Шумадинка

зити као н 1. нђ признати лгобезникг.. и има као такавЂ право доћи у свако доба, ићи - јђ нбоиђу шетнт, владати ст> нвомг, иа балу, едноит. речи онг игра роиу миадожен1>. О ва роиа трае кадт> кадЋ врло дуго и они иорак> понекадг. по 6—7 година чекати; ерт> у Шпанш ниа истина свако право, казати у очи. да когт> воие, нити е нугкдно то тамо таити; но докт> поднаредкикт> аванџира, докт> се у канцеларш место какво упразни, трае у Шпанш ioniTt дуже, него у другимт. државама. Ово дуготраино з^заамно одиоженћ сиужи међутимв на то , да едано друго довоибно и скрозг. позна. Ако родитеиБИ девоике неће нћногтз момка у кућу да пусте, то iofi они ипакт. немогу забранити, да се она сг> нбиић на прозору неразговара; и ако посие дужегЂ времена запроси довоику одђ нћни родитеин и ови га одбиш , то онда тражи момактз иека кодт> свештеника, одведе ст> овимђ девоику кодт, какве чес тите старе госпое у вароши, гди оиа читавт> месецт. седити може. Девоика сме еамо у дружтву ове жене излазити изв куће , и то само у цркву. ЛшбезникЂ нес.ме за то време никако кт> нбои долазити; нЈ.пи пак -б родитепБИ непрестано одлазе нбои и труде се излечити е одт> нћне лтбави и покорити е волби нбиовои. Ако е они за то време неузмогз 1 одвратити и остане ли при својои лшбави, онда iofi родителБИ по изтечениш мћсеца немогу стати вћнчанш на путх>. Одтуд 'б поносх. и нчииа карактера код-б шпански жена у нбиопиић разговорима и дћлима, у нбиовимђ добродћтелБима па и у самимт> страстима и пороцима. Никадт. неће ШпанБолска оскврнити свош страстБ плашлБивосћу или лаганКмт, и по свима готово областима врло е честа безприићрна в1 >рностБ. •— Кадт> е руски царт. ПетарЋ Велики по срећно и сиавно свршеноив рату са Шведима наумио, поизовати се немирима Персие, одкрио е самг. ту свош намћру у соби царичинои, у Koioii иикогб небинше, осимт> царнце и кнлза Менчикова. При концу разговора овогђ рекне царт> супруги CBoiofi и кннзу Менчикову: „О овои сгвари незна ioLUTT. нико на свету осимт. наст. трое; н вакт> заповедаиљ, да ту стварБ у таиности држите". Некоиико дана затииБ, кадљ се цару оваи пианг> јоштт> вднако по гиави окретао, и кадт> е сиучаино био на само ст> еднимЂ своим-б денчикомт>, и запита ra тект. онако одт> шаие : „Шта се чуе ново ?" „Ништа," одговори денчикљ, „осим-b то, да ћемо марширати противт> Персие." „Шта!" викне царт> упрепашћенљ, зарт> противЂ Персие воевати? Одма да ми кажешт., одт> когт. си ову лажБ чуо." — „Одт. вашегв папаган у двору," одговори денчикт. ,,ep-h кадт> самБ шче у предсобиш царичиномт. на ваше веиичество чекати иорао, чуо самБ папаган неколико пута дсно рећи : „аиде противт. Персие." Царт> одма пошлћ по кннза Менчикова, одведе га царици, и каже имт., да е НБиова таина о уговоренои воини противт. Персие издана и ивности предана, нека му садљ отворено и искрено признаду, коме су онн то у повКре^ нш одкрили. Како царица , тако и книзђ Менчиковт. увћравалн су цара свечано и .с*. наивећомт. озби.и.восћу, да они никомт> на свету нису о томђ ви словце прословили. Царт., увћрент> о вћрности и ћутлБивости обадвога, покаже рукомт> на папагад царичиногв и рекне :„1јидите, ово е издаица." — Онт> имт> затимт. разнсни ову 8агонетку причанћмт> денчика, и замоли царицу са лме'

днћмт>, да уклони папагаи изт> собе, ст> рћчма : „11и у MoioS, ни у TBoioK околини несме се задржавати издаица и брбилвацт>." Л р к вг ц е. — „Господинт> капиаре!" рекне едант> гиупт. сеиикт. едномт> ђенераиу. — „fl самБ ђенераит>," поправино е оваи сеивка. „Но, но!" викне селнкт., „немоите за зло иримити ; ако нисте, то ћете , ако Богђ и срећа даде, бити." — (КредитЂ е бол£ имати, неео еотовг новацг.) 6дзнђ странацЂ дошао е у едну велику варошБ, гди е наиислио подуже бавити се: но будући се цћло нћгово иманћ у готовомђ новцу састонио изђ петнаестЂ Форинти, то се онђ у први ма маио застрашио, одкудт> ће се онђ издржавати, и онђ з 6 огђ тога закишчи , да не само у прзу и наиотмћниш гостионицу сврати, него да таио себн и кредитЂ отвори баремЂ на 6 — 8 недеиа, uo истечениш когђ времена онђ е рачунао , да ће добити новаца одђ куће. Да би дакле оваи кредитЂ себи основао , даде онђ сутраданЂ разменити кодђ келнера едну банку одђ 10фор., едину, кош е 1оштђ ииао; но тога истогђ дана размене oHt оваи ситни новацЂ, опетт> у крупну банку одђ 10. Форин. и промену ову сутраданЂ опеТЂ кодђ келнера за ситанЂ новзцђ , жалећи се келнеру, како се миого новаца преко данЂ на ситнице потрошити иоже у овои вароши, гди е таква скупоћа. И тако е продужавао онб оваи сараФиукЂ одђ дана на данЂ , а неки путЂ и по двапутЂ на данЂ и кеинерЂ наравно ние ни маиманћ посумнво на овако издашногЂ и г/ривидно богатогЂ господина, кои е преко дзнђ rio десетЂ Форинти и више на саме ситнице и безпосиице трошио (ерЂ све редовне потребе набавино е онђ наравно, и то на вересиш у самои гостионици), и тако е оно време , кадЂ е доиста пиатитн могао, приспћио, 6e3i> да е нћму рачунЂ донде и поднешенЂ: ерт> како газда, тако и келнерЂ гледаии су, да таквогЂ издашногЂ госта штогодт. дуже могу, одђ себе непусте. — (КромвелЋ.) Оваи славни енглески републиканзцђ , кои е око поиовине 17- огђ века оборио стари енглески краићвски домђ, и дриао за цћлогЂ свогђ живота снажно сђ читавоиЂ државомЂ, имађаше едногЂ младогђ и оштроу иногђ чизмара, коме билше име Витђ. Оваи Витђ заишбио се у наимиађу ћерку Кромвеиову, иепу Франциску, Koiofi е предстовиа саина судбнна. Франциска чуиа е потаине уздисае смртно заишбићногЂ Вита, па се тиме ние naiiua увређена ; но ово ашикованћ залшблћни ние се могло задуго прикрити одђ оштрогЂ зка пламенитогЂ Кромвела. Онђ е истина у почетку само сумнво о овои ишбави, и зато е тражио прииике, да се о томе самЂ очевидно увћри. На тан конацЂ дотрчи онђ едномЂ, кадЂ е знао да е Витђ кодђ Франциске, изненада у нћну собу, н опази залшблћногт. Вита како е предЂ ФранцнскоиЂ клекнуо , и како е руку нћну кђ устнама своимђ притиснуо. Но Витђ , у место да дође у забуну при овомђ опасноиЂ одкривенш , окрене се сђ наивећомЂ трезвености и присутствомЂ духа Кромвелу и рекне му сажалителнимЂ гласомЂ : „О саина звездо и небесни заштититеиш велике Британие, будите ми садЂ у помоћи ! помозите ми, склонити вашу ћерку, да ми уступи ићну днорску слуакавку, ,у кош самБ а страшно ' залшбићнЂ!" КромвеиЂ му е до душе опростио нћгову