Шумадинка

79

,,ioro година сећа на данЂ смрти свога улка сљ непритворнимљ боломт> и жалости. (Енглези и нБиова чудновата наравЂ.) ЕнгиезЂ e cTt> И остве оригиналЂ у цеиоме даивоту своме па и на самои еамртнои постелБи. бданЂ ЕнглезЂ , кои се врло радо кладио , био е на самрти и питао е свога лћкара колико и ЈоштЂ имамЂ живити?" — „До сутра на подне!" одговори лекарЂ и хтеде се удалити. — „Стани !" ви кне му болестникЂ са изумрлимЂ гласомЂ, „а ћу се за j0 фунти стерлина (100 Фор. ср.) сђ вами обкладити, да ћу а до 2 сата после подне живити." — СлавногЂ списателн жалостни драма, КребилЂОна запитаго, одкудЂ узима онђ тако ужасне ликове, предмете и мисли за свое жалостне номаде. — „Мени ние оставлћнЂ никака†други изборЂ", одговори КребилБОНЂ, „Корнелв отео ми е небо, а Рзсинђ землго; мени ние дакле остало ништа друго , него пакао !" (Онђ е то зато рекао, ruvo су Корнелв у виспренои поезји, а РасинЂ у практичнои страни драме до наивећегЂ савршенства дотерал«.) — Матере шпартанске кадЂ су чуле, да су имђ деца у битки по.инула, ишле су на боино полК и испитивале су ране погннувши, па кадЂ су видиле, да су они ранћни у прси, онда су се поносиле и саранћивали су ifi у огечествено гроблк. А кадЂ би нашле да су имђ синови у леђа ранћни, стидиле би се н ндиковале би, na би крадомЂ измицале , и оставлале децу , да се у обште гроблћ закопат , или би ifi таино довлачили и саранвивали. — бдна Шпартанка опази међу воиницима свога сина. кои е у битки рану добио и рамао, па се зато стидио, што неможе подобно осталимЂ воиницима да иде управо. „Поноси се чедо мое" Рекне му мати, „ерЂ те сваки коракЂ опоминћ на аднаштво и добродћтелв воиничку." (Гласно мишл%н%.') бданЂ полбски економЂ имао е обичаи, да самЂ са собомЂ говори, и излвлБивао е тако неотично свое и наиважние мисли. бданпутЂ лшио е онђ на магарцу (ков по западнимЂ землама ние смешно нити стидно) поредЂ едногЂ дуда , кои е пружао свое зрелимЂ плодоиЂ обтерећене гране чакЂ преко високогђ пута на др мт,. ДобромЂ економу зактело се ести дудинћ, стаде кодђ дуда, усправи се на седлу , н ео к сђ апетитомЂ сладакЂ плодђ, радугоћи ce, што му магарацЂ тако мирно стои. Онда му падне на умт>, како би онђ незгодно у трнћ норедт, плота пао кадЂ би когодђ магарцу нћговомЂ викнуо, да пође. Ho по несрећи говорио е онђ самЂ те свое мисли нсно , и кадЂ е магарацЂ чуо ону рћчЂ, на кого онђ обично полази , онђ заиста скочи, и тако е снрома економЂ пао у трнћ. и постао мученикЂ свога смешногЂ обичав, што гласно мисли. — ПодобанЂ обичаи имао е неки ЛордЂ Д. у ЛонДону, но само на мало другчш начинЂ. КадЂ е онђ на пр. п ри асталу поредЂ какве госпе сћдио, па му е случаино °ало на умЂ, да би учтивостБ зактевала, да е чимгодђ Ионуди ији послужи, онда е онђ обично наипре о тои CB oioH намћри размишлавао и то гласно, то естБ, онђ е То иолако у себи говорио, онђ е на пр . казао: „Л моРамЂ са овомђ госпошмђ до мене едну чахпу вина попи-

ти; да, да, л iofi морамЂ чашу вина наздравити". ЗатимЂ ce онренуо госпи , и питао нго, да ли има во.по , едну чашу вина попити. Госпоа саизволи са смешенћмЂ, у коме се сви за асталомЂ придруже, кое е противно правилама учтивости.—а сирома лордЂ ние се могао никако сћтити, чему се они смего. — Недавно е ручао онђ кодђ лорда А, кои е био врло даровитЂ и оштроуманЂ човекЂ, и сћдио е башЂ до нћга. За време ручка сћдио е онаи први лордЂ по задуго у дубокимЂ мислима, кое наипосле и неотично постану исне: велимЂ. да би паметно било, да овогђ лорда, кои се гизда као лутка, зовемЂ еданпутЂ на ручакЂ, да, д оћу да га зовемЂ, и морамЂ и треба да га зовемЂ". Онђ башЂ хтеде ову намћру, кон е у таиномЂ савћту нћгови мисли заклгочена саобштити ономе, кога се тиче, кадЂ на еданпутЂ падне и нћговомЂ комш !и до нћга вола, да асно мисли: ,,fl држимђ " , мислнхпе и говораше у себи ЛордЂ А., да ће ме ова матора будала на ручакЂ звати, — но а нећу да идемЂ". — ЛордЂ Д. био е као громомЂ пораженЂ, и удивленћ надмашило е и саму нћгову лгогину. Онђ се сирћчБ чудио и крстио, како може други наитаиние нћгове мисли погодити ? Онђ то за Бога ние могао сватити. (ЦарЂ ШалЂивчина ) ЦарЂ неки био е одђ природе велики шалБивчина , и са свакимЂ се шалио, па зато е и доживио више догађан. 6 дномђ му рекне нросилкђ еданЂ: „Брате царе, дедЂ удели што мени сиромаху!" „А одкадЂ смо ми браћа?" запита га царЂ, кои се тои чудноватои речи одђ едногЂ просинка зачудио: „Е одговори сиромашакЂ, „а зарЂ нису сви лгоди браћа по Адаму?" „Право", рекне царЂ, „а на то нисамБ мислио", и с' тимђ речма пружи му едну пару. „Но пара е мали подаракв одђ еднога цара" рекне просинкЂ. „Шта ?" проговори царЂ привтелго, а кадЂ би ти сва браћа одђ Адама по толико дали, зарЂ ти не би био наибогатЈи у момђ царству ?" За овимђ поклономђ братскимЂ, наравно и царски поклонђ слћдовао е". {Об%дг у авлги) Многи се често на то туже, како е тежко и готово немогуће сђ некимЂ лгодма на краи изићи. МеђутимЂ млоги такви лгоди нису зли, него чудновати, и кадЂ би ifi само човекЂ познао сполв и изнутра, и знао се према нБима владати. никаДЂ да небуде упоранЂ нити опетЂ попуштагоћи, то би по неки одђ нби лако кђ себи дошао. То е изпало за рукомЂ едномЂ слуги. Оваи ние могао своме господару никако уговети и често е трпио псовке и кадЂ ние био кривЂ. Тако еданпутЂ дође господарЂ здраво срдитЂ кући и седнедаобћдуе. Чорба е била или нреврућа или сасвимЂ ладна или ниедно одђ обоега; но доста да е господарЂ био срдитЂ. Онђ зграби чиниго , заедно сб онимђ што е у in»ofi било и баци 6 крозЂ отворенЂ прозорЂ, у авлиго. Шта е радио садЂ слуга ? Дуго неразмишллвагоћи баци говеђуну, кого е хтео на асталЂ метути; такође за чорбомЂ у авлиго, затимЂ лебацЂ, после вино , и на последку астални чарша†заедно сђ онимђ што е на нћму било. „Сметеначе, шта е то?" упита господарЂ, и скочи као опаренЂ са столице. Но слуга ладно му одговори : „Опростите ми, ако мисао вашу нисзмб погодио; ерЂ н мишлн да ви оћете да обћдуете у авлж. ВоздухЂ е чистђ , небо плаво, и гледте само, како красно цвета лбука,и како пчеле весело обћдуго — СадЂ е чорба бачена , па