Шумадинка

770 Ш

вила. Тако e барЂ уирла у увћренн), да e мене срећиу после себе оставила. Гаврилг. е свагда разпустанљ животт) провод1о. То смо а и мол маги тек-t онда дознале. кадЋ се при праB.ieHio брачног-Б уговора станћ иманн споменути морало. СтрицЂ Hie внше ништа имао, синовацЂ само шестг. илнда ливр^И прихода. Мм смо држале , да ће бмти десвтЂ до двадесетЂ илада. Н самБ Ханри-а одвише волела , него да б м могла одустати одђ намере за нћга поћи, премда е и наше иманћ ако оштећено бмло. Моа мати задрзки за себе десетЂилнда Франака, нама преда петнаестЂ и пресели се кђ нама. Ханри остави остатакЂ свога иманн у рукама ГавриловимЂ, кои е свечано обрекао, да ће одб интереса живити и да ће после свое смрти капиталЂ недодирнутЂ оставити. бдну годину јкивили смо задоволБно и управо срећно, лремда не безЂ узнемиравана, кое намЂ е несмисленши Г а в р и л h почешће проузроковао. Ханр и покушавао е ово одђ мене утаити, али око лгобави оштро види. ГаврилЂ е долазш овда - онда у ПаризЂ. Свагда е бмло између нћга и Ханри - а жестоке препирке . Два или трипутЂ прислушиивала самђ на вратима . Свагда е 6bio разговорЂ о маркизи к. О старои маркизи? запшта Ц е ц е л i л зачуђена. УпркосЂ своимђ годинама, причаше Шилћта далћ, бмла е она доста лукава да оматореле дедаке за носђ вуче, и Ханри пребацивао е свомђ стрицу , да е онђ сзвђ свои новацЂ у ову nponacTi, бацш. Маркиза е ужасно трошила, а Гаврилљ е нћне трошкове подмиривао. Сирота Жилћто, шта си трпити морала, викне Цецилј д. То ! оштђ Hie све, продужи Жил ћта, мени е обраЗЂ горео одђ стида, кадЂ самв чула шта пребацуе Ханри CTapieMfa брату свогђ отца, глави благородногЂ дома Е рменонЂ. Маторми расиустникЂ па јоштђ одђ последнћ страсти обузетЂ, — какавЂ е то угледЂ ! ГаврилЂ е сирћч£. бшо у подпуиои озбил£>ности у стару маркизу залгоблћнЂ. ЧовекЂ нЈ^гови чести достоинм година морао бм се стидити свогђ 51ладогЂ нећака. Заиста а самв се стидила свогђ сажалена, кое самЂ према нћму осећала. П самБ кмала муке. да такавЂ карактерЂ сватимЂ, али е зато ипакЂ извћстно бмло, да е сђ годинама и подлостђ нћгова расла и то све брже и у већемЂ степену. Ни наиманћ искре чести и поштенн nie у нћговомЂ uoквареномЂ срдцу било. Бмло е дана , надђ ми е Ханри безђ околиша гоBopio : Онђ ће заисга какву грдну будалаштину учини ти , ако му новаца недамЂ . Подаи му, сладкји X а н р и, в сам^ му .оворила, моЈкда ће се шштђ ионравити.

Поправити се '? зацело неће , одговорт 6bi ми тада мои мужЂ, и по вазданЂ е бмо жалостанЂ и замишлћнЂ. Овда онда говорила самБ X а н р и-у: прогласи твогг. стрица за лудогЂ распикућу. То немогу, одговор|'о бм ми онђ. У четирЂ ока могу му истину казати, али нвно га осрамотити немамЂ срца. Онђ ме е воспитао , онђ ме одђ свега срца воле, премда ме несрећнимЂ чини. У таквимЂ околностима умре мон мати. и л продамЂ ВалжансеЗЂ. Ханри ми е прећутао правши узрокЂ, зашто е Француску оставити »e^io. СтрицЂ е сто и двадееетЂ илада Франака. кое му 6 на рукованћ и уживанћ оставлћно било, до последнћ паре проћердао. Ханри учини последнт жертву. Онђ уложи петнаестЂ иллда Франака, да му сгрицЂ недирагоћи капиталЂ одђ интереса живи, и одпутуе, да срамно владанћ негледа више своимђ очима, почемЂ е у себи мислш : Одђ опастности глади л самљ га обезбедш, почемЂ самБ В1>1ше за нћга жертвовао, него што самЂ предЂ со6 омђ оправдати могу. СадЂ некЂ чини што му драго. За стару маркизу а више немогу ништа чинити Ове ствари бмле су рђава ућха у мојои туги , кого самБ осећала, jiito самБ изгубила матерБ. fl изгубимЂ ведрни изгледЂ и мое иначе гвоздено здравлћ почне колебати се. УпечатакЂ овм околностш тако мн мисли поремети, да су г.ш опомене Цезаринине у виду гриже савести на памет.> долазиле. Мш смо се предосторожно трудили , да нашљ трагљ сакрјемо, како насЂ небм неповолвне вћсти наћи могле. 36 огђ тога самг, пропустила и теби одма писати. Иа ипакЂ добше Ханри едногЂ дана писмо , кое кадБ е вид!о, савЂ се у лицу променјо. Н му приђемЂ и з«пмтамт. da узрокЂ нКговогт. у" жаса. Онђ ми прун:и писмо. Оно е дошло одђ Гаврила и одприлике садржавало е слћдугоће : „Мои милми синовче, кадЂ тм ово писмо добиешЂ, н ћу већЂ мртавЂ бмти. fl иемамЂ више новаца и незнамЂ одкудЂ да ifi набавимЂ. Маркиза ми е показала врата. БезЂ нћ н немогу живити. fl .и све ннказуемЂ, али а немамЂ другоп, начина. Н ово исто пишемЂ на све главне вароши И т а л i е. Све ма опрости, што самв ти учинш. ПрвБ1и разумнми поступакЂ у момђ животу есте нћговЂ свршетакЂ. Твои стрицЂ, кои те е онако срдачно ЛБ1610. i Г а в р и л ђ одђ Ерменонт.. (продужиће се)