Шумадинка

„Но да л ћете се вв сђ тимђ задоволвити ?" „Зацћло сљ тимђ ћу се подпуно задоволвити." ,,fl самБ знала, да ви имате биагородно срце. Благодаримт. вам». за мене и за мога отца, па да вамљ нам ћра и неизиђе за рукомЂ, л ћу вамЂ опетљ за вашу добру волк) признателна остати." „Кадљ ћемо се опетљ састати Хелена ?" „Кадљ вамЋ треба да се опетљ састанемо ?" „Сутра мислимђ да ћу вамг> радостне гласове донети." „Добро сутра ћнмо се дакле видити." „Гд* ?" „Овдћ, ако вамљ е по волби." „Овдћ на сокаку?" „О боже, та ви видите да смо на сокаку јоштћ наисигурнЈи; ми стоимо кодљ ове капие већг> одђ по сата, и нико живи ние прошао." ,,Ал' зашто неби а кб вама у кућу дошао , или ако оћете ви кљ мени ?" „Кадг> би ви кђ мени у кућу дошли довели биуподозренћ и опасноств ове лк>де, кои су ми заклонт, дали, а ако д ki > вама дођемљ, нисте онда ви сигурни." „О, то ништа нечини, а ћу узети билетљ едне мое сроднице, и вама дати." „Па да онда ваши сродници изгину. ако мене увате-" „Имате право, а ћу вамт> дакле бнлетЂ на име Хелена извадити." „Тако! ви ћете шштћ видити, да ће напоследку мое едино и право име бити Хелена." „Кажите ми сатЂ, кадт> ћу доћи." „Исти сатљ, у кои смо се данаст^ срели, у 10 сати у вече." „Добро, у 10 сати. А како ћемо се наћи ?" „Врло лако. Петт, минута предЂ 10 сати будите ви на каши, а чимђ сатЂ избие, а ћу сићи." „Сутра у 10 сати драга Хелена ! сђ Богомђ !" „Сутра у 10 сати драги Алберте! лаку ноћв !" Хтео самв iofi полшбити руку, но она ми пружи чело. Сутра данљ око 9% сати увече био самБ већЂ на уреченомЂ мћсту, а четвртЂ сата доцние дође и Хелена. Обое смо дошли пре уговореногЂ времена. Н се радостр окренемт, и станемЂ поредЂ нћ. „Н већљ видимђ , ви сте донели добре вћсти", започе она смешећи се. „Врло добре; наилре ево вамЂ билета". „Наипре кажите ми, шта ће сђ моимђ отцемЂ бити". И одтури Moto руку натрагЂ. „ВашЂ отацЂ, ако оће, може ce спасти. „Ако оће, велите ви, па шта ће радити ?" „Мора у мене подпуно поверенћ имати". „То е већЂ свршена стварБ". „бсте лн се сђ нбимђ састали ?" „бсамБ". „Како сте се смели усудити ?"

„Морало е бити; а и Богђ самЂ чува". „А есте ли отцу све'казали? „Л самБ му казала да сте ме ви шче одђ извћстне пропасти избавили, и да ће те може бити до сутра и нћга спасти". „Сутра, управо сутра избавит'ћу га, ако оће". „Шта, како ? Говорите, говорите, молимђ васЂ. Наше познанство било би право чудо, ако вамЂ то за рукомђ изиђе". „Али" — наставимЂ а оклевашћи. „Али ; — кажите, шта мислите !" „Ви неможете заедно сђ нби-иђ побећи". „ЗарЂ вамЂ нисамБ казала, шта самБ у томђ случаш намислила чинити ?" „Но п ћу доцние и за васЂ за цћло пасошЂ добити". „Мол мђ васЂ, да видимо наипре, шта ће сђ моимђ отцемЂ бити. па после лако е за мене". „Добро; н самБ вамЂ казивао, да кодђ садашићгЂ грозногЂ правнтелБСтва имамЂ принтелн, ел'те ?" „6 стђ , казивали сте ми". „ДанасЂ самБ био кодђ сдногђ таквогЂ приателн". „Ко е то ?" „ЧовеКЂ, кога ћешЂ и ти барЂ по имену познавати, човекЋ пјнђ одважности, чести и поштенл". „Кажите ми нћгово име". „ГенералЂ Марсо". (продужение слћдуе) Д О Л ,1 I. Е ffl о В О € Т 13. — НачалникЂ Окр. КраинскогЂ машрЂ г. Коста ЛнковићЂ иолучио е одђ цара рускогЂ орденЂ св. Станислава III. реда. етРАнв 3i о в © с т н. КоторЂ 4. Фебр. Кннзђ Данило већЂ е отишао у Корфу одакле ће у ПаризЂ. Ово путованћ нема никаквогђ политичногђ значан. Пре полазка свога килзђ е опредћлио редЂ наслћдства, по коме нћговЂ наистар^и синђ опредћлше се за наслћдника , а ако кнвзђ неби ни едногЂ сина имао онда да га наслћди синђ вице-предсћдатела сената Мирко ПетровићЂ; ако неби оваи наслћдникђ имао двадесетЂ година , онда нћговЂ отацЂ и три сенатора одђ владашћегЂ племена Нћгоша, да буду намћстници кнрза до нћговогЂ узраста. Далћ у тои уредби о наслћдству, опредћлено е и то, да сваки онаи кои би Турскои био наклонћнЂ , изклшчава се изђ права и неможе наслћдити. Женске су изклшчене изђ наслћдив кннжеске власти. ГраФЂ Радецки после 72. гоине свое службе поставлћнЂ е на свого молбу у станћ покон. — ЦаревЂ братЂ ерцхерцогЂ МаксимилиннЂ постао е намћстникЂ царевЋ у Ломбардш. — Одђ Китан долазе гласови да су се Китаици сагозили са Малаицима и грозе тамо Енглезима и Немцима. СеимурЂ туче ifi и пали са сви страна.