Шумадинка
22
неколико миади воени апотенара са приправиннћмљ лекова у послу биии. Кадљ ступи у апотеку сви оставе посао и укажу цару обично почитанћ , едант> одт, нби само, погледа цара и нћгову слину пратнвд, па продужи далћ свои посао. бдант. генералт. дође кт> нћму и рекпе : „Зарг. ви невидите да нћгсво величество предт. вама стои ? — „В идимђ " одговори млади апотекарт. „ала нћговоиЂ величеству више е стало за животомђ едногђ храброгљ ОФмцира, коме д садг. башг. медицину приправлнмЂ, и одлаганћмЂ свзкогђ минута коме се опасноств умложава, него за обичнимЂ почестима кое му треба учинити." — ЦарЂ се насмее и са задоволЂствомЂ сматрао е како онаи свого медицину спрема. КадЂ млаДи апотекарЂ буде са своимђ посломђ готовђ и медицину пошлћ болестномЂ ОФициру , стави се предЂ цара и поздрави га по обичли). „Добро , врло добро !" рекне царЂ, — и окренувши се онимђ другимЂ плто су свои посао били оставили рекие: „И вама желимЂ господо да у свокђ послу будете тако прилћжни. А ви;госнодине штабсапотеиару останите свагда тако ревностпи, и примите ово за знакђ мое наклоности." При овимђ речма узме ођ прсиш едногЂ изђ свое пратнћ ОФицира орденЂ , и преда га зачуђеномЂ млздомђ апотекару. — ТекЂ што е жена една у Паризу дућанЂ платнене робе и преобуке, отворила, алЂ едно ттро уђе у нћнЂ дућанЂ едант, м^адЂ , красанЂ и особито лепимЂ огртачемЂ огрнутљ човекЂ. „Госпоа", рекне ioS онђ , ви имате, као iuto иидимЂ, великн изборЂ кошулн, кое су, као што ми се види, врло добро израђене, ви ћете сигурно имати и женсин кошулл готови ?" ИмамЂ на служби, господиие, кое су јоштђ кђ томе особито лепо сашивене. „fl самв намислио, да се женимЂ" , продужи непознати, „па самг. радЂ да лгобезници моЈои сђ тимђ мали поклонђ еданљ учинимЂ". Ние прошло дуго време и већЂ су предЂ нј.имђ биле зактеване кошулћ. Почемв iK е онђ неко време, као што се чинило, врло внимателно прегледао, примћти трговкинћи , као да му се чини, да ће бити узане, „почем!> е мои заручница еднакогЂ сђ вама стаса и висине, то би самћ васЂ лепо молио , да ви зарадЂ болћгЂ уверенл тако преко алћина едну кошулго на себе навучете". „ Сђ драге волћ", одговори продавател&ка и оде на други краи дућана, да желго красне свое муштерие изпуни. ПочемЂ е кошулго на себе навук..а и напред-b дошла прегледаше исту кошулго оваи са сваке стране и затимЂ се иза нћни леђа сагне, да дужину кошулћ болћ види, или управо да са дугачкомЂ чиодомђ кошулго за алБину и сукнћ прибоде и што болћ утврди. Трговкинн садЂ хтеде да навучену кошулго са себе свуче, па како е ову горе повукла да е преко глаЕе скине, наравно онда одвуче сђ нбомђ такође и алБИну и сукнго горе, и такоулготини срдито рекне: „Пр ођите се молимђ васЂ шале, то пие. одђ васЂ лепо". A.ui е јоштђ горе било то, што е купацЂ сва три туцета кошулн подђ лепи свои огртачЂ узео и сђ НБИма тако брзо, колико е само могао утекао. — Шта да ради ? мислила e сздђ сирота трговкина. Да тако обучена за лоповомђ пође , плашила се да за нбомђ као за СЂумашедшомЂ у гомилаиа деца неповрве; а да лопова пусти жао iofi е било грдногЂ свогђ губитка; но ипакЂ е ово последнћ
првоме предпоставила и заверила се, да ће у напредакЂ спрамЂ свакога и свачега предосторожна бити. И р в н ц е. — бданЂ американски листђ доноеи слћдугоће извћстие: ово дана су у предћлу нашемЂ убили змиго едну, кон е имала 30. стопа дужине, и кздђ су е разпарали, нашли су у нбои две веверице , петЂ птица и два детета. — Одма затимЂ други листђ наштампа ово извћстие: Па то све оие ништа; али су кодђ насЂ уватили едну змик> одђ 50.стопа дужине, и нашли су у нбои едну Фамилиирну библиго, грађу за тробоину кућу, тра велике кутив моризонски пилула завдно са наставлениемЂ употреблпванн, едногЂ упола свареногЂ адвоката, остатке одђ едногђ хомеопатичногЂ апатекара, три залутана кона. еданЂ пар^з воду неп^шагоћи у себе чизама, по милћ несвршеногЂ гвозденогЂ пута, и двогодишнћ броеве еднн бечки новина. — бданЂ брзоплетни назовиучени младићЂ запита при асталу, за коимђ су млоги гости за ручкомЂ седили, отмћногЂ едногЂ позориштника посмелтелно, .:аква е разлика између веселе, жалостне и позориштне игре. ПозориштникЂ, кои се безобразнимЂ питанћмЂ тимђ истина увређенЂ нашао, али ипапЂ ладнокрвно и пристоино одговори: „ОдговорЂ се наоди у самомЂ вашемЂ питанго; ерБ то, шта ви незнате , за мене е весела, за васЂ жалостна, а за почитаему господу госте, позориштна игра. — У ковници у Н; локраденЂ буде ковзнђ новацЂ, Сумна падне на еднога одђ они маистора, кои су новц& ковали. Онђ буде испиту подвргнутЂ, па почемЂ се ни едно доказателство ненађе, кое би га у томе убћдиио. судЂ му напоследку заклетву предложи, и онђ се заиста закуне и шштђ таи исти да†иродужи свои посао у ковници. Алн наеданпутЂ , башЂ к ^ дђ е хтео нескорана парчета у калупЂ да метне, калупЂ му прва три прета одђ десне руке прегнћчи. ПочемЂ су пакЂ они исти пр. сти били кое е онђ при заклетви у висђ подигао, то га обузме тако велики стра, да садЂ самЂ собомЂ учинћну крађу и лажно положвну заклетву исповеди и призна. (Невалн бити свакои птици кобацт,•) У гостионици некои тано е млого младићт, еданЂ о себи велехвално говорио, да е то наипосле госта едногЂ изђ стрпелБивости извукло тако , да му е оваи доста опоро рекао: Заиста смо и сувише већЂ чули, шта сте ви ноешта у станго уради ги; него дела намЂ кажите да знамо, шта нисте у станго урадити, а н вамг. ево шштђ напредЂ добарЂ стоимђ , да ћу а то у станго бити урадити. „Да вамЂ кажемЂ 1пта нисамЂ у станго урадити" одговори онаи, „Добро дакле: л нисамБ у станго трошак-b за оваи ручакЂ платити и особито се радуемЂ, што сте ви то учинити у станго". На то дигне се обшти смеи и брзоплетни гостђ, ако и без -Б волћ, али ипакЂ дану речБ с .чок; точно одржи. (Прескупа лгн^тина.) бдна лепа господ, кон е прекрасно обучена била , дође у дућанЂ еданЂ у Парнзу . и даде петЂ Фунти вуне , по шестЂ Франака Фуиту , измерити. На џаку едномЂ, кои е до кантара. на комђ е вуна мерена , стано, лежао е красанЂ еданч, агкћћи бутЋ, кси