Шумадинка

У Београду 2 2. Ннуарин 185 7. ШУМАДВНКД, 11111 9 4 8 ВЖЖЖВЖ Ж Ш©В©Ш«Ж. 5 7 чредникт> и издавателв »ЛаобокзгарЂ 13. Нгиадокићћ. "аТЧ Оваи листт, излази Вторникомт., Четврткол -b и Суботомт. иа по табака. Цена му е за 3 мес. 4. за пола "«/» ТЕ f li Г0 д. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. вр. ср. одт. врсте за едан-путт. а5 вр. ср. за трипутт,. • Jf°

II а „а 4» Eg |» S3 °а е. Птигеии дужникг. Између посћтитела едне отм!>не колачрнице у Паризу бинше око год 1770. еданв отмћнт> и углађеногљ изгледа господинђ, у финимђ алћинама. Онћ е сваки данг> у едио исто време долазио, сћдао е на свое опредћлено мћсто, и узимао е чашу каФе и вдну порциго колача. Одђ тогђ времена прошло е готово 20 година, и тада e букнула она велика и страшна револуциа у Францускои, год. 1789; — онаи господннтв е све еднако посћћавао речену колачарницу, пио е cboio наФу и ео порциго колача. Несрећни кралх> Лудвиг-в XVI. бинше већЂ погублћнљ, и нћгови су приврженици и приателви прогнани изђ Француске и разсћлли се кудЂ кои по свету;—но оваи човекљ виђанљ е свакогЋ дана у колачарници на староме своме месту; и премда е нћгово одћло већљ доста нзлизано било, ипакт> га онљ ние менно, него e све оне исте алћине носио; но што е наиглавние, онђ ние више као досадљ, плаћао оно, што е потрошио, него е све ишло на вересиго, а онђ се самЂ и невештЂ чинио. — МаркерЂ, кои му e обично доносио ка^у и колаче, ние се усудио, ударити му у очи , и зактеватн одђ овога давногодишнћгЂ и постолногђ госта новце;но зато опетљ лви онђ свомђ господару, да речени гостђ већђ неделн дана свои трошакЂ неплаћа. ГосподарЂ пакЂ одђ каФане заповеди маркеру, да томе госту и одсадЂ дае све штогодђ оваи заиште , па макарЂ и неплаћао. КолачарЂ , кои бинше богатЂ, мислио е у себи: „оћу да видимђ , докле ће оваи на вересиго трошити. а могу га опоменути у свако време". Бурна и ужасна времена у Францускои већЂ су протекла; НаполеонЂ биаше први консулЂ, па наипосле 1804. г од. и царЂ Француски ; -— но онаи е гостђ све еднако, к ао и до тогђ времена . у еданЂ исти сатЂ, у ономђ ист омђ капуту долазио , попио чашу каФе, потрошио порЦиго колача, и — ние плаћао ништа. ГосподарЂ колачарнице већЂ е међутимЂ умр о, нћговђ сннђ ааступи отца и продужи нћгову раднго, и синђ 6 ОВог,1 > чудноватогЂ госта примио одђ отца као неки а манетђ; ерЂ и синђ е забранио своимђ млађима, да одђ 0г *> госта не ишту паре за оно, што троши, ако онђ слуЧаин ° самЂ не би плаћао.

Прођ оше међутимЂ године; — НаполеонЂ буде сбаченЂ сђ престола и ЛудвигЂ XVIII. постане кралћмЂ; то биаше год. 1814. — У то време приђе едномЂ оваи вћчити гостђ , кои е све еднако у ту колачарницу долазио, асталу, за коим* сеђаше господарЂ цћле раднћ, и запита овогђ, колако му е онђ дужачЂ? ВећЂ и самЂ приступЂ кђ асталу овогђ чудноватогЂ госта учин ило е смешно и необично упечатлћнћ на господара колачарнице, будући е навикао био, устати ћутећи са свога мћста, и поћи управо кђ вратима, — но онђ се тштЂ већма дивио и збунио, кадЋ е гостђ учинио онаково питанћ, на кое онђ ние никако спреманЂ био, одговорити. — Онђ у онаи парЂ управо ние знао, шта ће да му одговори, нити ce пакЂ могао сћтити, одђ ковгђ времена онђ на вересиго троши; а при томе му мошда на умљ пала рћчв свога иокоиногђ отца. И тако му одговори онђ сђ ФранцускомЂ учтивосћу: „Ви ми нисте ништа дужни!" Гостђ пакЂ остане еталанЂ при своме питанго и зактевао е рачунЂ. ГосподарЂ одђ колачарнице нив му никако хтео дати рачунЂ, а и да е хтео, не би ипакЂ знао, како ће га сачинити. КадЂ види оваи чрезвичаини дужникЂ, да му господарЂ неће да направи рачунЂ онђ се дигне и оде. Но не прође ни по сата. кадЂ наеданпутЋ зауставв се кодђ врата колачарнице врло снина кола коа су златомђ и сребромЂ богато искићена била. Два у сниномђ одћлу слунЈителн скоче на землго, приђу вратима интова, и помогну сићи сђ кола едномЂ старомЂ отмћномЂ човеку, кои е савЂ искићенЂ био орденима и златнимЂ клгочемЂ дворскогЂ коморника. Онђ уђе у колачарницу, приђе застрашеномЂ господару колачарнице и преда му едну цедулго: у исто пакЂ време изброно е еданЂ служителБ на асталу неколико стотина дуката. „Равно оволико износи мои рачунЂ одђ године 1789. до 1814," — рекне отмћни господинђ , поклони се, изиђе изђ колачарнице, и остави све присуствугоће у краинћмЂ удивленго. Интовђ е брзо далћ одлетио. Ово небиаше нико други, него онаи исти честопоменути гостђ , кои е одђ год. 1770. колачарницу посћћавао, и кон и онда, кадЂ е велика Француска револуциа букнула, кол му е сво иманћ отела и просакомЂ га учи- /