Шумадинка

одђ ваикада помагачн Шваицерскои, земл£»и. кон не лежи на каквомљ прибреж|'н), и сђ koior.it никадЋ нисмо рата имапи. „Постљ" сматра у томе добарг. знакг>, iuto е Праиска кретанЈј воиске свое одложииа одђ 21. Децембра до 3. Фебруара. Онг> се нада, да ће се Праиска склонити, да послуша прјнтелвске совћте , но уедно ободрава Шваицерску на снажанг> одпорг., ако при свемг> томг> кра.п, праискји тргао мач!> за ову „Нћмачке недостоину стварБ." — У овомг> ратоборномг> и жестокомг. члаику играа' Семпахг>, Мчоргартенг. и Муртенг. ( мћста гди су сагозни Шваицерцм у среднћмг> веку славне побћде надг> млого силн1имг> непрштел£.има одржали). врло знатну роллу; као г{>дг> што у реченом!> чланку има доста и осудителнм израгкан и ставова противг> непрјатнм опомена шлезвиг-холштаинске размирице. Наипосле вели „Постг>" да ће Француска при точн1емг> испмтиванго увидити, у иаквомЋ е Праиска заблуђенго и неосновномг> ммшлћнго. „Диили-Шосг>", кога е гнћвг. управлћнг. већма ripoтивб Француске. него противг. Праиске. служи се туђимг> речма и наводнма као оруж1емг>. Онг> велн, да е год. 1833-е вданг> списателБ, кои е одг> тогг. времена у политичкомг> кругу Европе до велике чести и славе дошао. казао: „Шванцерска е единми угалг> и комадг. землћ у Европи, гди тштг> у ствари постои суверенство народа." После овогћ навс»да казуе „Даили Нк>сг>" далћ: Ово е писао год-е 1833-е Луи-Наполеонт>. кадт> е као прогнаникг> и прив атанг> човекг> ajneio у Аренбургу (у Шваицерекои). А. исто е тако Mticnio царт. Наполеонг. III и год-е 1854-е кадг. е ово свое дћло, изг> когг> е ropHbin наводг> извађенг>, у пребогато израђенимг> екземпларима препечатати дао." Ш В Д А Ц К Р С К А. о шваицерскш народг> дише у овомг> тренутку одважнимг. и рћшителнимг. духомг.. Све доказуе, да е наенбуржка размирица пошла врло озбилБнимг. правцемг>, и да врло лако може доћи до краиности. То савг> народг. зна, па зато е на свашта, па и на наигоре спреманг>. Истина е цћла, да су млоги, врло млоги у народу желили, да шваицерскш савезнми савћтг. нетера баш-в макг. на конацг>. и да себи остави барг. отворенг. путг> за успћшне преговоре са Праискомг.. Но заклтченћ нћгово, да ће само на основу предходителногљ признанл савр1лене незавнсимости Наеноурга одг> Праиске сту пити са oBOMb у преговоре, пресекло е ово посредованћ , и твЈме е поставлћнг> сашзнни савћтг> у положаи, кои е досадг> заузнмао, и кои тешко да ће оставити. Народг. пакг> узима стварћ онако , као што е. Неки ће снагу шваицерскогг> савеза преценити , а неки недоценити; но и една и друга нека добро знаду, да ће Пр аиска, ако до рата дође, нанћи на снажанг. одп орг> сложногг> народа. Догађаи се међутимг> нагло развјжо. У слћдству угрожавашћи извћстја, кон су сак»зномг> савћту сг> више страна, а нарочито пакг. изг> Нариза дошла, зак.иочјо е онг. данасг. у изванреднои сћдници , да две иладе воиске подг> полковницима Циглеромг. и Буржоазомг> на границу крену. и то едну на границу према Базелу. а дру-

гу аа обрану ШаФхаузена. Свака одт> одћ овм дивиз1а брои 12.000 мом. Осимг> тога сазвана е подг. заставу сва санззно-шваицерска воена сила, резервна воиска: млађји пописнми нараштаи жителвства, и свима е кантонима итно препоручено, да што брже могу народну воиску за бои опреме. Идућегг. понеделлника скупиће се у Берну наивалаши шваицерски полковницн, да подг> предсћдате .1БСтвомг> ђенерала ДиФура држе великш воиничк1и савћтг>. Између позванм налазе се : Дифург>, Циглерг., Егловг. . Курцг>, Буржоа . ВелБОнг, , Е. Салиог>, Фишерг., Стеленг>, Делараге'нцг> и Линденг.. Веиикчи савћтг. у Берну држао е данас -б едну одушевлћну сћдницу. Правителвство зактевало е сирћчв кредитг., да бн у случак> рата 6bMO у станш, опремити воену силу у Берну. Г. ГонцеЕбахЋ. коловођа консервативне партае, опоминло е на слогу у очевиднои грозећои опасности отечества. У сћдиици е едногласно одобренг. неограниченми кредитђ . Данасг. се разнео гласг. , да е сатзнми савћтљ у мнћшама несагласанг>. Но као што увћраваго , влада у главнимг> пмтанама наивећа слога. Шваицерскји листг. „Бундг." доноси намг. приликомг> подужи разлаганн о одбранителнои сили и политичко-стратегичномг. положаго Шваицерске поуздана извћстја о брого и ачини шваицерске воиске, саобштена одћ едногЋ шваицерскогг. шгабс -оФицира. кои е са тамошнБимг. околностима врло добро познатг>. По рачуну овогг> официра износи редовнни брои савезно-шваицерске воиске 64 000 воиника, а резерва ове воиске 40.000 момака, скупа дакле lOi.OOO: прекоброинн пакг. у воисци и резерви има наиманћ 36.000 момака, тако, да брои опреилћне, изучене и добро организиране савезно-шваицерске воисле износи нанманћ 140.009 воиника. Кг> томе брого долази и народна землћбранигелна воиска. т е. мужко за оруж^е способно жителљство одг> 35-те до 45-те године , кое у округломг. числу одприлике толико исто износи, колико правилна воиска са резервомг. и прекоброинимг> воиницима, дакле ioiuTi> 140.000 момака, тако , да се скупнни брои шваицерскогг. за оруж1*е способногг> жителвства узима на 280.000 момака. „Бернерг. цаитунгг>" , органг> предсћдателл савезне скупштине, доноси намг. подђ 11. Децембра у вече слћдугоћу вћстљ: „Дипломатски преговори о проекту поравнена и измирена, изиеђу Шваицерске и Праиске нису имали никаквогт-. успћха. Станћ стварји врло е озбилћно : Mbi се морамо свачему, па и краиностима надати." И тако ће се спремана за ратг, живо наставити. „Наи-Цир ихерг. цаитунгг>" наводи, како се ђенералг, Дифург. изасн {о, да е воена снага Шваицерске врло задоволБнтелна. Наизнатши банкери и богаташи позвани су у Бернг>, на преговоре о едном -b учинити се имагоћемг> заиму. Разположенћ духова свудг. е у Шваицерскои едно исто. — У Цириху зактевала е. ciijn .il.ua у театру светина, да се евира шваицерска народна хи .мна ; оршестерг. (музикално дружтво) одговори зактеванго; одушевлћнни скупЂ поскнда капе, и сви у гласг>, одпћваго apiro „Отечество, тн ме зовепгг,.'" Ова узбудителна демонстрац1'л имала е свечанми и озоилбнши значаи. Листг> „Дневникг> AapaycKifl" вели: „Нека савезна скупштина само глссг. свои подигне, цћла ће Шваицерска . до гоче миранљ тр-