Шумадинка

к0 мђ онако, како е у данашггћ време светв обично благодзранљ свомђ наивећемтв благодћтелго. кои е изђ аме изв уче. СелаКЋ еданљ кои е око лме дрва секао, чувши то дође кђ лми и аждаго извади. Текљ што се ова на землви одђ нме ослобођена види, одма счепа благодћтела свога да раскине, говорећи: овако светљ плаћа и благодаранг> бива наивећемЂ благодћтелго свомб . Видећисе кукавни човекЂ> у опасности, каже ioK да онђ на то не иристае, него да иду на судљ сунцу; на кое аждан пристане : „али да намг> оно судацћ буде што прво сретнемо", човекЂ пристане и пођу , идући сретну врло стара пса ужетомт. за грану везана, кои немогавши више госиодару сбомђ служити, одређевљ е да се убие, да би газда иакарљ едне опанке напоследку одђ нћгове коже имао. ЧовекЂ видећн га , запита га зашто е везанљ, пасљ одговори „ово е плата и благодарностЕ. овога света". Чувши то човекг> судомт> овимђ незадоволви се. но пођу далћ, идући сретну врло стара и већ-b пола скапата конн, кога господарЂ после толике службе истеро изђ ара да самЂ себи рану тражи , онђ пасући почесто е уздисао: овако светЂ плаћа и на услуги благодари". Чувши то човекЂ, смртна стрела кроЗЂ прси нћгове прође; но незадоволвивши се тимђ судомЂ пођу далћ, срећомЂ нћговомђ сретну лисицу, Koio6 човекЂ стане препоручивати се, обећавагоћи ioft све кокоши и рану за цео н]>нђ животђ , само да добарЂ судЂ по нћга каже. Лисигј,а саслушавши обадвое рекне имђ да она неможе правицу изрећи догодђ нму не види, изђ кое е аждан ослобођена. Пођу сви трое кђ ами , кадЂ кодђ нме дођу рекне лисица аждаи да уђе доле и посаже гди е она лежала ; аждаа уђе напредЂ , а лисица намигне окомђ на човека да каменЂ на нму навали, и тако опетЂ остане аждан уловлћна. Лисица стане на каменЂ и почне штогодђ већма може викати: „то е плата света овогђ, to е благодарностб света овога". Но и лисица плату света овога приии, врЂ кадЂ оде по оне обећане кокоши, синђ човека оногђ опазивши е напусти псе свое, те е живу разчупаго. одђ С. Милоевића богослова. 91 р в н ц е. — А лфонсђ кралБ Неаполћски имао еу двору своме едногЂ чауша, кои е имао едну кнБигу, у котиеимена свиго они дворнна записивао , кои су што лудо учинили. КралБ е био лго 6 опитлбив!> и загледи сдномђ у ту кнБигу , и на велико свое удивленК нађе ту и свое име запнсано. „Шта самБ а учинио , те си ти и мене међу будале уписао" запита га кралБ. „Ваше величество ви сте ономђ човеку дали десетЂ хилнда талира, когђ познавали нисте, и о коме ништа незнате, да вамЂ конћ чо Африки купув. ЗарЂ ви нисте могли и на ту мнсао ^оћи, да ће онђ таио и остати, и да га ви више никадЂ Ви Дити нећете", рекне будала. „Али шта ћешЂ ти рећи, а "о се онђ поврати и мени конћ доведе" упита гакралБ » а ћу онда ваше име избрисати а нћгово записати." Одг °вори чаушЂ. —■ Воиници Митридатови заробе Помпониа и доведу га кодђ нћга. МитридатЂ упита свогђ зароблћниКа: оће ли да буде сђ нбимђ принтелБ, и ако оће, да ће Ч У Животђ опростити! „врло радо примићу н твое при-1

дтелБСтво, ако ти мирЂ са Римлннима заклгочишЂ." Савћтници Митридатови повичу да га збогЂ таквогЂ одговора треба погубити; али МитридатЂ недаде то учинити, но рекне „добродћтелБ у несрећи нетреба злоупотреблнвати." — ДокторЂ еданЂ пође у посћту вдномђ благороднику. Оваи кадЂ га види, викне cboio слушкинго тако гласно, да е и докторЂ чути могао и рекне iofi : „кажи томе господину да нисамг, кодђ куће" кое она и учнни, и тако се докторЂ врати. После крагкогЂ времена пође благородникЂ доктору да га нешто за саветЂ упита, дође му кући и куцне на врата. ДокторЂ , кои е благородника крозЂ прозорЂ угледао, рекне му изђ собе: „fl нисамБ овде," „како да нисте ту, кадЂ ви говорите" „ви неверуете мени , а а самБ веровао вашои скушкинБи да ви нисте кодђ куће били, л и ако самБ садЂ кодђ мое куће, опетЂ за васЂ ннсамБ" одговори докторв. — бданЂ отацЂ молнше се овако Богу : „О Боже створителго и промислителго света, кои свима тварима управлишЂ, и све билБке могућствомЂ твоимђ одевашЂ, одени и мого жену, синове и кћери: ерЂ ми веће досадише конте." (Мале лопове eiutato.) — бданЂ господинђ у Саксоnin недалеко одђ Дрезде наслонио се наполћ крозЂ прозорЂ и види едногЂ старогЂ познатогЂ селика , кои се башЂ изђ престолне вароши Дрезде кући враћао. Господинђ упита: „Како си, комшин, шта радишЂ; — шта има ново у Дрезди?" СелнкЂ одговори .• „Добро е , као и пре ; мале лопове вћшаго, а великима се скида капа. Добро готро, господине !" Сђ овимђ рћчима онђ му скине капу, поклони се, и отиде далћ. — бданЂ лоповђ увуче се крадомЂ у едну кућу, у KoioS су неки младићи седили. У соби нбиовои нађе онђ три нпунџета, покупи iK и пође наполћ. КадЂ е брзо низђ басамаке силазио, сретне онђ едногЂ адвоката, кои се башЂ сђ пута кући враћао, и кои е такођеутои кући сћдио. АдвокатБ, кои имађаше фино нпунџе са акомђ одђ кадиФе, запита лопова, кудЂ ће сђ тимђ нпунџетима ? Оваи му одговори: „То су апунџета ове господе у кући, и дали сумиш, да ш одђ Флека очистимђ." „Е, онда узмите и мое нпунџе," рекне му адвокатЂ, па изчистите и изђ нћга Флеке; но донесите га за три сата опетЂ натрагЂ." „ Сђ драге волћ," одговори лоповђ , узме и четврто нпунџе, и оде беЗЂ трага. (Службепо свид£телство.) бдна госпоа дала е своioS изђ службе изишавшои слушкинБи слћдугоће свидћтелство : „Анна Марин, родомЂ изђ Танцхаузена, била е кодђ мене у служби годину дана , манћ деветЂ месеци, и показала се за то време прилћжна — на кућнимЂ вратима; умћрена — у послу ; брижлБива — за саму себе ; хитра — у изговору; блага — према мужкарцима; вћрна — своимђ лгобезницима; и поштена — кадЂ е све подђ клгочемЂ и т. д. Д О П А S. К НОВОСТН IIo гласу „Званични Новина" пр. ОсмотрителБ и писарЂ карантина РашкогЂ Л ковђ ПауновићЂ и пр. ОсмотрителБ карантина радуевачкогЂ МилосавЂ ТодоровићЂ оставлћни су за дћиствителне.