Шумадинка

31

имао кадЂ више зевати, морао е землк) копати и оно свое несито ребро ранити. Мисиимо, да смо већЋ доста о зеванм говорили, и садЂ кадљ намљ читатеиви кажу да зеваго кадх> читаго Шумадинку вероваћемо , ерљ смо увћрени, да ни едант> неће ово прочитати а да неколико пута немора зенути. Зеванћ обично долази кадЂ е човект. дремлвивЂ, кадт> види да ко годђ зева , и кадг> чита умствованд Дневника о некаквимх. паризлинма у Београду. И а л е п з» вв ч е. (Народг, што ђавола обожава) У предћиу око старогт. града Ниниве живи еданЂ чудновати народЂ, бзиди, кои вћруго, да е милостђ божил нсто тако безконачна као и нћгова мудростћ, и да по томе ние нуждно .дага лгоди почитуго; напроти†тога обожаваго оии ђавола, ерЂ они вћруго да ћесе ђаво опетЂ кодђ Бога удворити, и тврдо су увћрени. да ће Богђ по безграничнои милости сво10и опетЂ у небо ђавола примити. А друго они ђавола почитуго и за то , што вћруго да е Богђ добарЂ, милостнвђ и благЂ и никоме никаква зла не чини, а увреде милостиво прашћа ; али ђаво на проти†врло е зао , и тежко ономђ кои се нћму замери. Турци веле да бзиди зато вћруго ђавола, подземногЂ цара, да би оваи после нвиове смрти сђ н1 >има милостиво поступао и н&и штедио. У почитанго своме према ђаволу они су тако далеко дошли, да они не само име ђавола никада на уста не изговараго, него да се и свакогЂ изражан, кои би наликЂ био на нћгово име, као живе ватре клоне. КадЂ оће нћгово име да спомену, они кажу „Велики кралЂ". — Тешко ономђ, кои се у землви бзида усуди, грдити ђавола; ерЂ ако га чуго, одма га каменћмЋ утуку. Дођу ли онн у какву варошЂ, онда iS човекЂ ничимђ неможе већма увредити, него тиме, ако зло о ћаволу говори. Више пута догађало се да су бзиде, кои су за преступленин у турскимЂ варошима поватани и на смртЂ осуђени, наморавали, одрећи се ђавола и проклиннти га: но до садЂ нив то ни еданЂ учинио, и волео е умрети. По нбиовои вћри ђаво е лепЂ и величественЂ, као што е пре свога падении био; онђ по нђиовомђ мишленго ние ништа изгубио одђ виспрености свога ума, и они га обожаваго у виду змие. 10. Августа ноћу држе бзиди свечано празнованћ у славу ђавола; тада долазе бзиди изђ наидалћнш краева, и скуплнго се на едномЂ високомђ брегу, у коме се налази една бездана пештера, кон по наиовои вћри води у мрачно подземно царство. Око поноћи бацаго они у пештеру сваконке дарове; затимђ уђу они ст> машалама унутра и започну сваконке чудновате игре, у коима се не стиде участвовати ни жене ни девоике. бзиди имаго особногЂ свога поглавара, кои поредЂ себе има сдногђ такозваногЂ ђака, и оваи прима одђ сатане пророчества. Они питаго при свасомЂ предузећу ђавола за савћтЂ преко овога ђака, кои се онда простре на мртвачкн одђ камена сандукЂ првосвештеника Езидскогђ (Шеих-бзида), па се учини , као да спава, и тако у сну прими одговорЂ одђ нечастивогЂ, кое опетЂ онима саобштава, кои су га запитали. бзиди купуго одђ ови бзида и ићста у раго и они су тврдо убеђени, да ће они та мћста после смрти зацело заузети.

(Кинези еду свашта.) По улицама и нвнимђ мћстима велике кинезке вароши, може се видити чита†излогђ сваковкоп, естива, па често и онакви предмети, кои у иашемЂ краго света не важе за избрана и вкусна ела, као кобци, сове, орлови и роде. Ништа не пада Европеицу смешние, него кадЂ види Кинезе сђ обрамицомЂ о KoioK сђ «дне и друге стране внсе кавези, у коима се умћсто голубова и кокошиго налазе мложина паса и мачака. Нарочито еданБ особити вндђ снтни паса важи кодђ Кинеза за деликатну посластицу. Пси лежеусвоимђ покретнимЂ тавницама сасвимЂ мирно, мачке пакЂ праве паклену ларму , као да предвиђаго судбину свого. Нђиово месо, кадЂ су мачке добро угоене, цћне Кинези врло скупо, и парадира на асталу наи богатЈи великаша. Пацове пакЂ еде само сиротинк. ПродавацЂ иацова долази на пинцу, са ражнћмЂ, на комђ су по више тестета ови животинн надевени као врабцв. На лутника изђ Европе мора погледЂ ови животинн непринтно подћиствовати. МеђутимЂ и ово ждеранћ свачега казни се само собомЂ. Кинези пате нко одђ несваренн, одђ коега ifi ни нбиовђ чаи неможе свакадЂ курталисати, а притоме и пси врло нко мрзе на ове свое неприателћ. Они врло добро познаго оне кои се псећимЂ месомЂ наслађаваго, и гоне и уедаго. (Предчуствие .) КадЂ е едно оделенћ енглеске фдоте ТулонЂ обсађивало, дао е предводите-ii. кђ себи дозвати на кро†лађе едногЂ оФицира, кои е дуго на мору служио, и кои е ладнокрвно и неустрашимо у наистрашшимђ биткама участвовао. Лађа е била одђ обале Француске 3. енглеске милћ удалћна, а башЂ, оногђ часа, кадЂ се стари оФицирЂ на кро†лађе попео, опале Францизи на прибрежнимЂ батеринма еданЂ топђ . КадЂ е стари оФицирЂ видио севанћ опалћногЂ топа, стресе се са†и викне: „То е за мене ! нзнамЂ добро, то е за мене !" Зачуђени капетанЂ текЂ што е почео пребацивати официру нћгову плашлЂивостБ, у таи исти ма већЂ се валнла на крову лађе крвава лешина убиеногЂ оФицира. Нико на лађи осимђ погинувшегЂ ние држао за могуће, да ће топђ до лађе добацити моћи. li е р б е р и н b. ГосподинЋ. Што си се замислио ? БерберинЂ. Нешто самв имао до вамв кажемЂ па ми неможе садЂ да падне на паметЂ. Човечин паметЂ ние ништа друго него една велика кнЂига, uito е човекЂ CTapin у тои кнбиги све више лишћа има. То е асно одтуд 8 кадЂ човекЂ оће што годђ да се опомене , онђ се онда замисли, а то ништа друго ние , него онђ онда преврће у CBoiofi глави лишће и тражи на комђ е месту оно уписано; ако се несети, то е знакЂ или да му е мастило избелило, или да е превидио онаи листђ ; и тако видите, човекЂ све што e старж све му се внше паметЂ у артиго нретвара. Или шштђ болћ да каа«емЂ, човечиа глава изнутра поделћна е на разне мале преграде; или, има млого мали Фиока isao у бакалницама и апотекама. У еднои фиоки стои разумЂ, то е обично мала Фиока ; у другои умћреност^ , у трећои досетлЂИвостђ , у четвртои помешане добре наклоности, у петои лгобавБ и принтелЂство, у шестои еднои малои фиоки