Шумадинка

на то разлготио и жестио и питао е разнренимтЈ гласомг> кназа Долгорукогт., шта га e на то побудило, да учини ово нечувено преступленћ противљ достоинства нћговг )гг> царскогЋ величества? „Ништа друго," одговори Долгоруки, „него ревносте. и заузетостБ за твого честћ и за благостанћ твое землћ и народа. Немои ми то за зло примити, Петре Алексиевићу." продужи Долгоруки далћ, „што н о мудрости TBoioH предпоставлнмљ, да ти валвда ниси науманЂ, да твош собствену землго упропастишт> и опустишљ, као кралв шведски Карлљ XII. нУ>гову. Ти си се при овомг. указу затрчао , а ниси се обазрео на toj у каквомЂ еу станм ове две провинцие, кое су у шведскомв рату више страдале него сва остала Руснл скупа, ниси на то помислио, колико е лгоди изгинуло, и како су ове провинцие у а «ителБству осиромашиле. Шта ти смета, да за копанћ овогђ tboi'oh новои варошк Петробургу необходимо потребногг. водововода доведешчз лгоде и изт. други губернин , и то изљ сваке по мало, па да ни една оваи теретљ лко неосећа. Па осимтз тога ти имаш -б толике зароблћне Шведе , кое би ти у место твои собствени поданика могао употребити на оваи трудни посао." — Царт> е сасвимт. мирно саслушао оваи предлогЂ Долгорукога, нашао се заиста у великом -б чуду, окрене се осталимг. совћтницима и рекне имг> : „Нека ова стваргЈ засадв легне , н оћу iomi'i. о нбои да размишллмЂ, и после ћу тект> саобштити совћту мого коначну наредбу и заповћстБ." При томе е стварБ и остала. Петарљ нашао е међу тимђ за копанћ ладогаискогг. водовода друга средства, и то по свои прилици по далћмг. преговаранго са нћговимЂ приснимг. и повКрителнимЂ Долгорукимт., и одредио е после некогЂ времена на копанк водовода неколико хилдда зароблћни Шведа, кои су готово сви поскапали, радећи оваи преко мћре тежакЂ посао. (0 великомт, Петру) ЦарЂ ПетарЂ наблгодавао е у времену наивећу штеднго на сваки могући начинЂ. Онђ е заиста могао, као и римски царЂ Титђ , сажалћвати сваки сатЂ, кои е залудно и безЂ ползе протекао. Па и за самомЂ трапезомЂ иалазио е онђ у томе задоволБство, да се о полезнимЂ стварима разговара. 36 огђ тога морали су се свакадЂ служиуелви изђ трапезарие уда лити, чимђ е ело на столђ принешено. „Сви", говораше царЂ, „пилћ човеку у очи и у зубе, и искрећу све речи наопако, па ifi после овако изопачене по народу разносе-" ОвакавЂ платонски ручпкЂ дао е царЂ године 1714. наиславншмЂ и наиодличнЈимЂ лгодима свога двора .РћчБ се повела о дћлнма нћговогЂ отца и о великимЂ препонама и сметнама, кое му е патринрхЂ Никонђ на путЂ ставлно. Сваки е о томе свое мнћние казао , а између остали и гроФЂ МустинЂ ПушкинЂ , кои е дћла Петра великогЂ до звезда уздизао, а напротивБ све кудио и омаловажавао, iuto е отацг> нћговгј урадио. „Премда су", говораше гроФЂ, „подђ владомЂ цара Алексин Михаиловића велика н славна дћла учинћна, то се ово више и ма приписати Мозарову и другимЂ даровитимЂ лгодма, него ли самоме цару. ВладаоцЂ слушао е ове рћчи сђ наивећимЂ незадоволбствомђ и негодованћмЂ , и изразио е то слћдуго-

ћимг. речима: „Ти ме опорочаванћмЂ могђ отца а подлимђ и ласкателнимЂ уздизанћмЂ мене самога више вређашЂ, него iijto се и помислит i може." ЗатимЂ устане онђ са стола, стане иза столице Лкова Феодоровића ДолгорукогЂ и рекне му : „ЧуешЂ приателго, н знамЂ врло добро, да ти врло често врло жестоко противЂ мене говоришЂ, тако, да л чисто изванЂ себе одг> лготине дођемЂ: но н самв тврдо увћренЂ, да ме ти истинито и искрено лго 6 ишђ и да ти иетину говоришЂ. fl самв ти збогЂ тога млого и млого обвезанЂ, и садЂ те молимђ, да ми беЗЂ околишенн и подлогђ ласканн кажешЂ, како ти о мени и моме отцу мислишђ. Руски КатонЂ (кназг> Долгоруки) замислио ce за неколико тренутака о томе, шта ће да одговори, сукао е дугачке нћгове брке, и рекне затимЂ цару : „Владателго ! на питанћ твое валн обширно одговорити. У некимЂ е стварма претен;н1и твои отацЂ , а у некима опетЂ ти си га далеко превазишао. Дћла владагела могу се сђ три гледишта сматрати и оценнвати. Главна е точка негованћ правде, и у томе е твои отацгз учинио више него ти. Онђ е дао саставити еданЂ законикЂ, по коме и садЂ судие суде. Н међутимБ несумннмЂ, да би ти у томе и твога отца превазићи могао, кадЂ би се ти само хтео сђ тимђ предметомг! занимати. Друга е главна точка воена сила. Твои е отацЂ у томе за Русиго врло млого учинио и славе стекао , онђ ти е прокрчио путЂ садашнБои TBoiofi военои сили; ти си текЂ само оно усавршио и дотерао, шта е твои отацЂ започео. Да ниси ти толике побћде одржао, онда би заиста сумнително било, коме одђ васЂ два нрвенство припада, теби или твоме отцу. Трећа е главна точка морска сила. У томе неможе ти нико неизмћрне заслуге одрећи, утоме си ти отца твога далеко надмашио. " Велики царЂ слушао е ове речи сђ наивећомЂ пажнђомђ . ЗатимЂ полгоби онђ простосрдачногЂ и искреногђ говорника у чело и рекне му ове речи! „Побожна и вћрна слуго,ти си ми у ништети вћранЂ био,за то ћу те надЂ млогима узвисити". М р в si ц е. Иреварени лоповг. — Б дномђ шнаидеру више е пута нестала џепна марама, и то све у едномЂ истомђ сокаку. Препредени шнаидерЂ науми, да увати лопова и да му ce насмее. Онђ зашие сирћчБ мараму тврдо за џепЂ, и пустио е краеве одђ мараме, да по обичаго изђ цепа вире. ЗатимЂ пође онђ предЂ вече онимђ истимђ сокакомгЈ; -— лоповђ се на скоро ирилви и стаде трзати мараму. Подмукло смегоћн се окрене се шнаидерЂ. Лоповђ пакЂ разлгоћенЂ з 6 огђ безуспћшногЂ свогђ покушал пришке му еданЂ жестокЂ шамарг^ и побегне сђ речима: „Проклети угурсузе ! ЗарЂ ти оћешЂ поштене лгоде да тако варашЂ? — Познато е. како е еданЂ богати пиварЂ у Лондону свога нећака само подђ тимг, условиемЂ поставио главнимЂ наслћдникомЂ надЂ неизмеренимЂ нћговимЂ богатствомЂ. ако оваи сваке године на данЂ смрти свога унка по еданЂ зубЂ извади догодђ му зуби узтраго. Онђ е тиме хтео постићи то. да се нћговЂ нећакЂ и после