Шумадинка

У Б еограду 16. Фебруарил 185 7.

Ш7МДДВНКД, lllll # А ШШШК18ИШ&» ШАЖШЖЖ В Ш®В®ОТШ« Учредникљ и издавателн »lio6onnpi> 61. Менадо«гва1в9».

ТКЧ. Vlr

Оваи лист-b излази Вторникомт., Четврткомт. и СуботомЂ на по табака. Цена «у е за 3 мес. 4. за пола год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт> врсте за вдан-путт> а 5 кр. ср. за трипут-b. 1тЛ"

И а л е п |i si ч е. -—• Славни позориштникЂ Кокђ имао едио вече представллти у Дублину коиздћ подт. имевомЂ „СтранацЂ". — Кад-ћ е ступио на бину (узвишено место, на комђ позоригптници дћиствуго), примћћавали се на нКговомђ лицу знаци наивећегг. узбуђена и раздражености; цћо скоро скуплћни светЋ држао етоза слћдство комада, кои е имао представлати; они пакљ, кои су слабостљ нћгову познавали знали су врло добро, шта е Коку,т. е. да е онђ пилнђ Кадљ се громогласно усклицанћ и плћсканћ свршило, ПОЗОрИШТНИКЋ СЂ тешкомљ МуКОМЋ промуца почетакЂ драме: „Она колиба тамо — видте колебу ту !", затимт. се удари рукама у прси и по челу и одао е или управо рећи посртао е у привидно наивећемт> узбуђенш душе по бини тамо и амо. Скуплћни гледаоци држали су и ово за вћшто и маисторско представлднћ, и обнове вику усклицима и плћсканћ. Наипосле, почемт, е Кокћ неколико претећи погледа бацио на суфлера (то е оно лице, кое у театрима са стране шапће позориштницима, кадг. ови у говору застану и збуне се), кои му e узалудг. шаптао и ишао на руку, онда ступи онђ неколико корака напредЂ и поче по видимоме у наивећои тугииузбуђености говорити слћдунзће речи са дркћућимт, и тронутимв гласомљ: „Господо мон! Ви сте трговачки народљ, и познаете врло добро цћну новаца. — 10.000. Форинти сребра — цћло мое иманћ, — — л позаими едномт, присномђ принтелго, — па ми е садЂ пропало ! Притомђ мои синђ , мов единче — молимђ васЂ господо, опростите уцвелћномЂ родителвскомЂ чувству и срдцу, —• валлнЂ младићЂ кога неће маика више родити, погинуо е, — пре неколико сати приспћла ми е жалостна вћстЂ мон е една утћха. што e онђ за свога кралн и отечество славно умр'о ! и — ГласЂ му задркти и изнемогне Покрие лице свошмђ марамомЂ и вдва отиде сђ бине, тако га е туга силно савладала. Наивеће саучастие могло се познати на лицу тронути до суза слушателн. — — У самои пакЂ ствари нити е Кокђ имао 10.000. фоРинти, нити сина: и будући е онђ видио да га е вино сасвимђ свладало .да ие може у нћговои роли ни маћи, онђ ® измислио ту гатку, да се само подђ лепимЂ изговоромЂ сђ бине измакне. О нђ е на рукама однешенЂ кући а друг и е позориштникт^ нћгову ролу играти морао.

(О великомЂ Петру.) ЦарЂ ПетарЂ велики наредио е при почетку копанл ладогаискогЂ водовода , да властели и спаие новгородске и петробуржке губерние даду нуждне раднике за оваи посао, и подписао е у државномЂ савћту саморучно дотичии указЂ. Но оногђ дана, кадЂ е ово заклшчено . одсутствовао е изђ сћднице савћта кннзђ Л ковђ Феодоровићљ Долгоруки, еданЂ одђ први државни савћтника , према коме е царЂ имао наивеће повћренћ, и тако е на оваи начинЂ нћму непознато било, шта се у одсутству нћговомђ догодило. СутраданЂ, кадЂ е указЂ већЂ подписанЂ и сасвиМЂ спреманЂ за обнародованћ био, дошао е кннзђ ДолгорукЂ у сћдницу као и обично, и прво му е питанћ било, шта е рћшавано у нћговомЂ одсутству ? Но кадЂ су му поднели подписани одђ свиго совћтника протоколЂ, кои е садржавао царску наредбу, да се селнци петробуржке и новгородске губерние употребе на копанћ ладогаНскогђ водовода, оиђ се проти†тога нко ополчи, наводећи , да то неможе бити , и да ce мора цару учинити устмено предложенћ ; — будући би овакова уредба сасвимђ упропастила ове и онако већЂ одђ рата опустошене провинцие. КадЂ се онђ овако у наивећои раздражености развикао противЋ ове уредбе . поднесу му остали совћтници уредбу, кок) е већЂ царЂ саморучно подписао, хотћвши тиме показати му, да е нћгова лготина узалудна, и да се то заклшченћ неможе више опозвати и измћнити. Долгоруки пакЂ у жестини гнћва поцепа на удивленћ и ужасЂ цћлогЋ сабраногЂ савћта оваи царскимв подписомђ снабдћвени указЂ. Уплашени совћтници устану и запиташ га, да ли онђ знаде, шта е учинио , и на шта ће ово несмислено нћгово дћло моћи изићи? „R знамЂ," одговори Долгоруки снажно, „шта самн урадио, но н ћу то предЂ Богол1ђ , царемЂ а и цћломЂ землбомђ заступати и одговорЂ зато дати." УсредЂ ове забуне и вике ућ е царЂ ПетарЂ у засћдание, зачуди се овои вики совћтника и запита , шта значи ова необична вика и гунгула? Са зебнвомЂ и страомђ поднесе генерални прокураторЂ совћта цару поцепани одђ ДолгорукогЂ указЂ. ЦарЂ се у први ма ако