Шумадинка

g„ e , у седмои храбростћ и искреноств, и тако po^''-оигте хиладу маиу Фиока. Млоге Фиоке кое су за аал ^'°обродћтелђи стое сасвиМЋ празне. Страсти: паР азН 4 io6a. интриге, пианство , крадлвивостБ , лукавtenCfb 5 , вО, превара, неправда , оговаранћ и проче стое у вебурадма. Зле страсти и наклоности меру се на ''aHTaptj а Л°бре на теразие То самв вамт, само о раз1внК) мужке главе говорио, женска паметћ и женско ^рце имада млого више Фиока. О нвима дуже ћу вамљ сад-b гооорити. Господинг. Остави жене на миру. О нвима, о змилма . о полифи и о колери невалл се ништа зло говорити. БерберинЂ. Дакле н ћу опетЂ о лгодма говорити.flo' кои е теа »акт> по кад-кадЂ до 800 Фунти, има само едну Фунту мозга. ГосподинЂ. А ти рече да ћешт> о лшдма говорити. БерберинЂ . Пардонг>, н оћу да сравнимЂ тежину мозга воловске н човечие главе; погрешка е сва у томе што самт, вола наипре споменуо; али управо ние то никаква погрешка, epib у целомЂ животу волови обично пред1> нама стое; и кадЂ оремо и кадв се возимо на колима они су све наиредЂ, само онда иду за нама кадљ ifi водимо на касапницу. Дакле во одђ 800 Фунти има само едну Фунту мозга, а човекЂ одђ 100 Фунти има 4 Фунте мозга. Дакле човекг> на сваки двадесетЂ и петЂ и.«а едну Фунту. После човека делФини имаго наивише мозга, они обично имаго по три Фунте. То су мерили вешти лтди, овде кодђ насЂ нека се нико неослана , да му ко годђ може и оће точно измерити паметћ и мозакЂ, за млоге чућете гди неко каже да имаго по 8 Фунти мозга а међу тимђ они немаго ни по Z Фунте; наши су сви кантари и све теразие неправдни и пристрастни. Томе ми нисмо са свимђ криви , млоги иображени народи мере тако, цента и фунта млого су точнне мере , па зато и кодђ нзсђ иде све на Фунту. Чудновато е то, да ни едномт. животномђ мозакг> нерасте, онђ остае едне исте тежине; велики и стари во нема ништа више мозга него едно теле. 16 а б н р ц ix. Саборна црква у Кордови или управо саборна џамиа, сазидана е већомЂ части одђ материнла грчки и римски храмова. Она е имала иначе 1200 стубова (садЂ само io штђ 854) кои носе кровЂ. 115 одђ ови стубова донешено е изђ Нима и Нарбона у Францускои, 60 изђ Севиле и Тарагоне у Шпанш, 140 стубова поклонио е Ле°нљ, грчки царЂ, а остали донешени су изђ храмова карт агински и други аФрикански вароши. И з 6 огђ тога с, ови стубови сасвимЂ нееднаки . неки одђ лсписа други опетг, одђ порфира, неки одћ наичистиегЂ и наилепшегЂ мериера и одђ нееднаке ачине; кои су сувише дугачки и - ,и > одломлћни су, или су дубоко у землго укопани ; оНи ' кои С У били сувише кратки , добили су као настазкђ грдна коринтиска подножиа, тако, да укупно цћло ^ама никакве еднообразности. — Кордова, кон е била ^® ка ДЂ гнћздо арабиски палата, западни БагдадЂ , сћдиКОд е ® ог атства , образованости и разкоштва ; Кордова, е У десетомЂ веку имала неколико стотина хилнда

житела, 300 џамиа, 900 амама и 600 авни гостилница ние садЂ ништа друго, него бћдно , опало и пола пусто м!>сто, сђ неколико само хилнда одрпани и гладни жители. — У апсани и исправителнои кући у Амстердаму, употребллва се врло цћлисходно средство, дасе ленвивци, кои се ничимђ на раДЂ натерати немогу, нагоне на дћлагелноств. Ово е средство подубока са свиго страна сасвимЂ затворена соба, у кого одозго непрестано толико воде утиче, колико еданЂ иоле дћлателанЂ човекЂ на шмркЂ истерати може. У ову собу затворе ленћивца, даду му држалвицу одђ шмрка у руке, пусте воду у собу, и рекиу му: Избацуи воду или се утопи! — ЛгобавБ кђ животу чини чуда ? и досадЂ iouiTt се ние догодило, да е ленбостб одржала побћду надЂ лгобави кђ животу; него е сваки црпио воду прилћжно, и после некогЂ времена био е прилћжан -б и за друге послове. —• У Конгу и Коанги, на западномЂ прибрежиго АФрике, прави се одђ унутрашнћ коре едногЂ растћнин, кое е неки видђ бамбусовогЂ дрвета, разно одћло. ЖителБИ купе у залудно време, у лову и риболову, по баровитимЂ предћлима, и онда свакЂ а>иво настане, да ту билБку нзради, докђ се не би сокђ нћнЂ изсушио. КадЂ се горнн кора олгошти онда се ова билБка у свезчицама суши. Нека се частБ бондише после сђ разнимЂ бонма, кое су врло сталне и живостне. Па кадЂ ce то све сврши, онда се изђ тогђ билн разне ствари израђуго. бдна страна ови ствари снабдћвена е е врло правилнимЂ полуузвишенимЂ ликовимаиово носе само принцеви; на крак) има разчешлане окраике. Ову билБку преду тамошнћн жителви наипростЈимЂ начиномЂ, т. е. упреданћмЂ сђ рукомђ преко бутине. Изпредени конци израђуго се за мараме, шалове капе и друге части одћла. Капе се плету врло чудноватимЂ начиномЂ сђ едномЂ единомЂ игломђ. а починго се радити одђ потилЂка. Ово плетенћ састои се изђ пруга, кое су на измћнце узвишене и удублћне. Шалови су округли, и имаго у среди рупу, крозЂ кого се глава провлачи. Конци су врло аки и чврсти и даго се на наитанћ конце цепати. Ова би се билБка могла као и ланЂ израђивати. М р в u ц е. — За сднимђ асталомЂ у гостионици, говорио е еданЂ свештеник-Б противу некогЂ генерала Maiop^ слушагоћи то иза другогЂ астала нађе се увређенЂ и рекне: „господине а да самБ ближе вас -Б а би васЂ за такве грднћ лупио шакомЂ; сматраите дакле као годђ да самБ васЂ ударио". На то свештеникЂ са свимђ тихо одговори: „господине да самБ а ближе васЂ, а би вамЂ одсекао главу саблБомЂ, сматраите дакле себе као годђ да немате главе. Господо г. маЈорЂ мртавЂ е". На оваи хитри одговорЂ сви се гласно почну смеати, и разборити маiop^ и свештеникЂ пристану такође у смеи. — ПрезидентЂ Херве шетагоћи се едномЂ наиђе изненада на едну жену поредЂ плота, коа нитђ е седила ни стоала. Она кадЂ види президента хтене брзо устати, на кое президентЂ Херве повиче ioK: „остани, остани тако, н волимђ да видимђ кокошб него нћно ае". — У Лондону поведу два крадлвивца да обесе. КадЂ виде вешала, еданЂ лоповђ рекне свомђ другару: „о бра-