Шумадинка

У Београду 2 9. Днуарин 185 7.

шуиддишд, iiiti ii ЖЖ1»ШЖ1Ш§Ш#ОТ1» 9 ЂЉМ Ж©В®|{1М а УчредникЂ и издавателћ ЈгобошнрЂ 88. Ненадовић -Е*.

Q g листт. излази Вториикомт,, Четвртиомт. и C v 6 otomt> ва по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за пола ТК"Ј. VI e год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаКа се 3. кр. ср, одт. врсте за едан-путЋ а5 кр. ср. за трипутт..

ТЈ 33 О lf Sl ». Гробл Ј в\ На овомћ свету само су два места за одмор'Б човеку опредћлена. Обадва та места узана су и стеснћна, а то су колевка и гробљ. По правилу и по реду требало би чаипре о колевки да говоримо, алинадг. све друго на овомв свету иде натрагпке , и ми ћемо оставити оно iiiTo е прече за други путљ , и говорићемо нанпре о гроблн) Гроб.гћ е заиста место покон, али само за мртве. а за живе то е место наивећегЂ непокоа; ерт. ни еденг човекљ на свету ние тако тупоглавг. , ни едант. ние тако узвишенЂ у мислима , ни едант. ние тако каменитЂ или силанЂ , да му, кадЂ крозЂ гроблћ иде, неко таино неспокоиство и страовита и тужна еза крозЂ срцо и кроЗЂ душу непрође. Стари Грци и Римлани паметно су чинили што су свов мртваце спал&ива.ш; они су сђ тимђ желили да се трагљ смрти што већма може заглади. ЧорекЂ треба често да по гроблш шета, сђ десна и сђ лева да гледа оне мале брежулЂке, сђ плоче на плочу полако да корача, и далћ и далћ да размишлнва оне мисли што му ce онда у души побуђуго. Тачве мисли и на томђ месту, водиће га кђ смирености, и кђ некои тихои побожности. Оно немо ћутанћ и оно тужно освртанћ око себе, наилепше су молитве. Хилндама ма•чи грстића, камени и споменика стое, хилндама брежчића еданЂ иза другогЂ лежи ! кои е таи, кои се неће стрестк, кадЂ помисли , да су то све негда били лгоди , одилв, псвали, смеали се , текли новце, оснивали желћ безЂ кран. Z свакомЂ томђ гробу, подђ свакимЂ тимђ знакомЂ и илочсмЂ, стое несвршене желћ. Владателг.и, великаши, безбожници, суетне лепоте, сребролгобци, тирапи, и сви 0ни кои какво веће место запреман) у човечћмЂ друштву, и сви надЂ коима нека страстБ има владу, требаЛо А а чешће шетаго по гроблго, и онда би манћ зла, ианћ страсти на овомђ свету било. Судови кздђ би у с редЂ гробла подигнути били , онда би више правде било све.у, чадЂ би кралћви, мкнистри , воиводе и други нбимз подобнн коекакзи великаши, свагда наипре по гробсе шетали па онда о ономе што е за државу важно шавали, онда би мло^о напредние светЂ стаао, млого искрение било рћшавано о ползи обштества а по roМе и о ползк поедини.

КадЂ дакле читателго о гроблго говоримо,хаидемоу гролћ. Наилешпа е шетна по гроблго. кадЂ с^нце залази, у есенЂ кадЂ лишће сђ дрва опада, кадЂ се трава суши. И зђ далека виде се хилвде гробова, прекрилили брежчиће и долинице, предЂ вратима гробарЂ сретне те и за утћху каже ти да е то ново гроблћ и да ии едиогЂ стариегЂ одђ 50 година нема. С ђ првимЂ коракомЂ чинити се да землн на кок> стаешЂ помиче се, чини ти се да она трава коео газишЂ узпраплл се и каже ти „аемои ме газити а самв единче у маике." Корачаи далћ , срешће те лгоди са ашовима, враћаго се кући са свое наднице; погледаи на десно или на лево, види ћешЂ гди лгоди коnato или зидаго гробнице; такве куће у коима ће лгоди вћковатк озидаго се за неколико сати, а чуће у коима може бити неће ни 10 дана човекЂ провести зида неколико година. КадЂ будешт. у средЂ гроблн, стани на какву узвишену плочу , ћутећи слушаи и сматрак око себе. Са свиго страна долазиће ти гласови туге и плача, видићешЂ у црно завиент маике и сестре, иако као сенБке по гроблго иду. Мало подалћ на другомЂ грсбу нећешЂ моћи разпозната, или е црна штатуа, или у жалостб занешенЂ и укоченЂ човекЂ. Чу-ћешЂ гдћ матн у гкаиости, по кмену свога сина или кћерБ, изђ гроба зове, видићешЂ, гдћ сестра брату цвеће и колаче на гробЂ доноси, осетићешЂ да е то место нени други светЂ, светЂ тежке жалости и тишине. Она чуства и осећанн што твојомђ душомЂ онда владаго, само се на томђ месту, у то доба, тимђ околностима побудити могу. То су далеко узвишениа осећанн, него што намЂ каква наилепша и наивештие представлина драма побудити може. Наилепше написара осећана и побуђена па осећанћ, нису ништа друго него наирђавил копил тога твога положенн и тога твога осећанл. Заустави се на томђ месту подуже, та су твон осећана неко нћжио уживанћ. То е, ако ниси знао, узвишена поезиа у свомђ оригиналу. Поете, кадЂ ce труде у своимђ дћлима, да наст& трону, и да намЂ кого сузу измаме, само али одвећЂ слабо, подражаваго таквимЂ сценама. КадЂ е човекЂ тронутЂ каквомЂ написаномЂ, или предстазлнномЂ драмомЂ, онда скмђ себе вара. Суза, кого измами читанћ „Милтонови ноћи", смешна е према твојои сузи, или према твомђ наиманћмЂ уздисаго. Читателго, есенћ сунце залази, кажи лако-ноћв томе тужномв месту, и излазећн