Шумадинка

нћга више зла произлази него одт> очиго. npu °чи иогу урећи, езикЋ може убити, и коме шкоди аК ° ° томе вепомаже гасити углћвлћ. — Србски листое31 отвар ак> P aTI> да попрзв-тнн) србски езикЂ, пиеаће да ВИ избац и ('^) да се избаци ioTa , дебело ерг. и про>:е в иди ћете да ни едне новине неће споменути о то'e ' Д а се са србскогљ езика избаци : лукавство, пакостБ, неС iora. клевета и тако далћ. Већт, е близу 50 година 0 yb како сирото дебело ерт. еднако тамо амо протеруш, Срби терак> нћга невиногЂ , доброгт, и мирногт,. а нетеa io толике друге рђаве ствари одт, себе. Но у дебеl0r i, ера , дебела су чуства , и оно као и млоги Срби, не иари и.1и га грдио или га Фалио. И п дрнгимЂ да е „де6e.i о ept", едино наше право писмо, кое намт. гди-коме сасвимљ приличи, ербо дебело ерг> ништа невреди и ништа незначи, а опетћ свуда се уплеће. ДОЈ14 i. И *:& О 3$ tl € Т II -f- Београдљ 2 0. Ануарил. У чредничество „Србски новина" као да е се увређено нашло , што смо мм у 6. бр „Шумадинке", у чланку нашемг. примћтили : да исто учредничество менн у чланцима не само речи, него шмг> и смисао квари ; па у 7. бр. свои новина каже: „да е у нечему штилт, дотерало по природи србскогђ езика, задржавши у свему смисао ствари; да нашЂ чланакЂ у „Шумадинки" печаганЂ , не 6w имао места у нћговомЂ листу, кои tiie радЂ, да се раздваа школа одђ цркке; и да сашалћва, ако им добру во.ш нКгову приписувмо каквои злои намери." Овмиђ чланкомЂ учредничество „Србски новина" дало е повода, да ствар*> болћ разаснимо и кажемо , како е било. Исто учредничество позвало е средствомЂ новина све учене Србе, да га и морално подпомажу , а дописника и лично е г. учредникЂ мол1о , да му чланке дае по струци школскои. Ово смо мм, за лгобављ обште ствари, обећали по могућству чинити , па смо му одма написали иознагми чланакЂ о проектираном ђ преустроенк) основнм школа, и управе школске уобште. У овомт, чланку учредничество изменн млоге речи, и у место : школска заведешн, поећћавати, цћлв и т. д., мете: „школски заводи, посећавати целћ и т. д." Онди, гди мм говоримо, како су се школе здраво умножиле, и како бм се ове болћ посћћавати и надзиравати могле, кадЂ бм Попечителг.отво у станго бмло више одђ два лица по истомђ дћлу шилдтк, додало е исто учредничество „а и caeliCTHie и прилћжте." Ове с речи смисао чланку поквариле по томе , што ма колико лица по посћћаванго школа шилапо бмло, Hie слћдство, да се савћстше и прилћЈкнЈе посћћавати могу , него што су до-садЂ посћћаване, нити учредничество то може доказати. Осимђ ов °га, оне су речи бацале хрђаву сенаку на доакошнћ поспђаванћ и надзираванћ школа; одкуда се види да су намћромЂ додате. —■ ПротивЂ оваковогљ додавана речи, мм смо одма протестирали, и учредничество е пркнуђено бмло у 4. брого свога листа порећи оне речи 1>сав 1,1-THie и прилћжн!е"; но ипакЂ Hie хтео истину казаТВ ! epi jfi е приписало погрешки преписчика и нви за|>ло са „све безЂ изузетка". На оваи начинЂ оно е амо признало да е смисао чланка покварило, ерЂ речи

„савћстнје и прилћжнЈе 11 са речма „све беЗЂ изузетка" неизражаваго едно и исто поннтје , нити икаквогЂ сродства имаго. А да е заиста учредничество „Србски новина" речи „савћтше и прил'ћжн)'е" додало, Mbi бм се моглн на више, и то отмћвш лица позвати ; но то Hie нуждно, кадЂ исте осведочава самЂ нашЂ рукописЂ, кои се у учредничеству наоди, и за кои смо му казали, кадЂ смо протестирали, да га чува. Са истиномђ дакле треба предт> светЂ излазити, и никомђ ништа непридевати, што Hie заслуж!о, па ће онда и листђ и учредничество нћгово болћ уважавано и подпомагано бити. — Да мм далћ у предреченомЂ чланку „Шумадинке" неидемо на никаково „раздвоенћ школа одђ цркве", кадЂ кажемо, да еданЂ фондђ треба за свештеиичке, а другји учителћске удовице н сирочадЂ установити , свагпи може лако увидити. Но учредничество „Србски новина" и овди по свомђ обичаго прегони, и свету доказуе, да ће се школа одћ цркве одвоити, ако свештеничке и учителЂске удовице и сирочадЂ у едномЂ лонцу не куваго и изђ едногЂ чанка некусаго. Оваково што држати и доказивати, само речено учредничество може, и нико другш ! — Напоследку Mbi недржимо, да бм учредничество „Србски новина" противу своиства србскогЂ езика погрешке правило па и неслћдствено бмло, као : „провала између држава пре раширила него СЂузи; блискимЂ лицама породице , путевођа, Богоавлћнћ, одушевлћнћ, саединћнћ, следеће слово, целЂ, и т. д.," па за то iB и мм држимо „просто за passus calami." V Т Р А Н К Н О В « С Т 11. Изђ Маиланда гдћ се сада царЂ и царица аустриски налазе, телеграФираго одђ 13. тек. м. слћдугоће : За ломбардо-млћтачко кралћвство учинио е царЂ обште помилованћ. Сви политически осуђеници ослобођени су и пуштени су, трагоћи процеси з6огђ политични иступленин прекииути су; мантуиски чрезвичаини судЂ укинутЂ е. Обште веселћ трае. — ПаризЂ 13. Ннуара. ЦарЂ НаполеонЂ кадЂ e примио персискогЂ посланика, сажалћвао e што е почетЂ ратЂ са наиприснЈимЂ нћговимЂ сагозникомЂ (ЕнглескомЂ) и желио е да долазакЂ тога посланика поврати мирЂ кои ће дуго траати. — КардиналЂ Морло постао е АрхибискупЂ у Паризу. — С ђ ратногЂ позорипЈта изђ Бомбаа одђ 20. Нов. авлак!: да е БуширЂ за цело узетЂ. Еиглези нзгубили су 4 ОФицира и 20 прости воиника. Коиска се обкопала у шанцеве између вароши и града. 1 оштђ 25 000 воиника тамо ће се послати. — Изђ Хонг конга одђ 3. Дек. пр. г. пишу : Стаић Кинеза ништа се неменн. Вице-кралБ кинезки Ехђ непрестано ништа непопушта одђ свогђ шгунства. Да би се могло далћ противЂ нћга радити нуждво е имати више воиске. Французи су разорили едну тврдинго, Американци такође туку али са слабимЋ успћхомЂ. Кинези запалили су неколико зданил. У Пекингу (у Кини) изпало е Русима за рукомЂ те могу имати сада за свого трговину петЂ пристаништа , кое имђ пре Кинези никако нису дозволнвали, него су одђ 1725. год. имали Руси за трговину у Кини место и састанакЂ у Кахти. Само е