Шумадинка

У Б еограду 10. Ннуарил 185 7.

ШУИАДВВЕД, i ■ ® t * • t шшшшмп, s a®i§sfB. Учреднинљ и издавателћ Лшобоиашрљ II. Мемадов8аћ'в>.

■ввта Ован .ЧНСТЂ нзлазн Вторникомт,, Четврткомт. н СуботоМЂ на по табака. Цена му е за 3 мес. И. за пола ТЕЧ. Ђ В* год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт. врсте за едан-путЂ а 5 кр. ср. за трнпутг.

1 а .а е п џ и ч е. (О веиикомЂ Петру) При првои побуни стреиаца руски у Москви, бинше царт. Петарт> као 10штт> младЂ моичићЂ, побегао ст> маикемт> сво|'омђ и сђ маломЂ пратнг>омЂ вћрни служитела у монастирЂ Св. Троице, 60 врсти далеко одђ Москве, мислећи , да ће тамо у подпуноћ безбћдности бити. Но стрелци прочуго. гди се млади царевићЂ прикрио и склонио. и нвиове разуздане чете доезде монастиру, да га убиго. Они су ову свету обителЂ скрозЂ претресли, и ненашавши онога , кога су траакили, навали една чета ови зликоваца и у самЂ свети храмЂ. Овди усмотри еданЂ одђ нби младога царевића у обатиама свое маике у олтару; кздђ то види ние се нимало затезао. већЂ е одма сђ ножемЂ у руци царевићу пошао; онђ е већЂ био нонјђ потегао да му прси прободе. Но кадЂ га е бунтовни стрелацЂ ножем% хтео заклати , викче еданЂ између остали бунтовника у цркви снажнимЂ гласомљ : „Стани брате ! не кодђ олтара ако Бога знадешЂ, причекаи, докђ га изђ цркве изведемо; овђ намЂ већЂ више неможе утећи." У исти ма опазе неки одђ бунтовника, кои су изванЂ цркве били, да е у наивећемЂ трку пристигла една ака коннничка чета царске гарде; они викну дакле онима у цркви, да се наглимЂ бћгствомЂ спасу. У овои забуни разбегву се сви кудЂ кои, и тако се избави царЂ чудноватимЂ начиНОМЂ. ДвадесетЂ и више годкна после овогђ догађал, кадЂ « не само ова, него и све доцние побуне стрелаца угушене, кадЂ су ови већЂ истреблћни , кадЂ е већЂ сва землв мирна била, и кадЂ се царЂ занимао са усавртлаванћмЂ свое воиске и уређенћмЂ руске морске силе, држао е царЂ еднога дана смотру на адмиралитетскои ливади надЂ неколико стотина новодошавши матроза. Проматрагоћи овако момке редомЂ , усмотри едногЂ између нби и ужасне се, да е неколико корака натрагЂ посрнуо и заповћдио , да га одма вежу. МатрозЂ , коме е одма савћстЕ, нћгова казала, да га e царЂ познао , падне на колена и викне: „Господару , милоств , милостб ! Нико одђ околостоећн ; нити ОФИцири ни онога матроза друштво ние звало . шта оваи поивђ значи ; будући е оваи матрозЂ већЂ толико година познатЂ као морнарЂ, кои е свои посао вћрно и прилћжно радио, и кои нив

ништа скривио. С ђ ужасомЂ пакЂ чуго они, како е царЂ матроза запитао, да ли е онђ бунтовни стрелацЂ , и то башЂ онаи, кои га е у монастиру Св. Троице кодђ олтара убити хтео ? „Тако е господару!" одговори матрозЂ, а самБ таи." На далн питанн царева одговори онђ , како е онђ као младЂ стрелацЂ уплетенЂ био у ону буну, како се набрзо покано за свое безбожно дћло , како се онђ бћгствомЂ спасао, а нћгово дружтво напроти†поватано е и повешано ; како е онђ више година бћдно вровео и скитао се по дивлнчнимђ и необитаванимЂ пустарама; како се онђ наипосле принвио адмиралитету у Архангелу за матроза подђ именомЂ селака, кои е дошао изђ Сибирие и како е одђ тогђ времена вћрио и воштено служио. ЦарЂ е био искренимЂ изказиванћмЂ тако тронутЂ, да му е опростио нћгово вапигоће бездћлие, и поклони му животђ; но подђ тимђ условиемЂ, да ће га мучителномЂ смрћу погубити, ако му икадЂ у животу нћговомЂ на очи изађе. МатрозЂ благодарио е Богу и цару на овои ненаднои милости и посланЂ е у тако удалћну провинциго, да е могао сасвимЂ спокоанЂ бити, да за це iora живота неће више никадЂ цара видити. — Први година по осниванго Петробурга кадЂ е тамо 1оштђ врло мало калдрмисани сокака било, и кадЂ е тамо на млогимђ местима било подлокани блатни мћста, особито у кишовито време, бидше старо -руски обичаи, да сваки на колена падне , чимђ се царЂ укаже, KoioMt су се приликомЂ наравно блатомЂ искаллли. ЦарЂ Петарв ние никако хтео , да му тимђ начиномЂ почестБ одаго, и махао е обично рукомЂ, да непадну на колена; шта више, онђ е често излвлвивао, да му се тиме никакво удоволвство не чини. Но кадЂ при свеМЂ томђ народЂ ние хтео на то да слуша, већЂ е при усмотренго цара по старомЂ обичаго на колена падао, онда е царЂ наижешћомЂ тћлесномЂ казни забранио , да нико несме предЂ нбимђ на колена пасти и нћга ради блатомБ искалати се. — ОтацЋ еданЂ посћти свога сина у Минхену, кои е на тамошнБои академ!и живописанћ учио. ПочемЂ е више изображенин, кон е синђ нћго†са 6 ошмђ и плаивазомЂ израдио, прегледао, био е врло задоволннЂ. „СадЂ лгобезни отацЂ", рекне синђ, „треба да видите и оне послове, кое самБ сђ кредомЂ израдио; изволте дакле да