Шумадинка

У Београду 19. Инуарин 185 7.

ШУМДДВНКД, i i i t ђ § 1 шшиишиш ^ ажшшж ® УчредникЂ и издавателћ Лвобожпдвљ II. МеЕаадоввав| г х>.

«т Е Оваи листћ издази ВторникомЂ, Четврткомт, н СуботомЂ на по табака. Цена му 6 за 3 мес. Ч. за пола ТЕЧ. Ђ Же год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се"3. вр. ср. одт. врсте за едан-путт, а5 вр. ср. за трипуи..

BS са g» о h ss и. , 3eectui. То е една ремћ као и друге речи . а.ш ни една речв нед1 >иству е на човека тако одма као она. Нека човекЂ ваздан!> говори на примћрљ г л а д б , ако ние гладанљ неће одћ те речи добити апетигљ; нека вазданг. ко годљ говори ситт> ca»b, ако ние ручао, онђ поредт> свега тога опетљ e гладанљ ; нека ваздант> говори когодђ н самг. родолвби†ако ние дћломљ показао ние му ништа ваиде ; а самО еданпутв и.ш двапутљ реци : „з е в а н fe" па одма зевашЂ , шта више треба само човекг. да помисли на ту речв, па одма мора зевати. Да може све што е добро и лепо да буде т§ко прил4пчиво као зеванћ; како когодђ н. пр. спомене или учини какво леио дћло да онда и други сви чине тако исто,као што сви зеваш кадг. виде еднога да зева ; при млогимђ родолгобивимЂ приликама Срби су достоино свога напредка зевали. за садг. треба да зеваго, кад-b читаго списакг> и позивђ на скупланћ прилога за споменикљ Карађорђу. Зеванћ, то е нешто што човекљ незна управо шта е. Кои намг. докторг, може протолковати шта е зеванћ. Ништа тако на свету ние прилћпчиво као зеванћ. Оно прелази на човека не само кадљ види да ко-годђ зева, и кад-b говори о зеванго; него и кадљ помисли на зеванћ. Немогу се уздржати да овомг. приликомг, еданг, истинитђ случаи неприповедимЂ, на кои кадљ годђ помислимђ н се смеемЂ. Пре 1Е година . путовао самв на гвозденомг. иуту сђ еднимЂ моимђ принтелћмЂ и землнкомЂ изђ Хале у БерлинЂ. НасЂ двоица седили смо на ко.1има еданЂ до другога , према нама сеђаше едаиЂ стари главатЂ и трбушастЂ ИраизЂ, мора да е био кака†гехаимратЂ (совћтникЂ). Онђ е мирно седио и гл едао у насЂ а ми у нћга. На едан-путЂ рекне ми мон сопутникЂ : „ОћешЂ да вндишђ, колико таи према нама има зуба ?" fl се зачудимЂ . на кое онђ извади с-вои сатЂ и рекне: „гледаи само шта ће одђ нћга бити, за 40минута, онђ мора баремЂ 12 пута зинути, а н му ништа нећу казати." fl самв био страшно лн >6 опитлбивђ , и гледао самБ у трбушастогЂ Праиза, кои одђ како путу* Мо НИе уста отворио. На едан -путЂ таи мои приателЂ п °че зевати, и текЂ што е онђ уста склопио, а сирома т арацђ што годђ може зину ; текЂ што старацЂ уста

затвори, а оваи опетЂ почне зевати, и ни путг. ние старацЂ изостао да зеванћмЂ неодговори ; и л самБ морао зевати, и томе сам& се тако здраво смено да самЂ одљ смеа руку угануо. Што насЂ е годђ било у колима , а било насЂ е преко двадесетЂ, сви смо зевали , а осимђ наСЂ двоице нико други ние знао одђ кудЂ доће то зеванћ; и тако за 40 минута не 12 пута него може бити сто пута кое ко зенуо е у онимђ колима. —• СадЂ опетЂ далћ да говоримо о тои речи. И зђ свачега човекЂ може се нечему научити, и зеванћ нив дала природа човеку безЂ цћли, ко зна после неколико хиллда година, те неће лшди у зеванш већу философиш и наупу наћи, него што iH ми данасљ у млогомђ коечему тражимо. Можда ће они о томе у Европи велике кнЂиге писати можда ће они те кнвиге назвати : „зеванћ или историа наши предака." КадЂ коме што годђ говоришЂ или причашЂ , а онђ зева , то е знакЂ да онђ ништа неслуша шта му ти говоришЂ, зато одма прекрати tboio приповедку; кадЂ ко годђ у друштву зева, то е знакЂ да му е то друштво несносно или да му се дрема, ако е прво нека иде кући, а ако е друго онда нека иде у учено друштво.*) КадЂ видишђ двоицу да се оштро нешто разговараш, то знаи да нешто о своимђ приходима диване, а кадЂ видишг, да двоица зеваш, то онда знаи да свршаваш разговорЂ о каквимЂ обштеполезнимЂ стварма. Кадг> молишђ кога за нешто а онђ зева, онда нечекаи одговорЂ одђ нћга него узми капу у шаке па иди ; кадЂ видишђ да се момакЂ и девоика разговараш, а ти гледаи, оно прво кое почне зевати ние залшблћно. Зеванћ трае шштђ одђ Адама, зеванћ е узрокЂ што има жена на овомђ свету. АдамЂ кадЂ се видио у paio, онђ е шетао тамо амо, и за кратко време свега се наситио , и почне му раи збогЂ самоће несносанЂ бити, време му е дуго било, онђ e непрестано зевао , и тако зевашћи легне подђ едну ибуку и заспи. КадЂ се пробуди, има шта и видити. Ева стои предЂ нђимђ, онђ се опипа н осети да му е едно ребро манћ. После тога АдамЂ ние *) Молимо да ко годђ подђ овимђ неразуме друштво србске словесности, кое одговарашћи прилћжно и подпуно према станго, своме задатку, иоси скромну титулу, а нигда себе неназива ученимг, друштвомг.. у.