Шумадинка

та бмла е примлћна иепо и милостиво и кодђ Нћгове Свћтлости , и свуда е и по другимт. отмкнимг> мћстима примана са искреносћу и одушевиешемт>. Она, на честв cboio и свое обштине достоино свршивши свои задатак7з, отишла е у Крагуевацг>. ФРАНЦЈСКА. Иаризг> 7. Децем. По поузданимљ изворима доћи ће ове зиме pycniH великји кназг КонстантинЂ у ТилКрје у походе. Та вћстБ потврђуе се и одђ rpoe-a MopHia. Р У CKi8 врховнми адмиралЋ намћрава у Фебруару посћтити свош маику у Ници, пакг ће на луту ударити на Берлинђ и Паризљ. — Француска намћрава натерати Хинуда прими послапика у Пекингу, гдћ е досада само Русјн амала свога представника. — Говори се, да ће се нижнмђ чиновницима и ОФицирима повисити плата. Париз% 10. Децем. Шче у вече отишао е изђ Париза прускш принцг. Фридрих-ћ Вилхелмћ. — Буре; ДОсадашнБШ Францускш посланик-b у Персш, дошао е у Паризг«. Како се мисли, неће се више ни врађати у ТехеранЂ. —- У Паризу су се надали, да ће „Монитерг." до кои данг> имати чланакг> еданг> о подунавскамг> кнагкествама. У Паризу 11. Децембра. Између Париза и Цариграда последн1>и е дана врло велишВ саобраћаи у телеграфскимг. депешама, и уобште се ммсли, да се о саставу важии документа и акта ради, будући су депеше врло велике. бдна одг> obbi депеша, коа е прошле неделћ оправл]>на Францускомг> посланику у Цариградв, бронла е 11.000 рћчш. — Француско ће правителћство поставитн на шваицерску границу еданг> посматрамћш корпусх> воиске. Дотични су налози већх> издани „Монитер"-ова нота о праиско -шваиЦерскои размирици и уобште наенбургкко нмтанћ садг> е главнми предметх> говора у Паризу. Неможе се таити, да су ови озбилвни догађаи узруили духове. Листови „Г1ресг>" и „Сћклг>" продужаваго своа иападана противг> Праиске. Првми листг> садржава еданг> чланакг>, кои е подписао Шарлг> Едмонг>, секретарг> принца Наполеона. Оваи е чланакг> врло уедатћји и опорг>, и непопушта нинаиманћ у жестини и раздражежености чланцима листова енглескн. У овдашнБимгз дипломатскимч, круговима 1оштг> нису сасвимг> изгубили надежду, да ће се шваицерскопраиска размирица мирнимг. путемг> окончати. Е Н Г Л К С! К А. У Лондону 12. Децембра. Сви листови енглески , изузимагоћи ,,Кроникл-а" и ,,Стар-а' ; саглашаван) се готово сасвимт> у ммшл1.нн> а, разлаганго у смотрент наенбуржногг> пБ^тана. ,,Таимсг>" ползовао се томг> приликомг>, да жестоко укорава дипломаи'к), кол е допустила, да ствари дотле већг> дођу. Hie чудо, вели „Таимсг>'' што дипломат!а у цћломг> свету у ако рђавомг> кредитз' стои, кадг> ioR у свакои прилицм све рђаво за рукомг. испада. Кадг> се породила распра о ЈЈЛГОчевима св. гробау брусалиму, онда су се често могле

чути по европи ове речи: „Ако дипломатји не буде у станго, да ову распру утиша, онда заиста заслужуе, да е и нема." Тако е и бмло; дипломат!а Hie могла ништа израдити, и послћдица овога бмла е та, да е жертвовано 500.000 лгодш у крвавомљ рату. Исто е тако и са ПерcioMT>. Шта бм пакг. овћтг> казао, кадг> се ни незнатно наенбуржко пмтанћ не бм могло безг> бајонета расправити? . . . Право праискогг> кралн немошу се никако у сумнго доводити ; но какво е то право? право на голу сенку! КралБ признае наенбуржкимг. властима подпуно право, да оне могу оваи кантонг> (окруж1е) саединити са осталшмђ шваицерскимг> савезомг. Па кадг> се оваи" кантонг> са шваицерскомг> спои, онда е мучно изнаћи и проникнути, каква ioniTi> права кра.по остаго. Ова права, па бмла она каква мудраго, призната су у год. 1852, одг> ceim осталм 4 велики сила, но подг> условјемт>, да кралБ одг> нби никадг> никакво употреблћнћ нечини, т. е. да iS никадг> неудћствуе! Ова е дипломатска накарада умотворг> племенитогг> лорда Малмесбурја , и све дакле имамо нћму захвалити. Онг> е по свои прнлицм мисл10 као бмвшш владика лондонскш, кои е казао, да ш'е забранћно метнути свеће на олтарг., но подг> услов!емг>, да се оне никадг> незапале; или кадг> бм коме привезали наочаре , но сг> обећанКмк да никадг> крозљ иби непровири Далћ труди се „Таимсг.", показати, да е Енглеска она сила, кон у овои распри треба да посредуе, а не Француека. „Француска" вели реченми листб „Hie обе стране саслушала, него е одма превалила на страну праиску. Ово Hi'e онакво ноередованћ какво се оће; умћстно е, да онаква сила посредуе , коа у целомг> пмтанго нема никаквм собственм територ1алнм интереса, и кон сг> обадвема странама у прјателћско мг> сношаго стои, кот ће обе стране безпристрастно саслушати и коа ће поначелу права и правде пресуду изрицати. Мм велимо, (т. е. „ТаимсЂ") да Француска та сила Hie, па башг> и да Hie последнћ!и говорљ „Монитера" то и безг> насг> доволбно доказао. Француска е у овомг> поступанго подг> два владаоца, кои су се обадвоица за лгобовно гостопримство у бурнммЋ временама Шваицерскои млого задужили, према овои землви врло слабо прјнтелвство показала. Год. 1836.-е грозјо е Францускш кралћ Луи-Филипв Шваицерскои. да ће iofi границу затворити , зато што е ова — Ш ваицерска •—захтевала, да Француокш дворт> одзове херцога одг> Монтебело , Францускогт> посланика при шваицерскомг, савезу , кои се усудЈо дати едном -Б францускомЋ пнпону неисправнБ )и пасопгв, да 6 ki се могао под'б непознатБ1мт> именомт> у Шваицерскои бавити. Год. 1838-е опет -б грозЈо е Луи-Филипг> Шваицерскои сб ратом -б, што е садашнћмг. цару Луи-Наполеону дала у зем.ши склониште, и то оно исто, кое е и нКга само'гг> — Луи-Филипа •— гостолгобиво ' закланило , кадт, е био проФесорБ математнке у Раихенбаху. Противт> Енглеске неможе нико овакве и подобне поступке навести. Mfai стоимо у прјнтелБСкомт, сношат са Праисноиг>, као што то лсио показуе предстоеће срођенћ оба кралћвска дома; а ci> друге стране мм смо