Шумадинка

х ога рзд и нко укоравво и непоштенћ нћгово пребацив ао му, онда призна судиа, да га е доиста често понуђени му новацљ засенио, судити криво подћ видомћ правд 6 . се то о теби неби ни.чздђ надао", рекне царт., тлта те е на таи коракЋ навело ?" Ништа друго", одгов ори обвинћни судин, „него то, iuto н нисамг. ништа могао заштедити и на страну мећати, шта више нисамв ни тако улшдно живити могао као остало мени равно дру<ктво, а да себе и мом фзмилиго у дугљ не бацимтз. „Па К олико ти мислишћ , да би ти доста било, да не би имао после нужде, примати мите и чинити неправду за лгобовв новца", запита га царг. „БарЂ 1оштт> еданпутљ оволико колико садљ имамт, плате" , одговори судил. — „Па оћеШЂ ли ти онда тиме сасвим -b вадоволннт, бити", запита га царљ, „дужност^ tboic верно и савЉстно одправлахи и никадЂ понлоне не примати или на будикакавтз дру« ги начинт, властБ твого злоупотребити ? — „Савршено, премилостиви господару !", одговори судиа ; „н се подчинавамт, наишешћои казни, ако мн се буде могло доказати, да самћ изћ лгобави кт> новцу криво судио , и да самБ мите примао. — „Нека буде!" , рекне царг>; „а ти за садљ опраштамЂ. Н ти даемЂ двогубу плату и iouiTi> половину одозго, да би само твое звание поштеноиправедно извршавао. Но и ћу одсадг> оштро ка тебе мотрити, и ако неуздржишг, рћчв , д ћу те одма дати обћсити. Радостни судин благодарио е за ту милостб цару коленоприклоно , изрицао е правду и правицу са ннивећомх> строгосћу и одправлно е тако дужноств cboio неволико година безт> икакве погрешке. Но наипосле заборави онљ наново на свого дужностљ , почео е примати мите и чинио е млоговг дне неправде. Кадт> е цаг>г> то дознао, онг> га даде уаосити, преда га суду на комг> се асно посведочи нћгова кривица, и нви му иреко другогг, слћдугоће: „Кадг> ти ниси твого речв одржао, а ћу мого одржати", и даде ra заиста обесити. Раз.?ае езовостн. Изт> Петробурга авлдго намх> едне новине слћдугоћи карактеристич iht > догађаи : Царг> е недавно држао прегледг> воиске. Кадг> е дошао редг> на кретанн гвардеиски Черкеза, покаже се иеки нередт> у кадетскимх> корпусима, тако, да се царт> побуђенимт> нашао, учинити на то внимателнимг> шеФа воини-јки учевни заведении, ђенерал-ађутанта Ростовчова. Оваи одма одезди на конвд K'i> едномљ одг, управитела воинички заведениа , ђенерал-лаитнанту М., и изговорио му е жестокт, укорт>. Несрећа е хтела, ра е башт> павловски корпустЈ кадета ; коима е таи ђенерал-лаитнантг> био управителв, наиманћ погрешио, и што е опаи одђ цара лично уважаванг> био. • ђенерал-лаитнантг саслушао е мирно з'корг> свога ше*а : но кадг> е сутраданљ био зборт> управителд и надзиратела кадетски корпуса, ђенерал-лаитнант-Б М. ние дош ао. Ростовчовг> послао е кг> нћму и дао ra е молити, Д а дође. Ростовчовг> позове затимЂ трећега дана оПе ТЂ све управителћ кх> себи. Но кадЂ М. ние ни садЂ 4°Шао, онда е Ростсвчовђ изнвио o томе нсно свое са^аленћ, и то у толико више, што е онђ, — Росговчовђ имао намћру, да увређеномЂ ђенералу у присутству цћл ° гђ му друштва подпуно удовлетворенћ даде. Но онђ

то садЂ чини и у нћговомЂ одсутству, признае ввно , да е неправо учинио и моли ђенерала II. да све ово ђенерал-лаитнанту М. до знанн достави. Но оваи изнви , да е нћму, премда е одђ стране Ростовчова подпуно удовлетворенћ добио: ова увреда нвно е у присутству цара нанешена , и да се онђ неможе смирити , догодђ недозна мишленћ царево o овомђ догађаго. СадЂ отиде Ростовчовђ цару, и оданде са еднимЂ печатанимЂ указомђ своме подчинћномЂ . ђенерал-лаитнанту М. у коме указу Ростовчовђ искрено сажалћва, iiito е ђенераллаитнанта М. увредио; но да онђ држи, да e мана стварБ увреду нанети, него нехтети тавову искрено признати. Оваи ће ce указЂ читати свима иадетскимЂ корпусима. (Разбопничка чета у Влашкои.) бдне новине авлнго, да е полицин одкрила у Галацу едну нко разгранату разбонничку чету. и да е она од'части већЂ и поватава. Главни четовођа позвао e едно вече кђ себи неколико еномисленика свои, и почемЂ имђ е свое мишленћ о нђиовомђ узанномЂ одношен^о саобштио, тргну сви атагане иза понса, кленну и положе заклетву узадмне вћрности и братства. Неколико убистве и поара хтели су да предузму шштђ исте ноћи. Жена разбоиничкогЂ четовође, кон е у оусћднои соби чула, да ће при поари сваки немилице бити убиенг, когодђ даде одпора, уплагпи се ико, огрчи у страу своме сусћду и одкрие овоме опасмо ово сазаклетие. СусћдЂ ави (;ве ово полицш , коа одма кућу обколи, и 15 разбоиника заедно са нђиовимђ четовођомЂ поватаго. — Говори се, да е ова чета импла у Браилу 40, у Букурешту 60, а у Галацу 50 членова. (Нж-асно положен%.) Мали морски заливЂ , кои варошБ БроклинЂ одђ Нго-1орка дћли, бинше се сасвимЂ ове године заледио, и крозЂ неко .шко дана прелазили су лгоди хи.шдама преко овогђ 5000 четворни стопа великогђ леденогЂ полн идући пћшице изђ едне вароши у другу. Но морскимЂ приливомЂ одђ 7. Лнуара одвали се напрасно леДЂ свудЂ унаоколо око обала, и една грдна санта, на KoioS e било више одђ 500 лгоди , пошла е управо у безкраини океанЂ. Вика ови несрећника помћшала се сђ викомђ безброине светине, коа е ово ужасно позорћ са обале гледала. После неколико безуспћшни покушаа испадне наипосле едномЂ пароброду за рукомЂ, пристати узЂ ову санту, пре него што е ова изђ залива у широко море изишла, и избавио е сва на прегрднои санти налазећа се лица. П р в i! ц е. — У еднои варошици у Ческои упита катихета едно дете „ко е преварио Адама, те е изео забранћну ибуку" „гладЂ" одговори радостно дете. — У Лондону запитаго едну девоику коа e млеко продавала, зашто iofi е млеко сада тако вруће „Л незнамЂ одђ чега ће то бити, одговори девоика, осимђ ако ние одђ вруће воде, кого у млеко сипамо". —• бданЂ се спремао да у лето по Шваицерскои путуе, и з 6 огђ тога е врло често о Алпима, о водопадима и о другимЂ увеселенинма говорио. Кадв е хтео поћи, упита лгобећи свое дете, шта оће да му изђ Шваицерске донесе „бданЂ водопаДЂ лгобезни отацЂ" рекне дете.

v i