Шумадинка

га да приволу да имђ коиебу свого погато било уступи. Ш арнасљ почеиЂ му отацЂ умре, покуша наново, не били ма како сеианина склонио на то. да му колебу прода, али и то буде опетг. узалудно. Наизадг., почемг. већг> самт. ние знао, шта да ради, да би кући CBoioK опетљ изгледЂ прибавио, измисли сл1:>дук»ћу чудновату шалу. КрончЋ, коме е кућица та принадлежала, самт> е самцитћ у нвои обитавао. Шарнасг. пошлћ по нћга, и поручи му, да e позванЋ у дворт>, па да му за нћгове служителћ нова униФорма, треба. Крончљ дође. Шарнасћ погодн се сљ нбимђ за цену , али то условие предложи , да дотле изт> куће никудв не крочи, докђ алБине сасвимљ готове не буду. Кроачт> пристане на то , па и онт>, као што се разуме, обвеже опетг> одт> свое стране благород ника, да му оваи за цело то време ело и пиће дае И тако започне посао. Садт> ШарнасЂ нареди,те се планЂ одђ куће и баште кроачеве извади. ЗатимЂ буде одма кућа порушена, и истоветна тако, као што е та била , на еданЂ пушкометЂ далћ направлћна. Такође се поиућство онако исто, као што e пре стоало, до саме наиситние стварчице, понамешта. И сама башта , сђ наблгодаванћмЂ бившегЂ реда, устроена буде. Место на комђ е нућа одпре столла, дао е ШарнасЂ тако уравнати и очистити, да се ни познати више ние могло. Напоследку зећЂ и крончЂ едно вече сђ посломђ своимђ готовђ буде. ШарнасЂ задржи га скоро до поноћи, испиати га, и оваи оде. Онђ предузме прави путЂ крозЂ аллее, али му се учини, као да е оваи млого далБи, него што е обично до садЂ било. Дође до дрвећа , кое му е досадЂ за вођу служило, али немогаше кућу свого да нађе. Стане се чудити, очи трти, па напоследку дође му и то у паметБ, да не санп,или да се самЂ ђаво сђ нбимђ неигра. МеђутимЂ пође далћ обзирагоћи се при свакомЂ кораку то на едну, то на другу страну, и докђ е тако , немогући самЂ чуду своме да се начуди, далћ ишао, падне му на еданпутЂ кућа една у очи, кон е сасвимЂ исто онака, као сушта кућа нћгова азгледала. Истина ние на ономе месту, промумла у себи, на комђ 6 пре неколико дана била, али е ипакБ мон кућа! Чудо ! ! Прегледа е са свиго страна, извади клгочђ изђ џепа, тури у браву, врата се отворе; уђеусобу, нађе свои креветЂ, асталЂ, столице — накратко , све у своме надлежноме реду. Сирома крончЂ незнаде сздђ самЂ , шта да мисли, већЂ напоследку заклгочи у себи, да му у глави мозаКЂ сасвимЂ на своме месту нестои. Тако у тои мисли и у креветЂ легне, толкугоћи и размишлнвагоћи на сваку руку, па наипосле и заспи. Сутра дапЂ дође прећареиомЋ кролчу паметБ на свое место; селнни, сусћди нћгови, преповеде му шалу богатогђ Шарнаса. Онђ се разгоропади — али се сви шали тои смедше, и самЂ кралБ, кадЂ га о томе известише, насмен се сладко. (Нндиски лоповт>.) вданЂ ЕнглеЗЂ преповеда слћдугоћи смешни догађаи : бдно вече чувао е еданЂ конгошарЂ везаногЂ испредЂ шатора конн свогћ господара; кадЂ наеданпутЂ приђе кђ нћму еданЂ странЂ човекЂ, и рекне му слћдугоће рћчи : „Приателго , н ти саветуемЂ, да добро на твогђ кони пазиШЂ , ерт> н самБ намислио, да га ове ноћи украдемЂ." ГГосле ови рћчи повуче се онђ на двадесетЂ корака натрагЂ, и сћо e са наивећомЂ

ладнокрвносћу наспрамЂ чувара , кои зачуђенЂ овомг, безобразномЂ дрзновеношћу, ние никако очи сђ нћга странца — скидао. МеђутимЋ се и сумрачакЂ уватио, и обоица су јоштђ еднако еданЂ према другомЂ сталли, и еданЂ на другогЋ мотрили. НаеданпутЂ пакЂ чув слуга острагЂ топотђ конбски копита. Онђ се осврне и гле чуда ! нћговогЂ кона нема, а кудЂ га е по мраку знао н тражити. У наивећемЂ страу устреми се онћ на оногђ мирногЋ и таинственогЋ странца, да га увати, и као емца и таоца држи и викао е нсно за помоћБ. Но ко ће описати нћгово удивленћ, кадЂ онђ на ономћ мћсту,гди е странацЋ сћдио, ништа друго ненађе, нбго еданЋ у землго забоденЂ штапЂ на комђ е чалма Индиднца стаила, и око кога е обвиена била бћла алБина нћгова, кого е онђ непримћтно са себе смако. КадЂ се већЂ мракЂ уватио онда е лоповђ полако све свое алБине свуко , и тако ifi е вешто око забоденогЂ у землго штапа наређао, да сирома чуварЂ конл; никако ние примћтити могао промћну ; лоповђ се затимЂ полако по трбуу као змии оданде подкрао, и извршио тако крађу, почемЂ е конопце, за кое е конб привезанЋ био, пресекао, на конн узашио и умак'о. НКгове пакЂ рћчи имале су само ту цћлБ. да пазлБивостБ чувара обрати на нћга, а да е одђ конн одврати. (Препредена крађа) — бданЂ паризки свештениКЂ дошао е при излазку изђ цркве у гунгулу, ерЂ се силни св К тђ тамо беше десио. На еданпутЋ осћти онђ , да се една туђа рука у нћговЂ џепЂ , у комђ му e сатЂ стало увлачи. Онђ се одма тргне, и увати руку свога наиближеп> комшие , кои е башЂ украденЂ сатЋ у свои џепЂ метнути хтео. СвештеникЂ хтео е да дигне ларму; и да даде лопова уапсити. Оваи пакЂ рвкне му сасвимЂ полако и тн о „ Ако Бога знате господине ! немоите ме у несрећу бацати ! Метните вашу руку у мои џепЂ , и узмите вашЂ сатћ сами натрагЂ". СвештеникЂ тако и учини беЗЋ млогогђ размишлнванн. Но текЋ што е онђ завукао руку у џепЋ лопова оваи му увати руку и стане викати: „За Бога, помозите! Ево едногЋ лопова у свештеничкимђ халБинама, држите га да не умакне !" Околостоећа светина мислила е заиста, да свештеникЂ ние свештеникЂ, него преобученЂ какавЋ лоповђ . И тако е морао сирома оставити лопову сатЂ и безЂ обзира побећи да би само избего злоставлннћ раздражене светине. — ЛордЂ Бомбовт, кои се своимђ гонаштвомЂ и трезвеносћу духа узвисио одђ низкогђ степена лађарскогћ момка, до високогђ адмнралскогЂ доетоинства, биаше у еднои морскои битки, у uoioK е участвовао, јоштђ само простЂ матрозЋ. Топовско ђуле однесе усредЋ битке нћговомЂ до нћга стоећемЂ другу едну ногу. „Брате", викне му ранћни, „ти видишђ , а имамЂ само едну ногу, а тн имашЂ две ; однеси ме лћкару". БембовЂ ние се дуго мислио , него упрти свога ранћногЂ друга на раме, и понесе га преко крова лађе у собу лћкара. Но узпутЂ однесе едно ђуле ономђ ранћномЋ и главу. У густоме диму, и страовитои пуцнави битке БембовЂ то ниени оназио, и продужи мирно свои путЂ. Кодђ е са своимђ мртвимЂ другомЂ приспћо кодђ лћкара, рекне онћ лћкару: „Ево вамЋ доносимћ посла". — За име Бога, шта 8 знамЋ радити сћ човекомЂ коме е ђуле главу однело запита лћкарЂ. БембовЂ се обазре, и рекне мало срди-