Шумадинка

едно или два мртва тћла: остало бацано еу едну велику обшту гробницу. ДругогЂ дана бацане су главе и тћла, сђ коима самћ н мое научне покушае чинио, ci> онима, кое су се тогг> дана приновиле , оаетг, у едну рупу. У средЂ овога немилогг и грозногг, посла и свакидашнћгЋ додира са смрћу и нћнимЂ нднимђ ^кертвама мон лшбавв кђ Хелени растла е сг, дана на дант>. А исто тако волела ме е ова сирота девоика свомћ ватромт, нћнога младогг. срца. Често самв помишлно да е узмемг>, и често смо се разговарали о срећи нашегЂ будућеп. супружескогг. живота. Но да би се могли вћнчати, морала е Хелена свое право име и име родитела изказати, а име едногг. бегунца и аристократе сђ места би е одвело на гилотину. ОтацЂ ioH е писао више пута, да поити кђ нћму у Енглеску, но она му едномг. одговори да неможе, и одкрие му нашу лшбавв. У исто време молила га е за одобренћ, да се може вћнчати, и онљ ioS то допусти; сг. те стране били смо садг. осигурани. Међутимг. измеђ' свиго они грозни процеса , кои су противв наиодабранш Фамилил и наивећи мужева старогг. кралћвскогв правителства подигнути и сви на губилишту свршени били, започео се едант, наистрашн1и кои е свакога страомг, и тугомг. испунио. То е био процесг. кралБице Марив Антоанете. Судеиско испитиванћ започело се 4. Октобра (rio римскомг,), и сваки данг, живо се наставлало; 14. истогг, месеца изведу кра.и,ицу предг, наивиши бунтовни судг,, 16. изг, штра осуде е на смртх. и Јоштћ истогг, дана поведу e на губилиште. Рано изг, готра добиемг> цедулш одг, Хелене у itoiofi ми авлн, да таи жалостни данг, неможе пронустити а мене да невиди. Око два сата по подне еастанемо се дакле упознатомг. сокаку у онои малои собици. Хелена ние могла сузе зауставити, а и самогг, мене кралвичина смртв лко е разжалила ; ерг, ми е кралвица у младости Moiofi била особито милостива , па иисамБ никако могао нћну доброту заборавити. О. тога ћу се дана до смрти сећати ; била е среда; савЂ ПаризЂ обузела е жалоств и стра. И а самг, осећао самг, неки ужасг,, неку слутнш, да ће ме несрећа постићи. Хелена плакала е непрестано у моимг, наручинма, и а самБ силомг. хтео да е утћшимг., и ако ми езикгЈ ние могао блажеће речи произнети, ерт> е надежда и слобода одђ могг, срца побегла. Ту ноћв проведемо заедно, но много горе него данг,. fl се 1 *оштг» опоминћмв како е едно псето у еднои соби исподг, насг> затворено сву ноћв урликало. Уштру распитамо и дознамо, зашто е било затворено. Газда му е рано изишао и собомг, клгочљ однео, на сокаку увати ra полициа и одведе предг. бунтони судг>, у 3 сата по подне осуде ra на смртв, а у 4 сата глава му е ст. рамена већ-b била одлетила. Школа у KoioH е Хелена била као учителБка намештена, починнла се у 9. сати изготра. Морали смо се растати. Мени е било врло тешко, да e пустимг. да иде а и она ние се могла задуго одт. мене отргнути. Но два дана одг. дужности изостати , значило би изтраживана полицие хотимице на себе навући, кое би за Хелену у нћномг, положенм било врло опасно. Зато погодимг, одма кола, и седнемг, сг, нбомђ заедно, да е донекле испратимг>. Но на последку морао самБ е оставити. Целимг, путема држали смо се загрлћни у затвореним-Б колима, неговорећи ни едне рћчице, а сузе су намг, еднако низг,

образг, текле, и на устнама свого горчину са сладосћу полгобаца мешале. Кадг> сг. кола сиђемг,, немогнемг. одма путемг, далћ отићи, него останемг, на истомг^ мћстЈ' као прикованг,, неодваагоћи очи сг> кола, у коима е Хелена остала. Кола се нису била ни двадесетг, корака измакла ал' одг, еданпутг, стаиу, и Хелена промоли главу изг, нби као да е знала, да шштг, еднако на истомг, мћсту стоимг,. Л одтрчимг, ktj нбоизи , скочимг. у кола и затворимг. iS, па онда загрлимг, опетг, девоику и жестоко е притиснемг. опетг, грудма. У таи махг, избие на о 6 лижнбои цркви деветг. сати. fl ioK обришемг, сузе, притнснемљ мов вреле устне трипутг, на нћне, па онда скочимг, изг, кола на калдрму, и брзо одемг, далћ. Учини ми се као да ме Хелена натрагг. зове. Но толики плачг. и толико застаннћ на сокаку боао самБ се да лгодма непадне у очи , и да се полицш подозрително неучини. Зато сг. великимг> усиллванћмг. и брзо корачагоћи напредг. у здржимг. се, те се више натрагг. не окренемг.. Нунг, очаана дођемг. у мое обиталиште. Tafi цео данг. ироведемг. писагоћи Хелени писмо , кое ioB у вече преко варошке поште оправимљ. Мало после добиемт, иа одг, нћ писмо, у комеми нвлд, како су е стареглине школске псовале, и претиле да ioH скоро неће дати у варошБ изићи. Наиближи данг> у кои ioK се одпре обично допуштало изићи, била е неделн; она ми се у писму заклинаше, да е никаква претва неће заолашити, и да ће се тога дана као и досадг> самномг, састати, ма се морала са своимг, старшма и посвађати. (краи слћдуе) А в! е е д © т е. Биаху у еднои вароши два човека; еданг, биаше особити лакомацг., а други поглавити ненавидлБивацг,, коима рече господинг. еданг.: ридимћ да сте у свомг, опакомг> по нарави занату особити манстори, зато што одљ мене будете просили, д ћу вамг> драговолБНО дати, само подг> овимг> условиемљ: онаи кои први буде милостб какву одг> мене просио, добиће манћ него онаи кои после дође, ерг> последнБи добиће двапутг> више. Лакомацг> кон по CBoioK нарави жели што више добити, неће први да иде. А ненавидлБивацг> такође мисли у себи говорећи: бре н ћу чекати докг. годг, лакомац -б не буде први, нећу да онт> после мене оде и добие више. Чекагоћи еданг, на другогг. задуго се нудкаше Наипосле ненавидлБивацт, видећи да лакомацв први неће да буде , налготи се и отишавши ономг. господину рекне: молимг, за милостб . Упита ra господинг, какву милостб ? да ми се едно око изкопа ; а лакомцу по уговору нашемт, обадва како дође. — Сенека философт , имађаше у кући газдарицу особите лепоте. Ова у тежкои болести своши изгуби обадва ока; али при свемг. томг, она никако ние признавала да е слепа ; но кадг> годг. би ногомг> за каменг. запела, или главомг. о дуварг. ударила, па би ioK ко рекао да е слепа, она би свагда одговорила: ннсамБ а слепа него е кућа мрачна. — Аждан (Дракунг,) одагоћи по шуми, и препитание себи тражећи , случаино упадне у едну врло дубоку нму, изг, кое безг> чие помоћи ние се никако могла ослободнти. Она е изг> аме викала и обећавала бити благодарна сва-