Шумадинка

У Београду 14. Фебруарии 1 8 5 7.

ШУМДДВНКЖ

В f % s А

кш&шжшвш®шта 9 1ж§жвж ш а УчредникБ и издавателв »lio6oMiMg»n» 11. Непадовнћ'!*.

ткч. vSU

Ован .iHCTT, излази Вторникомт., Четврткошт. и C j 6 oto#ii > на по табака. Цена му е за 3 mec. 4. за пола год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. вр. ср. одђ врсте за едан -путт. а 5 нр. ср. за трипутЂ.

.h' 19

ITIa.ee за р аз «s е. (Десети човекг. Истинити доаађаи) бданљ Французг,, баронг. Б., кои е за време веиипи они ратова Француз1ги подг> покоинимћ НаполеономтЈ и у воини противу Руса као ОФицирт. участвовао. имао е брата едног-Б. Братт, е нћговћ такође ОФИцирЂ био , али гди се у то време налпзио, то баронЂ знао нив. СвакомЂ живомђ позната су уикасна приклгоченил ове воине, страшна она уступанн натрагљ, губитци Француза и залазак-Б нђиове срећне планете. Незнатант. остатакт. огромне оне ноиске враћагпв се мучно и трудно збогљ метежа европеиске политике а због-Б страовите строгости ненавикнуте климе натрагг>. Малено оделенћ воиске, комђ е мајорт. Б. придруженг, био, саставше се изт, неколико бригада, одђ кои е ма№шни остатак -b у едну дивизиго у повратку опоенЂ био. Полагано, врло полагано корачало е ово напредг,. Снегг и студенг. грабили су изт, дана у дант, нове жертве, и сироти воиници илндама су падали при усилаванго марширана. ЖалостБ е била видити , како повише нђи наеданпутг, отану, падну и више неустану, ерг> нико се у-1 даго човеку безг, зазиранд у очи, аи обазре се сасвимљ

Онг, брои. Ние дуго траало и онг, већг, десетогљ угледа. Младљ еданЋ оФицирг> застаде одђ реда свога, пође коракљ, два, и као грудва снега паде на землго. Онљ саобшти рКшение свое дружини CBoioH, ова га задржаваше: Пао е, мртавг, е! реиоше му. Што му драго ! Онљ се заклео, да жертву едну одт. смрти отме. Баш-h неће у томг, снегз' саранћнх, остати — онг, се отрже одг> дружине свое, поита тамо, гди младг, онаи воиникгз скоро већг, мртавг, лежи — упне се да ra ггодигне и позна брата свога. Брата свога, за нога ни мислио ние да е овде, ил' да е биоу Русји , већг> за кога е држао да е далеко, далеио одг> нћга удалћнг«, чакг> у Францускои! или да е већг> гди давно ногинуо. Сдкуд .ј се у срдцу томе та побћдити се немогавша жела породнла, да спасе животђ човека едногг>, едногљ мећу илндама? И зашто башг> десетогт, ? То е таина Божии. Доста е то, братг> е избавлћнг, био, а то е драгоцћна рћчБ у овои чудновагои приповедки. (Женски светг у Шпати) У цћлои ШпанЈи неможе човекг> наћи ни едну девоику, кол би се одг> стида заруменила и страшлвиво очи землБи оборила. Жене и девоике гле-

судити нив смео да имг> у помоћв притече, свакогг> е стра обузела била, да и онг> подобнои судбини не подиегне. Сваки се морао чврсто гомиле држати; кои e застао ил пао, таи е већг, изгублћнг, био. Наимучние и наитужние позорћ било е то за свако нћж«о, чувствително човеческо срце. Зла судба безг> спомагателногљ средства, смртљ безг> помоћи, а и безг> смрти. Баронг> Б, позориштемг> овимг, наидублћ потрешен -Е,, почувствова у себи такову желго, да одг> ове свирћпе неумолћне смрти едну барг, ж^ртву отме. Али кого жертву? За кога да свои собствени животђ на коцку метне? Збогг, кога да се на магновение едно одг> обштегг, маширанауДали може бити да мртваца башг, са землћ дигне ? чДесети човекг>, кои одсада падне. нека буде таи, коГ аћу л да спасемг,! рекне баронг, себи самомг>. Посве 6 Г розно , кадг> се мора очима да гледи, како омртБ изМеђу наст> вдногг> поедногг> одг> наши храбри другара граИ ' 6 дногђ ћу да спасемг>, ма и н самг> сг> нг,имг> после 3ае Дно nao!"

слободно, да буди кога очима прати. Оне се умћшаго ст> наивећомт> слободомг> у сваки разговорг>, при комг> би у нашимг. землнма женске одг> стидлбивости и забуне у землго потонуле ; па то ипакг. кодг> нби нив безобразлукљ, него е то единствено слћдство обичаа, кои имг> то положенћ к слободуу дружтвеномг, животу дае. Но помодна образованостБ «ећг> е у наиновие доба и кодг> ШпанБОЛкина увела суетне обичае и притворне Форме и етикете, и то оеобито у Мадриду. Народнћ игре, кое цћлу Европу леиотомг> свогомг, у усхићенћ доводе , истиснуте су одавде , и морале су уступити несланимг> играма страни земала. Маноле (шпанске слободнакинћ) задржале су едне ове приатне игре, кое оне сх> наивећомг> вћштиномт> и дражести играго. У Шпати сасвимг, е непозната она кућевна строгоотв, когои су девоике у другимг> европскимб државама подвргнуте. Изг, наиотмћнЈи мадридски кућа иду девоике са каквомг, приателБицомг, по Праду у шетнго . у цркву , у посћте и НБИова познанства нечине намг, се да су сумнителна. Допадне ли се itoiofr девоиви какавг, младићг., то оваи одма почне нх,ои у кућу дола-