Шумадинка

нила ние могао одвикнути се одђ свога двадесетогодишнКгћ навичаа. — Кадљ се Лудвикљ XVIII. год. 1814 попео на престолЂ свои предака, онда су и свимђ нћговим в приврзкеницима повраћена узапћена добра, ибиова достоипства и званин ; а осимг> тога добили су и богате дарове. У редт. ови лгоди спадао е и таи чудновати гостђ колачарнице маркизЂ одт> Р.,едант> одв наибогат1и великаша погублћногљ кралн Лудвика XVI. (Bapotitb у води.) Варошв Калао близу Лиме у ioatноамериканскои др;кави Перу пропала е у море прилиkomi ) ужасногг. землКтреса године 1746. Кадт> е море гио, и предЂ залазакЂ суг !ца , може се варошв Колао врло асно видити; варошв изгледа онако , као да ние ни мало порушепа. Улице и куће, па и саме цркве и торнЉви етое подђ водомђ , као засуте старе римске вароши Херкулан^мЂ н Помпен подг. землг.омг1, и прогкдрлвива морска чудовишта шеташ се по кућама крозг. врата и пенџере, гонећи безброине ситне рнбе и морске животинбице. КадЂ се по бистромЂ и тиомђ мору надг. прогутаномђ нароши плива, онда, по рј.чима иутника Волмера, чини се човеку чисто за немогуће, да неће нае ,занпутЂ жителћи изђ кућа изићи и одати по улицама по коима се утркуго млоге рибе и змие. — ПриликомЂ пропасти ове вароши нашло е 6000. лгоди гробЂ у узруннимЂ таласима б1 ->снећегЂ мора; одђ цТзЛОгђ жителвства вароши Калао избавлћне су само две душе одђ кои еданЂ биаше музикантЂ; —оваи е у тренугку землКтреса башЂ пошао био на едну игру са своимђ великимЂ ћеманетомЂ. кое му е о рамену висило, кадЂ се на еданпутЂ грдни таласЂ надЂ вароши склопи и ову прогута Онђ одђ силногђ потреса и стра падне у несвестг.. После неколико сати освести се онђ три мил1. далеко одђ вароши, недалеко одђ " едне усамлћне капелице, а подђ нбимђ биаше нћгово шпанско, водомђ размекнуто ћемане, кое га е довде донело , и тако животђ му избавило Одђ цћле вароши ние било ни трага , нго е море прогутало заедно са целимЂ околнимђ предћломЂ , у комђ е варошв лежала ТекЂ шестогЂ дана, кадЂ се море одђ пене очистило, опазили су рибари подђ со6омђ Bapomi,, коа е одђ тогђ времена постала населбина морски животина ито можда з6огђ млоги мртви тћла, кон се тамо налази. ла, а можда и зато, шта е ова потоплћна варошБ са свои »1ђ кућама била врло згодно сместиште овимђ жнвотинвицама. ДосадЂ се шштђ ни еданЂ гнгорацЂ ние усудио, сићи на дно мора, да извади на светЂ силно благо , кое тамо безЂ сумн 1. лежи; на обали пакЂ стои свакадЂ еданЂ стражарЂ. кога е задатакЂ, да све , што би море случаино наполћ избацило, на суво извуче. I) е б с gi Ei ia 'fls. ГосподинЂ. Шта има ново ? Бербергтг. ТекЋ што ние ратЂ букнуо. ГосподинЂ. Гди, ко,зашто, измећу кога ? Берберинт,. Измећу Шумадинке и Србски новина. И то мора бити крстоносна воина , ерЂ еданЂ дописникђ, носи на своимђ дописима крстЂ. А и са ДневникомЂ нека мала размирица све се више показуе. СветовидЂ е не-

неутраланЂ , а Подунавка већЂ припрема сву своговои. ску и лађе, а незна се шштђ противу когђ ће. Међу тимђ шштђ се за цело незна оће-ли до правогЂ масти. лопролитин доћи. За сздђ текЂ су изменнне прве ноте, кое су доста политично и учтиво нагдравлћне, и ако небуде други какви важни догађан, онда за цело слћдоваће оваи кнвижевни ратЂ , о коме смо увћрени да неће никакве полезне послћдице донети. Толико се пута ратЂ у нашемЂ кнћижеству међу кнћижницима водио.и нигда ние на utTo годђ добро и савршено окончанЂ. То е вћчнонесвршено источно питанћ Свагда кадЂ се остали народи подигну на ратЂ за слободу или за друго iuto годђ , онда Срби обично сђ обе стране Саве подигну ратЂ , о „дебелом-Б е РУ" о „шта" или о ономђ шта е свети 1ованЂ ео у пустинби ? билћ или скакавце. СадЂ имамо петоре новине што на нашемЂ езику лзлазе; ови пстћ наши сила свака на свого страну дере, свака има свои правописЂ за себе, свака има свое нарћчие за себе, свака нма свое кнг>иа«евно и политическо мнћние за себе, наравно да ни една нема обште мнћние за себе, у томе се све ове силе c.iaжу што е неслћдственостБ свима едина слћдственостБ. У овомђ рату. неће бити питана о клгочевима брусалима, ни o црномЋ мору, ни о Змјинскимђ островима, ни о Болграду, ни о дебеломЂ еру , него ту ће бити нћЋ (ћ) на плацу. Ово е знате векЂ у комђ се обично сада ио мору туку, а сирото „нћЂ" изгледа као катарка, зато кнБижевници али не о»арисеи , мисле да е сада наиболћ време повести ратЂ о нћму. Оно кое се негда прво ширило у србскимт, иовинама, садЂ га нема вишс. оно е негда било безобразно и стаало е и на онимђ местима гди ние требало, а сада га нема ни онде гди су га читателБи навикли да стои. И ако се отвориратЂ, као што су с.ви изгледи, онда ће се сви Срби поделити на две партае; и гони ће се и препира ће се као uito су се наши славни пре*дшественици борили за дебело ерЂ и противу нћга. КонФеренцие између ови петЂ сила држа ће се, мирЂ ће се заклгочити, и никоме на свету после неумеду казати зашто су се тукли, и каква е ма наимана обшта полза одђ свега тога рата произишла? ГосподинЂ. Ако се таи ратЂ отвори , и ако се сви наши листови умешаго, шта мислишђ ко ће побћду одржати ? .Берберинг. НезнамЋ ко ће побћду одржати , само то знамЂ да ће пренумеранти на правди Бога све ратне трошкове плаћати. Ал' тако е на свету. Господинг. Ако се таи ратЋ отвори . ва.и>да неће бити само збогЂ писмена, валБда е главни узрокЂ рата езикЂ и нарКчие коимђ едне или друге новине пишу. Берберинг,. Да богме. Зоогђ езика; та знате да су сви прави ратови збогЋ езика поведени, езикЋ е свагда готово био едини узрогЂ рата , сзикђ е узроктз такође домаћегЂ рата то ec .Tt женски езикЂ. вданЋ нћмачки списателБ чини ми се Коцебу . молио е Бога , да учини да сви лгоди ослепе , ерЂ вели онда неби било зависти, неби било славолгобин, неби било соревнованин, неби било моде, и хиладама други страсти кое произлазе само одтуда iuto човекЂ очи има. Онђ ние нмао право , човеку су нуждне очи да види ова чуда шта се ради , али требало е да моли Бога, да одузме свима лгодма езикЋ,