Шумадинка

т0 : „До ђавола ! онт> е мене преварио , за главу ние ми в иштн ни споменуо, него е само реко, да му е нога одне шена". (Пинна вопска) — У шпанвскомљ рату (подг> старимЂ Наполеономљ) нашла е Енглеска воиска v вароши Торквемади грдне количине вина, стадоше безљ рачуна пити Онога дана и сутраданЋ лежало е свуди по улицама и авлинма преко 12.000. воиника мртви пиани. Кадљ e француски маргпалЋ СудтБ сђ воискомћ у ову варошБ дошао. морао се онђ 12. сати преко одређевогљ времена забавити у вароши, будући е у нћговои воисци било Ј оштћ више пиани момава него и у енглескои. КаДЂ су Енглези БаадоцЋ на горишЋ отели и оплачкали. нашао е еданЋ енглески оФицирЋ у еднои цркви три мртва воиника, кои су се у рак1и удавили. вдна сирћчБ пространа подземна коморица у цркви употребл £.на е у ово ратно време за сместиште ракие. Воиници, ушавши унутра, нису имали иадЋ , да отворе бурадЋ , него iK про6иК) куршумима, да би брже кћ цћли дошли; ракин истене сва, и у тои се коморици направи мало но доста дубоко езеро. Троица одћ воиника ако су се напили. пали су свладани пићемЋ. на землго , и удавили се у езеру одћ одћ препечене рание. (Слутнн смрти) — Бивши ађутантЋ маршала Бесиера и Султа, де-Боди, прича у cboi'o H еднои кнћиги слћдугоће : „30. Априла 1813. године ноћу бинше главни сланЋ царско - Француске воиске у ВаисенФелсу. И маршалЋ БесиерЋ, кои е цКлу кавалерин) командовао, спавао е у г.»авномт, стану кодћ ВаисенФелса. fl самв сутраданЋ у готру доручковао само у дружтву са маршаломв ; но а ra нађемЋ у врло суморномЋ расположенк) и жалостивогћ , и задуго нисамћ га могао склонити , да се заложи са разнимЂ елима, кон су на софру принешена била; онћ ии е одговарао, да ние гладанЋ; н му на то примћтимЋ, да наше и непринтелБСке предстраже сасвимЋ наблизу една наспрамЋ други стое, и да се имамо надати оз 6 илбномћ и крвавомЋ бок), кои намЋ по свои прилици цћлога дана неће дозволити, да помислимо на нашЋ стом акЋ. МаршалЋ се наипосле склони и рекне : „нека буде по TRoiofi волби ; па ако ме пре подне згоди смртоносно зрно, оно барЋ да неотидемЋ гладанЋ сђ овогћ света." КадЋ смо се дигли са соФре, даде ми маршалЂ клк>чђ одђ нКгове путничке торбе и рекне ми: „потражите Бога вамЂ писма мое супруге." Л то и учинимЋ и предамЂ »у сва та писма. Онћ ifi узме и баци iи сва у ватру; а До оногћ времена онћ ifi е брижлћиво чувао. Воиводкина одћ Истрив (супруга маршала Бесиера, будући е онђ имао титулу „воиводе одћ Истрие") казивала ми е У Доцнил времена , како е маршалЋ при полазку и пра"JTaHio млогимћ лицама казао, да се онћ неће изћ те ®оине живћ кући повратити. ЦарЋ НаполеонЂ узвше на конн, а маршалЂ Беси6 РЋ ишао е за нбимћ . Лице нћгово бидше бледо и черТе нћгове изнвлБивале су тако дубоку жалостБ и су11о Р ностб , да ми е то еасвимЂ вко у очи падало, и н ре|,(| емЂ едномЂ другу до себе : „ако дође данасЂ до бит j маршалЂ ће за цело погинути." Битка се заметне Рцо гћ одћ Елчингена (еданЋ НаполеоновЋ маршалЂ)

заузме се са сво 1 омђ пћхотомЂ село Рипихђ а воивода одђ Истрие (БесиерЂ) спремао се, да проматра онаи кланацЋ и теснаце, изћ кои е непринтелБ истиснутЋ , будући е онћ туда хтео проћи са своимђ одћленћмЂ воиске, КадЋ е дошао на висину, кон е владала селомЂ , онђ се налазио у домашаго едне батерие топова. кого су неприателБи ту намћстили , да ватромЋ ceoioMi. држе у власти цКо друмЋ. Прво ђуле , кок> е батериа избацила, одкине едномЋ гардеискомЋ квартир -маистору одђ полБСке лаке кавалћрие главу , кои е више година извршавао кодђ маршала дужностБ ордонансиу. Оваи губитакЂ ако сневесели херцога одћ Истрие. и онћ се у трку оданде удали. Но после неколико тренутака врати се онђ сђ пратнБОМЂ и рекне , показивашћи рукомЋ на мртваца : „оваи воиникђ мора се саранити , а и царЂ би незадоволднЋ био, кадЂ би видио овде едногЂ мртвогЋ нижегЂ ОФицира одђ гарде; ерЂ кадЂ би неприлте.и, случаино позицинј ову опетЂ натрагЂ отео, онда би онђ mo гао помислити, да е гарда узмицала." вдно ђуле, кое е сђ те исте батерие избач ено, згоди маршала башБ у овомђ тренутку, кадЋ е ове речи из. говорио, и онћ падне мртавЂ сђ конн . Лева рука, ко1омђ e УЗДУ држао, будући е тада башЂ дурбинЂ у репЋ мећао, сасвииЂ е размрскана и ђуле му прође крозЂ тћло. НћговЂ џепни сатЂ зауставио се, премда ние ни наиманћ повређенЋ био ; онћ и садЋ i о 111ti> показуе сатЂ и минутЋ, кадЂ е маршалЂ погинуо; ерЋ одђ тогћ премена ние никако ни навилнЂ. Л i> u ii ц е. (Ilpaeo npunTeAbcrao) Неки несрећни младЂ ФранцуЗЂ, кои е вавГ .кЂ потребовао новаца, будући му е финансиа била у наивећемЂ нереду, но кои се знао вешто помоћи издашномЂ кесомЂ нћгови срећн !и, посћтио е едномђ свога прилтелн, именомЂ Абу-а, према чи!ои е кеси особиту наклоностБ осећаао, будућие Абу нћму свакадЂ готовосћу узаимлБивао, безЂ да е после вко навалБивао на нћга, даму заимЂ врати. „Дооро штро, лгобазни приателго !", рекне онаи први као безЂ душе и хитно, „опрости ми што те узнемуравамЂ; н самБ само дошао, да ми узаимишЂ десетт, дуката !" — „Н немамЋ пара за узаимлБиванћ", одговори Абу. — ^Приателго а морамЂ десетЂ дуката имати" , повтори онаи први. — В ти ипакЂ кажемЂ, да немамЋ новаца за даванћ. — „Онда ми остае јоштђ едно ужасно средство !", викне оваи неуредникЂ сђ изразоми туге и очанниа. — „А то бн било рекне Абу. —■ „Да скочимђ у Сену (рћку)!" — „Лудо, шта си наумио! но ти то зацћло нећешЂ учинити; та зарЂ не видишђ , да е Сена сва замрзла ? •— Е, принте.чо кадЂ е већљ дотле дошло сћ то6омћ " , рекне Абу саа.алително, „онда нећу , да се замномЋ говори, да самБ ти последнго услугу одрекао! .... ,,0, мои добри и племенити приателго ! Ти си се дакле само шалио, а у ствари ти ми твого помоћБ нећешЂ одрећи, . . . рекне сасвимЂ радостно онаи нрви , мислећи, да е са својомђ очаателномЂ претнбомт . срце привтела свога тронуо и разжалио. —„ Ево два Франка", рекне Абу ладнокрвно, тиме ћешЂ барЂ мо ћи наичити кога, да ти разлупа ледт. на реки Сени na онда скочи у воду.