Шумадинка

67

•• како се то догодило. да самг> н овде кралћмг. поМ ° И '9 Зашто ми се толива покорноств указуе, као странСТ едиомђ? И оће ли то тако до смрти мое транти ?" ,,На то ћу ти, господару , одговори старацљ, "изиененћ Д ати 5 слушаи ме дакле: Духови, кои сачинаваго жиte ibctbo државе ове, молили оу Бога, да ииђ сваке године пошлћ човека едногљ , кои ће надт, нћима владати. Богђ « саслушо и уважио сузе и молбе нвиове и сваке ииђ године у еданљ данљ у едант, сатт, дође одтуда одђ мора човекЂ едант,, кои одма , као што си и ти на прест0 л1> поетавлћнЂ буде али влада нћгова трае само го^ину дана , затимг. га ст. престола баце , одузму му ове кралћвске украсе. воиници га одвуку на обалу морску и баце га у лађу , кон га на други пуств остро†однеее. Тако дакле сваки коиепре краткогљ времена, тако моћнимђ владателћмЂ био, остане садт. самг., безт. икаковогЂ приателп, безљ икаковогЂ утћшитела, и проводи жалостанђ , усамлћнг> животђ. то е еудбина свиго кралћва кои су били пре тебе, а та ће иста зацело и твон бити, врЋ тако гласи и наређуе законв острова овоп.". „А есу ли знали они" , запита далћ кралг., „кои су пре мене овде владали, будућу ту судбу нвиову ?" „бсу господару, сви они то знали, али нису духа имали, да обрате погледЂ свои на оно, iuto имђ угрожава већЂ су се само веселили у саданћости; сниностб коа iS е окружавала, заелепила имђ е очи, те нису ништа далћ видили; тако имђ е изчезла година, безЂ да су знали naко, и освануо имђ е, ахЂ; ужас.анЂ данЂ, безЂ да су шта за будуће убожество свов приуготовили". Речи ове старогЂ саветника продруудушу кралћву и испуне е са страомЂ и бригомЂ. Будући е па «Ђ већЂ частБ една године прошла, то онђ заклгочи, да остатакљ исте брижлБИВо на будућностБ евого обрати. ,,Ти си ми, мудри човече", рекне кралг. старцу, „будућу судбу мого искрено саобштио, ти ћешЂ ми знати и средства показати, чимђ а могу оно, што ми предстои умалити". „Представи себи," одговори старацЂ, „да ћешг. исто онако ro, као што си на оваи остро†дошао, сђ нћга отићи, и да никада више нога твон на нћга ступити неће. ОћешЂ ли , да будућу судбу твого олакшашг , то пошлби одавде на необитаеми остро†онаи, на кои ћеду те у свое време однети, посленике, кои амбаре зидаго, и даи ове сђ раномЂ напунити , да у време нужде биће твое на ничемЂ неоскудћва, ползуи се сђ власћу тво|'омђ и отвори источнике среће за поздно оно време несвестице; и то ти совћтуемЂ, да почнеи1Ђ што пре и да свршишЂ што пре, време лети и тренутакЂ, кои прође, нигда се више вратити неће; а пре свега миели на то, да на ономђ месту, гди ћешЂ доћи. ништа наћи нее ШЂ него то, шта си одавде за време среће твое тамо послао." ^Кралв одобри сокћтЂ старчевЂ. Сђ места буду на 0наи пустЂ остро†посленици, а и жителви послани , и што годђ е могао одђ блага, ков е притнжавао , уштеА" т и, употреблавао е на то , да будуће пребивалиште вое украси. Тако дође време, кадЂ се онђ круне од® и морао; али га то нимало неужаене, него е шта висђ великомЂ радосћу дочекао магновение, да се у

нћгово, нвиме самимт> створено царство , пресели. Година протече, баце га сђ престола , одузму му све украсе кралћвске и баце га , као што му е предсказано било, на лађицу едну , кон га у нћгово заточение однесе. Онђ срећно тамо приспе и славно живллше одђ онога , шта е предосторожностБ нћгова тамо у новомђ царству, кое е онђ самт. со 6 омђ створио, прибрала. (Просидба на сокаку.) — Господична Н. млада и лепа девоика посћтила е Марсел*. , и била е већЂ наумна вратити се родителБима своимђ у варошицу ГепЂ, премда iofi то башЂ ние тако мило било ; ерЂ iofi ее удобности и увеселенив ове велике и богате приморске вароши дко допале. Но све бадава , она е морала одпутовати; конђи билу упрегнути, и постилионђ већђ е сћо на свов мћсто. 1оштђ неколико тренутака, па би дћвоика далеко одђ красне вароши Марселн била. Но башЂ у онаи парЂ, кадЂ ее хтела попети на поштанска кола, кадЂ е већЂ сђ едномЂ ногомђ у колима стаала, осети она, да е неко за руку ува-гио. Она се обазре , и види непознатогЂ у наиболЂимЂ годинама човека, приитни черти и благогЂ израза лица у врло избраномЂ одћлу; кога она никадЂ до тогђ времена ние видила. Оваи непознати молио е учтиво и срдачно ову дћвоиву , да свон одлазакЂ одложи барЂ за неколико тренутака, и да га саслуша, шта ће iofi саобштити. „Али н васЂ господине непознаемЂ," одговори збунћна дћвоика, „шта ви имате мени еаобштити ?" Но при свемЂ томђ она сиђе доле сђ кола. „Ми ћемо се већЂ познати и сазнати, господична," п Р°Дужи непознати господинђ , — „но имаите доброту, и немои те ми реч^ прекинути, н већЂ видимђ . да е време еувише кратко, да е постилионђ нестрпелБивЂ, и да навалгое на полазакЂ; но една едина рћчв све ће вамЂ обаснити. fl васЂ лгобимЂ , шта више, н васЂ обожавамЂ, господична моа, и л осећамЂ, да безЂ вас-Б ж ^вити немогу. Н вамЂ дакле подносимђ мого руку и мое иманћ . . . . „Али колико има времена, одкадЂ се ми познаемо ? fl незнамЂ шта ово све значи ?" „Н васЂ познаемЂ текЂ одђ едногЂ сата , д самБ васЂ садЂ текЂ први путЂ видио , и лгобавБ према вами планула е у мени као мунн. Смилуите се на мене ; даите ми животђ или смртБ; оћете ли бити мол супруга или не ? fl самЂ богатЂ , и имамЂ преко три стотине хилада Франака иманл ; оба моа дћтета изђ нрвогЂ брака посветила су се духовномЂ реду, и н немогу већЂ више самт. живити . . . . " Нашто да развлачимо ову приповедку? Доста е то, да дћвоика ние одпутовала у ГепЂ. Непознати господинђ искао е безЂ одлаганл дћвоику одђ нћни родителл, и за кратко време они се вћнчали. (бни Линдт,.) бданЂ париски листђ приповћда слћдугоћи смешни и занимлБиви догађаи, кои се прославлћнои и преузношенои пћвачици 6н и Линдђ случио у вароши Кале-у приликомЂ прелазка нћногЂ изђ Француске у Енглееку, куда е ишла, да нове лавре побере: Неколико лгобитела пћвана смишлнли су свакоаке планове,