Шумадинка

вао e обећаннма. Ветарљ е све аче дувао, а лађе су као стреле напредЂ летнле. ПрвогЂ Октобра били су они већћ 707 милн одг. свога отечества удалћни. IIjbHOBb стра' сваки е sact све већма растио. Садт> имт> се еданЂ зрачакљ надежде покагке. бдно дто птица заустави се на нвиову катарку. Али они нису знали да су то морске птице, кое више одљ 100. мила далеко летити могу. После неколико дана било е море са зеленомг. некомћ морскомљ травомт> покривено, да су се лађе у пловенго cbomtj скоро зауставиле. Али трава и птице изчезну, и сиромаси остали су опетг, сами далеко у пустомт. океану. Садт> се породи међу лгодствомђ овимћ побуна; неки су дошли на ту злу мисао, да Колумба, ако се не би хтео натрагт> вратити, у море баце. Колумбт> се чинио као да н*>ину бунтовну намћру ние примћчавао, и iouiT -b еданпутт. му е испало за рукомт. да ifi своимт> аснимљ поузданћмЂ утиша; онђ е говорио,да е са своимт. досадашнг>имЋ напредованћмг задоволанг., и да извћстну надежду има, да ће скоро цћли доћи. Птице су се опетт> указивале и изчезавале ; сунце се рађа и залази, а лађе су еднако летиле као стреле на западЂ. Стра се ови морепловаца преокрену у отчанние, и казали су , да неће далћ ићи. Садг. напрегне Колумбт. сву снагу свога духа ; постоано е онб нћима говорио, да е све узалудг., онг. неће одг> свогг. предузећа одустати донде, докг> помоћу Божиомг. ненађе ИнДИ10. 'Гежко би онг> садв могао ову уплашену и узбунћну чету лгоди дуже у стеги држати, кадт> се неби показали слћдугоће ноћи извћстни трагови, кои су опоминали, да се у близости землћ налазе. Трска и гранчице са црвенимг. агодама и една вешто урезана палица пливале су. Сунце е опетт> зашло, Колумбг> е заповедио, да се стража постави, кои ће пазити, неће ли преко ноћв на какву обалу морску наићи, и ономе, кои нрви землго угледа , обећао е велику награду. Наивећи e немирт> владао на лађи; ни едант> ние око затворио. На два сата после поноћи, угледа Колумбг. изт> далека неку светлостБ. Оваи е светлацг. био непостоднг., часг. e изчезавао, часг> се наново показивао ; али Колумбг> е то држао за извћстни емацг> землћ , и зацело око два сата уготру (12. Окт.) загрми пуцнава топова сг> лађе, и узвикг> „земла, землд!" орио се изг> уста свиго. Садг> полети еданг> другомг> у наручиа, едни сууздисали одт> радости на прсима други. После првогт> усхићенн, опоме ву се они свое веће дужности ; и сви срдачно узвикну : „Господе Боже, тебе хвалимо ми", кадт> е готро приспћло, угледаго морепловци крозг> радостне сузе, — едант> лепг. зеленг> островт, предг. собомг>. Сутра данг> у зору уђу у чамацг> и почну веслати кг> землви, а музика е свирала и баракт> се вио. На обали су се скупили млого обитателл острова, кои су се тако дивили редкамт> овимт> гостима, као што су ifi сами на удивление побудили. Они су били сасвимг. голи и црвене бакарне бое, безг. браде. Око главе и бокова восили су лепг> венацг> одт> шареногт> птичиегг> пера. Н^иовг. говорг> био е несагоженг>, као у животинћ. Цео оваи родг> лгоди био е врло подобанг> каквомг> поплашеномт. стаду оваца или срна; и тако су боазлвиво, таIto хитро тамо амо трчали , и изг. свега што се на нби-

ма видило, тако е мало разума произвело, да су Шпанци мислили, да то нису прави лгоди. Употребление ватре нису они познавали, вигоћи се пламенг. држали су они за какво живо створенћ; неразсудно су ножт> за опЈтрину счепавали. докг. имт. крвв изт> руку потекла ние; о землћдћлиго ништа нису знали : мека клима и плодоносна земла причинлвали су имт> непрестано пролеће и давале ман!окскогт> корена изобилно и нису ift приморавале, да се брину о топлимг> халБинама и обиталиштама. Велики животинн тамо ние било, и еданг. европски велики пасг. могао e цело стадо ови плашлвиви створена у бћгство обратити. Колумбг. богато одћвенг> и сљ голимг. мачем-fa у руци стало е на вр'у првогг. чамца, кои е до суве землћ дошао, да би онб први био одг> Европеица, кои у новт> светг. ступа. Нкму су слћдовали и други и у неизказанои радости срећно избавлКногт. живота, после преко четрдесетодневногг> смртногг> стра' на колебагоћимг. се даскама, попадаго сви на безбћдну землго и лгобили су е са усрдиемг. , онда су подигли еданг> крств, предг. коимт> су свого побожну молитву очитали. Они су у свом1> одушевленго трчали кг> своме адмиралу, грлили га, лгобили руку и све чинили, да би само ономг> мужу, чиемв су животу пре неколико дана претили, свое превелико почитанК и свого благодарностБ указали. За Колумба доиста важанг> тренутакг. ! ept е онг> напослћдаиг> оно достигао, што му се као какављ сант> у души представлнло ! С'адг> е пакБ то предг. нћговимг. очима удћиствовано ! (свршиће се) П а л е н |» 88 ч е. бдант. врло добродћтелант> човект> у истоку обдари роба свога са слободомг., опреми му нку едну лађу сг> потребнимг. стварма, а поредг. тога да му и новаца, да предузме путг. и да у землБи, ков му се допадне срећу себи трааки. У слободу поставлћни навезе се весео на море, но текг> што е мало времена на средг> мора био, али се страшна бура подигне, и све, што е годт. на лађи било, ci> лађомБ заедно пропадне на дно мора , а само се онг> еданг. помоћу пливанн спасе и изиђе на острово едно, кое му се учини да е необитавано Усамлћнг., очаателанг., упути се одг> обале долиномг. далћ, попне се затимг> на мали еданг> брежулакг,, гди му се на еданпутт> лепа, утрвена стазица укаже. Предузме по нбои путт> далћ и на скоро опази недалеко лежећу едну велику варошБ. Обрадованг. и обнадвжденБ обрати онб кораке свов тамо и не мало се упрепасти , кадг> ближе дође и опази , гди жителБИ у гомилама нћму на сусретг> трче, доцрне землћ предБ НБимг. се кланаго и усклицаваго: „Добро намБ дошао кралго наш-Б!" донесу ra у паради у варошБу едну огромну, веллчествену палату, огрну га пурпунимг> orpтачемт>, метну му круну на главу, благородници и воиници положе заклетву на вћрностБ, покорностБ и приврженостБ у име целогг. жителБСг^ва тога острова нбиовогб. Нови владателБ »шслаше да е то санг., но почемг> се мало доцние освести, да е онг> у истини кралћмг> постао, дозове кг. себи старогг> едногг> човека, кои еудржави нћговои први до нћга био , и кога е судбина, као што се видило, опредћлила, да сг> нг>имг> кои му е више пута добре совете давао, заедно надг> островомљ влада, и приателБски ra запита; „Кажи ти меви добри приателго