Шумадинка

I I

арица трговца тога у таи башг. парЋ изђ месарни6 кући донеиа била. Бутљ таи тако се омили куповаЧ р » b hh вуне, да га е ова, докђ e кал*а друге муштерие " о, сасвимЋ вешто у куплћну вуну утурииа, и ct оВ о М г, заедно у торбу, ко« е за вуну спремићна била, сТ рпаиа. А.ш огледало, кое е у дућану висило учини госхшдару своме велику услугу, те оваВ целогљ тог-б позорид гледаоцЂ буде. Кад Љ госпон тезги приђе, да трговцу куповину свок) изплати окрене се оваи на кал^у и запита га : „всте ли ви башЂ осведочени, да се нисте у мери преварили? Н мислимђ да ће милостива госпа имати више него петт, фунти вуне у нћнои кеси". МоЈкемо се лако осведочити", о^говори кал«>а, „а ћу кесу eno садЂ одма по други п>тђ измерити". Посао одма буде свршенг. и нађе се, да е завеиглпи осамЂ Фунти теЈкакЂ. „Видите милостива госпо учинћна е погрешка", рекне трговацЂ подсмептелно. ,,Стои вамЂ сздђ на волви, или ћете сувишакЂ да вратите или ћете исти за ceбе задржити ?" „Задр:кавамЋ за себе", брзо одговори заруменивша се госпа и — изплати агнћтину као и вуну са нЈестЂ Франака Фунту. Тако го е дакле незаконимЂ путемЂ присвоени агнћћи бутЂ осамнаесЂ Франака стао, Кажу, да е трговацЂ новце те сиротинћи поделио. (ПрепорученЂ ПолтбацЂ.) Ветрогонасти путникх. еданЂ суеретне у полго сеоску едну девоику, кон е више магараца предЂ собомЂ изђ паше кући Tepa.ia. „ОдкудЂ си лепа девоико ?" запита е онђ . „Таки ту изђ првогЂ села, господару", одговори му она. „Ти безЂ сумнћ познаеип, кћер& сусћда свога Н.,па вере ти буди-^fŽKO добра и однеси iofi оваи полгобацЂ". Сђ тимђ речма хтеде онђ младу селлнву да загрли и полгоби. „Остави се тога гоепсдару" примћти му она, „паметние ће бити, полгоби ти едногЂ кога оћешЂ одђ мои магараца, па како ће они пре мене кодђ нћне куће бити,и нго пре мене видити, немои се бринути, они ће свесрдно препоруку брата свога изпунити". М а л н н е. Познати себе самогЂ наитеже е. Простота држи то за лако, ерЂ она себи самои ласка. Велики духови нетребаго дугачакЂ, него славанЂ а«иВОТЂ. Споменици благ(Јдћанин изреднш су и постоннш, него сви споменици побћда. 1 РУДи се да будешЂ добарЂ. КадЂ си већЂ то, немои се стидити, већт, и за принтелБствомЂ добри тежи. Представи ееби увекЂ човечи родЂ сђ болћ стране, а слабости истога у целоме и понаособЂ покри огртачемЂ лгобави; познаи себе самога, па ће и срдце твое благоволенго наклонћно бити. Али з 6 огђ тога опетЂ ci. твоимђ поверенћмЂ небуди издашанЂ , то некЂ заслужи само онаи, кога си ти сасвимЂ измерио. Превелика искреностЂ одкако е, била е опасна препона приптелЈЈСтва, и наисветие евезе разкидала е. О . како Ma.io нви младића у чувствованго свое слабости стое иза родитела и знаменитш лица. Сђ места су оки паиетни, сђ места знаду они све : неувагаавак) о-

ни никога, никоме неслужи за образацЂ, они су сами себи примћрЂ. НашЂ се животђ састои у саединенго едне видиме части сђ еднимЂ вишимђ суштествомЂ , o коме ми само изђ дћиствована нћгови судити можемо. Ово е саединенћ на неки начинЂ нашои волби на волго оставлћно, безчислено млогимђ другимЂ случаевима изложено, и стои на сакривенЂ начинЂ подђ владомЂ Бога. Сажаленћ е врло благодћте-ша нзклоносгб . Она сиромау лебацЂ, бедноме подкрепленћ , болестноме олакшавагоћу помоћв добавлн. Она скоггчава тврђе свезе приателБСтва , лгобави , дружевности; она умложава нашЂ ужитакЂ и нашу срећу, почемЂ насЂ она участницима среће свиго други ч.ши. Чувствованћ приате.шства, обште лгобави и благонаклоности чини, да неможемо налако нииога ожалостити, незадовол^на учинити, или гледати какву нужду да iofi непо.могнемо , никакове сузе гледати да ш неутремо, никакову молбу чути да е неуважимо, никаковомђ на свађу готовомђ и срдитомЂ да насупротЂ нестанемо. Цћлв е, Koioft ми тежимо. неограничена влада разума при непроменћнои раздрашлвквости чуства. Ово саединенћ наивећи е и досада јоштђ нерћшени задата^ћ човечности. Све красоте земалвске нису ништа , оне су само снови наспрамЂ небесни чуствована, сђ коима приателвство одушевлава ; то е наичисти наисвети сагоЗЂ , кои е између две душе могућанЂ. Т е т о |? ђ * ri sa с © es a к у. Лрви патролџил. Ко иде ? ГласЂ изЂ мрака. Шта си зинуо те вичешЂ ? Други патролџип. Оставгт га некЂ иде, то мора да е кагсавЂ господинђ. Први патролџил. Одђ кудЂ ти то знашЂ , кадЂ се ништа невиди? Други патролџил. По томе што е тако неучтивЂОнђ да е какавЂ други човекЂ онђ би сасвимЂ тихо и понизно одговорио : „наши смо. добри лгоди брате." Д О !?! 4 ћ К Ш О 15 О € Т II. -(- БеоградЂ 10. flHyapia. Прошле година читали смо у новинама, како е часЂ вдногђ , а часЂ другогђ окружЈа нароДЂ нашЂ ону рану , за непредвиђене случаеве скуплћну у време последнћгЂ рата иа истоку, доброволБно, но слћдствомЂ понуде Високогђ ПравителЂства, давао , да ce прода, и новци одђ нћ употребе на установленћ пензЈоногЂ Фонда за удовице и сирочадЂ свештеника и учителн. Благодарни на отеческомЂ старанго ВасокогЂ Правител=.ства, о сиротама наши свештенигЈа и учитела , и доброволБномЂ поклону народа, можемо садЂ сђ радошћу двити, да су новци одђ речеке ране, поче .мђ е продата, понаивише већЂ лослати ПопечителБству Просвештенја, кое ifi е, да неби безкористни лежали, одма пре-