то име предосторожно избрала, небил' iofi срећно бмло. Сирото дете, ако неузима друге свезе са срећомЂ. уздане Жилђта. 3apib Tbi ниси задоволБна ? Смемљли и н знати.шта твое срце тишти. За тебе нема кодт> мене таине, сладка Ц е ц и л i п, уколико се мене тиче. Цецил1н заповеди дадилБН, да дете на слободнки воздухЂ изнесе. За кимђ носишђ црно ? за мзикомђ зкамт> да Hie. ерт. е она 10 штђ пре две године преминула. За мужемБ. Г осподинђ од% Ерменон! у мрљо ? П Р е шестЂ недела. И тм еи се одма мене сетила? Тм си дакле мон стара Ж И л ћ т а. А л, о Боже. н те гледамЂ сасвимт> у црнини предамномг., а о TBoiofi туги те и непнтамљ, него тк о Moiofi срећи траврннмљ! Прооти Жилћто.

Твоа срећа Цецил!о! мон е наиболн утћха какву само наћи могу. Жилћта обрише очи , iuto е одђ дака свое свадбе врло често чинила; ерЂ е она и одвмше плакати имала. Моа срећа по Богу и по праву бмла е твоа собственостБ, примћти Ц е ц и л i а- Зашто се ниси машнла за hio ? Ila зарЂ Ј оштђ и ти да ме корешЂ ? Право имашЂ. Што е бнло бнло. Но садЂ na.iifi предамномЂ твое срдце. Tfci знашЂ како е моа сладка мати сасвимЂ изненада и непредвиђено умрла. Одђ ецанн Hie далћ госпон одђ ЕрменонЂ говорити могла. А и Ц е ц и л i а едва се одђ плача уздржавала. После смрти мое матере, продужи Ж и л t т а, рекне ми мои мужЂ, да Француску оставимо , како бм на далБномЂ путу тугу разсенносћу ублажила. Tbi зкашЂ, како самБ га а срдачно волела. Нћгова волн бБ1ла ми е одђ свега наипреча. Ието тако саветовао ме е , да и ВалжанеезЂ продамЂ. Жалостни спомени, говораше онђ , свагда бм се у мени побуђивали, кадгодЂ 6б« се у нћму бавила. У Moiofi туги нисамБ бнла способна, да се размислимЂ , него му одобримЂ. ВалжансезЂ буде проданЂ, мн одпутуемо у И т а л i к>. После мале почивке настави Ж и л ћ т а:

бдна околностб бмла ми е непозната. бдну частБ новаца одђ продае Валжансеза Ханри е свомђ стрицу дао. Тн ни помислити неможешЂ, какво е чудовнште таК ГаврилЂ бмо, кои се тако претвардо, да бм га свако за човека почитана наидостоин1еп> сматрао. Нћга валн сматрати за изворЂ cbi'io несрећа, кое су мога мужа и на срећу нћногЂ

мене снашле.

и кое мон мати,

душевногЂ сиокоиства Hie дожи-